Vesti
10. 11. 2011.
Država neće da izađe iz medija
Medijska strategija trpi brojne kritike Medijski stručnjaci kritikovali su juče medijsku strategiju Vlade Srbije, a pre svega sporno vlasništvo države u medijima.
Zbirno mišljenje je da je strategija neka vrsta „političko-ekspertsko-interesnog minimuma saglasnosti„ i da neće bitno poboljšati položaj medija u državi.
Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Miroljub Radojković je na predstavljanju programskog, strukturalnog i ekonomskog trenda medija u Srbiji za period jul–novembar 2011. godine ocenio da je promašaj strategije to što predviđa da se krug medija koji se neće privatizovati proširi na medije nacionalnih manjina i regionalne servise.
– Strah da će prepuštanje medija savetima nacionalnih manjina dovesti do njihove kontrole od političkih partija koje su dominantne u tim telima je opravdan. Drugi veliki promašaj strategije je ideja o formiranju regionalnih javnih servisa u šest gradova. Biće oštre političke i predizborne borbe o tome gde će to biti – ocenio je on.
Radojković je podsetio na to da je Ministarstvo kulture raspisalo konkurs za dodeljivanje finansijske pomoći domaćim medijima koji proizvedu sadržaje od „javnog interesa”, manjinskim i onima u regionu koji rade na srpskom jeziku.
– Tek kada se konkurs završi, videćemo da li je to „projektno finansiranje„ ili još jedna predizborna šargarepa radi privlačenja medijskih simpatija na stranu vlasti – ocenio je on.
Glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda Đorđe Vlajić je ocenio da stanje u medijima nije loše. Po njegovoj oceni, slabo mesto strategije je vlasnička uloga države, odnosno odeljak koji predviđa da će se država povući iz vlasništva u medijima, osim u onima za koje zakonom bude određeno da u njima država ima vlasnički udeo.
– Ne vidim nijednu političku opciju koja bi se odrekla uticaja na javnost – naveo je Vlajić.
Novinarka nedeljnika „Vreme„ Tamara Skroza je ocenila da su domaći mediji zaboravili svoje tri osnovne funkcije: da informišu, obrazuju i zabave. Ona je ukazala na to da ima teškog kršenja etike u novinarstvu, na šta niko ne reaguje. Kao primer je navela gostovanje predsednika stranke Hrvata na Televiziji „Prva” koji je, kako je istakla, bio istovremeno i „gost i meta”.
– Jedna od voditeljki mu je objasnila da je razlika između Srba i njegovog naroda u tome što su Srbi duhoviti, a Hrvati nisu.
„Mi smo imali Nušića, a vi Krležu„ – citirala je Skroza iz te emisije koja je, po njenoj oceni, bila „strašna stvar na koju niko nije reagovao”. Ona je kritikovala i izveštavanje medija o Kosovu i upotrebljavanje fraza kao što su „goloruki narod”, „srpska ognjišta”.
P. K.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.