Vesti
06. 01. 2017.
Fantomska pravda
Ime sudije Višeg suda u Beogradu Slobodana Keranovića valja da bude zabeleženo u medijima kao primer beščašća sudijske profesije.
Sudija Keranović presudio je da su nedeljnik NIN, novinarka Sandra Petrušić i glavni urednik Milan Ćulibrk toliko jako oklevetali ministra Nebojšu Stefanovića da je opravdano da plate visoku kaznu od 300.000 dinara, plus zatezne kamate i sudske troškove. Način na koji je to učinio je mnogo štetniji po pravnu državu i slobodu medija od same presude da je ministar oklevetan.
Nesrećni Keranović je obrazloženjem presude uzeo u zaštitu ministra Stefanovića, iako je i sam ministar na suđenju ponavljao da se u sporu javlja isključivo kao građanin. Njegovo idolopoklonstvo prema vlasti ide toliko daleko da u presudi reč ministar piše velikim slovom M.
Ovim brzopoteznim suđenjem i izricanjem ovakve presude ova vlada, ovaj sudija i ministar Nebojša Stefanović zaboli su još jedan kolac u pravnu državu i obesmislili svaku dalju priču o slobodi medija u Srbiji.
Građanin Stefanović može da tuži bilo koga, pa i medije, može da bude i oklevetan i da za to dobije i sudsku satisfakciju, pa i duplo veću, kao u ovom slučaju, nego što je to uobičajena sudska praksa. (Pitanje za sve sudije: zašto je kazna medijima uvek veća kad ih tuže političari na vlasti?)
Evo i da citiramo obrazloženje sudije zašto tolika visina kazne, jer ono najbolje govori o odnosu vlasti i sudstva i obrnuto:
„Sud je pritom cenio sve štetne posledice koje su objavljivanjem teksta nastupile za tužioca i nanele mu duševni bol, a koje su utvrđene iz izvedenih dokaza tokom postupka, pa je visinu naknade štete odmerio uzimajući u obzir sve subjektivne i objektivne okolnosti, kao što su ugled koji je tužilac uživao kao političar i javna ličnost u Republici Srbiji, da se tužilac nalazi na čelu jednog od najvažnijih ministarstava u Republici Srbiji, te činjenicu da su sporne informacije objavljene u nedeljnim novinama sa dugogodišnjom tradicijom, kao i opštepoznatu činjenicu da nedeljnik NIN, kao renomirane novine podržane od strane Ministarstva kulture i informisanja RS, dodeljuje godišnju nagradu za književnost - NIN-ovu nagradu, što ukazuje na profesionalnost, ozbiljnost i posebnu odgovornost u radu ovog medija, a što za pretpostavku ima da informacije koje se iznose imaju određenu težinu... S druge strane, tužilac je javna ličnost, političar, visoki je funkcioner političke stranke koja učestvuje u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti RS, od 2014. godine je Ministar unutrašnjih poslova RS, prepoznatljiv je velikom broju građana RS, te imajući u vidu da se nalazi na čelu jednog od najvažnijih ministarstava, tužilac je uživao ugled kao političar i ministar, i to kako među ostalim članovima Vlade tako i u političkoj stranci kojoj pripada...”
Ne mogu i dalje da verujem da je ovo mogao da napiše sudija, a jeste Slobodan Keranović, jer ovo bi bilo previše i da je napisala pi-ar služba Srpske napredne stranke. Sudija se u presudi nije zadržao samo na oceni da li je ministar oklevetan, već je sebi dao za pravo da presuđuje i u drugim slučajevima. Tako je on presudio da ministar Stefanović nema nikakve veze sa bilo čime što se dešavalo u Savamali.
I ovaj deo presude valja da ostane javno zabeležen: “...Ovaj sud nije mogao, a nije bio ni nadležan da utvrđuje ko su organizatori i neposredni učesnici događaja u Hercegovačkoj ulici, ali je svakako utvrdio da su neistinite informacije da je tužilac bio organizator, učesnik i pomagač, kao i da je znao za dešavanja u Hercegovačkoj ulici u Beogradu...”
Možda je službeniku Keranoviću sve jasno, ali ipak da pitamo ministra Stefanovića: Ko je rušio u Savamali i za čiji račun?
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.