Vesti

06. 03. 2017.

Autor: Vesna Gajić Izvor: Poljoindustrija

Nino Brajović, državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja

Novinarstvo je misija

Jubilej “Poljoindustrije” bio je povod da razgovaramo sa Ninom Brajovićem, državnim sekretarom Ministarstva kulture i informisanja. Generacije novinara koje su stvarale i stvaraju novinu bili su članovi Udruženja novinara Srbije. Pitali smo ga o stanju medija u Srbiji, korporativnom novinarstvu, budućnosti tog vida informisanja…

* Juče je u Beču održana konferencija OEBS-a o slobodi medija na Zapadnom Balkanu. Sa kakvim informacijama dolazite sa skupa?

- Srpski medijski zakoni u potpunosti su usaglašeni sa evropskim regulatornim okvirom. To je ocena evropskih institucija i ocena Ministarstva kulture. Evropska komisija je potvrdila da Republika Srbija ispunjava sve zahteve u pogledu pune harmonizacije zakona sa Direktivom o autovizuelnim medijskim uslugama. Najvažniji ciljevi medijske reforme su ostvareni. Država nije više vlasnik medija. Zakonom je definisan javni interes u oblasti javnog informisanja. Formiran je registar medija u koji su upisana fizička i pravna lica koja imaju više od pet odsto vlasništva u medijima.

 

* Kakva je medijska slika Srbije nakon izlaska države iz njihovog vlasništva?

- Kada su se država ili lokalna samouprava povukli iz medija, povučen je i novac koji je uložen u te medije. Po našim procenama, mi sada imamo dve trećine manje novca na medijskom tržištu nego što je bilo pre privatizacije, koja se desila 2015. godine. Sada imamo osiromašene, opustošene medije i to je problem koji treba da rešimo. Ministarstvo kulture namerava da menja zakon o javnom informisanju i medijima. Prvi put biće propisano projektno sufinansiranje medija na principima podsticanja medijskog pluralizma i kontrole državne pomoći. Opštine i gradovi od naredne godine biće u obavezi da izdvajaju više novca za projektno sufinansiranje medija. Takođe, do polovine ove godine, uradićemo i novu medijsku strategiju, koja će biti osnova medijske politike do 2022. godine.

Ideja je da se na nivou republike i lokalnih samouprava krajem tekuće ili početkom nove godine godine raspišu konkursi, kako bi mediji iz projektnog sufinansiranja od početka godine dobijali novac za izradu medijskih sadržaja. Tako će se finansirati projekti od državnog i javnog interesa. Kao što su primera radi, oblasti zaštite određenih kategorija ljudi, popularizacija preduzetništva, borba protiv nasilja u porodici… Projekat  treba da zaživi početkom 2018. godine. Mediji će se javiti na konkurs, a nezavisne komisije udruženja novinara i medijskih asocijacija određivaće njihov kvalitet i odlučivati kome dati državni novac, kojem  mediju će poveriti koji projekat.

* Kakvo je stanje medija u zemljama u okruženju?

- Jedinstveni smo po tome što smo jedina država u okruženju koja je povukla vlasništvo iz medija. U tržišnim ekonomijama mediji su uglavnom u privatnom vlasništvu. To je standard razvijenih zapadnih zemalja. Kada je u pitanju Evropska unija, tamo nije standard vlasništvo države u medijima. Međutim, nacionalne novinske agencije postoje u mnogim zemljama, u Slovačkoj, Francuskoj, Hrvatskoj, Sloveniji. Po ugledu na njih i mi moramo zakonski da regulišemo status Tanjuga kao državne agencije, tako da plate ne budu subvencionisane iz budžeta, nego da se finansiraju prihodom koji se ostvaruje na tržištu.

* Šta je sa slobodom medija na Zapadnom Balkanu?

 - Govoreći o položaju medija u zemljama Zapadnog Balkana, konstatovan je pad etičkih standarda. Tabloidizacija je prisutna u svim zemljama u okruženju. Posebno je teška situacija novinara u Makedoniji. Konferencija je posebno podržala makedonske medije koji štrajkuju i koji su bez plata. Ugrožena su novinarska prava i u Turskoj. Tamo je oko 100 novinara u zatvoru.

Opšti je utisak sa skupa u Beču, po oceni učesnika iz Srbije i drugih zemalja, da je Srbija zemlja kojoj su uputili najmanje primedbi na medijske slobode. Akcenat je bio na problemima medija u Crnoj Gori, Makedoniji i na Kosovu. Donošenjem medijskih zakona i transparentnim odnosom prema medijima, koje negujemo i u Ministarstvu kulture, stvaramo atmosferu da se informacije slobodno iznose u javnost. Imamo jak civilni sektor koji obavešava Vladu i svakoga o nepravilnostima koje se dešavaju u ovoj sferi. Nismo nemi ni gluvi na ono što se dešava na medijskoj sceni u Srbiji. Naši su mediji u teškom ekonomskom položaju i taj položaj mora brzo da se popravlja. U protivnom, doći će do gašenja mnogih medija. Onda će biti teško osnovati ih ponovo. Mi u Ministarstvu kulture mislimo da treba naći rešenja za Tanjug, “Politiku” i “Večernje novosti”. Treba ih sačuvati kao javno dobro, kao nacionalne institucije, kroz proces transparentne privatizacije. Ti mediji su bili standard poverenja.

* Koliko zakoni mogu da unesu reda i poprave medijsku sliku?

- Zakon nikome ne može da donese sreću. On može da donese neki normativni okvir, u okviru kojeg morate da se snalazite. “Poljoindustrija” je jedan od retkih štampanih korporativnih medija danas. Verovatno to nije zahvaljujući nekom zakonu već borbenosti i upornosti zaposlenih. Znači, kakva god bila zakonodavna normativa, važni su ljudi koji se bore za opstanak medija. Mi pravimo neki normativni okvir za ravnopravnu tržišnu konkurenciju, mogućnost da se mediji izbore. Da njihovi projektni sadržaji budu prihvaćeni, a njihove ideje dobiju finansijsku podršku države.To je važno za razvoj i opstanak medija.

* Kako da se mediji izbore od zavisnosti centara moći, kada  nemaju novac, a moć je tamo gde je novac?

- Sprovođenjem projektnog sufinansiranja država će imati kontrolu plasiranja budžetskih para medijima. Nezavisne komisije će odlučivati o dodeli novca. Tako imamo još jednu važnu kariku, a to je razvlašćivanje bilo kog centra moći kada je u pitanju dodela novca. Država tako stvara mehanizam da ne može da utiče na to ko će dobiti novac iz buđžeta. Komercijalna mogućnost finansiranja medija će biti dominantna. I oni koji su bili državni i oni privatni moraju da se oslanjaju na izvore prihoda sa tržišta. Sponzorstva bi trebalo na transparentan način prikazivati. Kroz medijsko zakonodavstvo uvedene su odredbe da informacije o novcu poreskih obveznika, koji se dobije preko konkursa, moraju da se dostave Agenciji za privredne registre. Svako će moći da vidi koji medij je na konkursu dobio državni novac. Mora se  prijaviti novac iz stranih donacija. Pravo je čitalaca, gledalaca ili slušalaca da znaju ko je finansijer, kako bi imao sliku o kredibilitetu nekog medija. Registar donacija mora da postoji, bilo da se radi o državnom ili privatnom mediju.

* Kako se izboriti sa rialiti programima?

- Važno je te programe pomeriti u kasnije sate, i da se ne repriziraju kada su maloletnici pored TV ekrana. To je standard koji treba poštovati, a važno je za poštovanje etičkih standarda. O tome vode računa regulatorna tela.

* Kako sprečiti da se mediji danima bave jednim slučajem i ulaze u detaže istraga?

- Tanka je linija razdvajanja javnog interesa i posla novinara da nešto sazna iz istrage. Postoji interes javnosti da se o tome piše. I to se objavi zato što je to u interesu čitalaca, gledalaca i slušalaca. A sa druge strane, krši se zakon. Oni koji vode istragu moraju da paze da ne cure informacije. To je dvostruka odgovornost, s jedne strane izvora informacije i s druge strane novinara koji plasira tu informaciju. Isticanjem problema novinari često pomognu u rešavanju slučajeva. To je pozitivna uloga medija. Postoje slučajevi kada preteraju, pa krše kodeks o pravu ličnosti.

Ljudi su skloni senzacionalizmu, a mediji ga neguju. Senzacionalizam nije nešto što Kodeks novinara propisuje, već to smatra kršenjem profesionalnih standarda.

* Šta danas znači biti novinar?

- Novinarstvo nije samo profesija, posao od koga se živi. To je misija. Upravo to piše i u grčkom kodeksu novinara, u tački jedan. To je ostvarivanje nekog životnog cilja u kome se borite protiv zla, nepravde i uzurpacija ljudi koji krše zakone. Zato ljudi vole novinarstvo uprkos nevoljama kojima su suočeni, pretnjama, pritiscima i lošem ekonomskom položaju.

 * Kakva je obrazovna struktura novinara u srpskim medijima?

- Nažalost, obrazovna struktura novinara je sve lošija poslednjih godina. Osamdesetih godina zvanični i nezvanični standard je bio da mladi ljudi nisu mogli da postanu novinari bez završenog fakulteta. Danas, na žalost, to nije slučaj. Sve je više neškolovanih ljudi u medijima. Za to postoji više razloga. Poslodavacima odgovaraju neškolovani novinari, koje mogu manje da plate i sa kojima mogu da manipulišu. Da ih drže zavisnim, jer imaju manju mogućnost za nalaženje drugog posla.

* Ima li korupcije u novinarstvu?

- Korupcije ima svuda, ali je činjenica da je u novinarstvu ima najmanje ili nikako. Novinari su najmanje korumpirani. Da li je ikada objavljeno da je neki novinar zaglavio zatvor ili istragu? Ili bio pominjan u medijima, da je primio 200 evra za neki tekst? A za druge profesije često čujemo. Ja verujem da je naša profesija najmanje korumpirana. Vaša želja da posao uradite kako treba,  da ostvarite svoju misiju i isterate nešto do kraja je jača nego da dobijete 200 evra! Profesija vam to ne dozvoljava.

* Kakvo je stanje medija na Kosovu i Metohiji?

- Oni su sučeni sa velikim problemima, počev od ugrožene bezbednosti. Njihove reportaže su važne za građane Srbije. Nedeljnik “Jedinstvo”, koji postoji već 72 godine je jedini štampani časopis na srpskom jeziku. Oni su novine koja imaju narod, dok drugi časopisi imaju čitaoce. Odajemo im priznanje što su se održali kao jedini štampani medij. Elektronskih ima tridesetak. Većina su privatni. Oni odlično rade u uslovima kakvi su tamo. Okrenuti su donatorima. Država već godinama raspisuje konkurse za projektno sufinansiranje elektronskih medija na Kosovu i Metohiji. Za te projekte je prošle godine izdvojeno osam miliona dinara. Gledaćemo da se dogodine izdvoji više sredstava u budžetu za te namene.

 * Kako funkcionišu Udruženja novinara?

- Novinarska udruženja su partneri u izradi medijske strategije, partneri u raspravama o medijskom zakonodavstvu i partneri kada su u pitanju programi sufinansiranja medija. Njihova reč je glavna u komisijama za dodelu sredstava. Kompletna medijska zajednica je važan oslonac Ministarstvu i treba da budu partner u tom poslu. To ću negovati dokle god sam u Ministarstvu. Ono vodi računa o udruženjima i ima kopletnu sliku stanja u esnafu. Njihov posao je da ukazuju na greške, a nama je u interesu da se na najbolji način poprave. Desilo se da sam dobio poverenje i sa mesta gde imam obavezu i prema esnafu i prema Ministarstvu. To poverenje hoću da opravdam. Bitno je u svakom trenutku voditi računa o interesu države, Vlade, novinara i medija.

* Da li su mediji i dalje sedma sila?

- Po definiciji oni to jesu, samo su nekada na nižoj lestvici, a to zavisi od medija. Oni su kritičari vlasti, njena četvrta grana. Ne verujem u idilu između vlasti i medija. To ne bi bio normalan proces, jer bi tada bili pi-ar vlasti. U situaciji kada su mediji po prirodi stvari kritičari, apsolutno je pravo vlasti da bude zadovoljna ili nezadovoljna medijima. Ali ta komunikacija i izražavanje zadovoljstva ili nezadovoljstva mora biti civilizovana, u granicama fer komunikacija.

Želim vam još mnogo jubileja

- Da nema “Poljindustrije” bilo bi kao da nema PKB. Možete li da zamisliti kakva bi to bila informativna pustoš? Kako bi teško bilo saznati bilo šta od značajnih događaja koji su se dešavali povodom tako velikog kombinata kakav je bio PKB. Nikada ranije nije bilo slučajeva da velike državne delegacije dođu u ondašnju Jugoslaviju ili Beograd, a da ne dođu u posetu PKB-u. A, bilo je na hiljade visokih funkcionera, političara, privrednika, ljudi zanimljivih biografija. Značajni i interesantni ljudi su radili u PKB-u i redakciji novina. Privredne veze sa svetom, sve to stoji zapisano u vašim arhivama. Nedavno i digitalizovano u Biblioteci “Milutin Bojić” i uskoro će biti svi brojevi postavljeni na sajtu. Naš kolega Jovica Krtinić mi je pričao o projektu biblioteke i digitalizciji svih izdanja palilulske štampe. To je veliko dostignuće koje govori koliko ljudi svojom individualnim naporom pomažu da opstanu mediji. Digitalizacijom rade dobru stvar za svoju zemlju.

Bilo bi dobro da sada, kada se govori o privatizaciji PKB-a, novi vlasnik sačuva svoje glasilo, svoj medij. Jer to je medij u kompaniji koja ima puno zaposlenih. Da nastavi da neguje tu vrstu odnosa prema javnosti. To bi bilo dobro i sa stanovišta očuvanja  medijske zajednice. Sačuvati još jedan medij i kolege koje u njemu rade. Ja se iskreno nadam da će tako i biti.

Kao što vi sada listate novine iz 1967. godine važno je beležiti i ovo danas što se dešava, kako bi neko za pedeset godina mogao da zna šta je nekad bilo. Uloga informisanja u kompanijama je važna.

Privatizacijom PKB, list “Poljoindustrija” se može javiti na konkurs za projektno sufinansiranje, da učestvuje za dodelu sredstava za realizaciju nekog projekta. I tako zaradi novac od koga će da opstaje.

Iskreno vam želim još mnogo jubileja.