Vesti

24. 04. 2017.

Autor: Gordana Radisavljević-Jočić Izvor: medijasfera.com

Sonja Đekić: “Kosma”- život pretvoren u zvuke FM

Zvuk radio-emisija putuje preko opustelih predela i napuštenih kuća probijajući barijere nepremostive za njihove slušaoce. Od kada je osnovana 2003. godine, radijska mreža Kosma je duže od decenije bila jedina veza između izolovanih srpskih sredina na Kosovu i Metohiji. Život pretvoren u zvuke FM frekvencija, sagledan ušima radija kroz glasove onih koji su bez glasa i postojanja u zvaničnim medijima.

U rasponu od jednostavne svakodnevice do fantastičnih prizora žive tradicije koja ponire iz najdubljih i najlepših slojeva vremena, prostora i ljudskog iskustva. Radio-programi koji glasom i muzikom svedoče o svakodnevici, ljudskim vezama, važnim događajima i prisustvu nade.

Sonje Đekić (u vreme rada na filmu –  Blagojević) scenaristkinja, snimateljka i rediteljka dugometražnog dokumentarnog filma Kosma krenula je tragom radio signala, odlazila je sa svojom kamerom svuda gde ga je bilo, od jedne do druge radio stanice, put raznih predela,  sve do kuća u kojima se sluša program. Film Kosma premijeru je imao 2013. godine, učestvovao je na 50 festivala širom sveta i osvojio je 10 nagrada, a nedavno je po prvi put prikazan i na nacionalnoj televiziji. Intervju sa rediteljkom vodili smo još 2013. godine, neposredno posle bioskopske premijere u Sava Centru.

Ko su junaci vašeg filma?

- Pet radio stanica raspoređenih u različitim delovima Kosova i Metohije. Kosma mreža je jedina prozvodna delatnost svih srpskih sredina na ovom prostoru. Stalno radi na obrazovanju i osposobljavanju mladih kadrova; opstanak im je neizvestan, jer nisu ni na čijem „platnom spisku“ – finansiraju se pisanjem projekata i traženjem donacija. Okosnicu saradnje ove mreže čini zajednička informativna emisija u trajanju od pola sata – Kosma dnevnik, koju svakodnevno u 17 časova prati blizu 60.000 slušalaca.

Ovo nije vaš pri susret sa Kosovom i Metohijom.

- Prvi put sam na Kosovu bila 2006. godine kada sam snimala dokumenatarac o  humanitarnim akcijama klovna Džoa Mame iz San Franciska u Srbiji (Moj drug Srbija). Džo oseća kao svoju misiju da gde god njegova zemlja napravi problem – on ide da to ispravlja. Sticajem okolnosti, tokom snimanja ovog filma, jedne noći prespavala sam na podu KIM radija u Čaglavici,  seocetu na centralnom Kosovu. Bilo mi je zanimljivo da vidim kako ova radio-stanica funkcioniše kao svojevrsni omladinski centar, jedino mesto gde su mladi mogli da se druže, koriste računare, uče i budu informisani. Ti ljudi u gotovo nemogućim uslovima prave odličan program – to ne očekujete na takvom mestu, i ne može da ne ostavi utisak. Međutim, tada još uvek nisam mogla da pretpostavim da će upravo ta radio stanica postati jedan od glavnih junaka u mom novom dokumentarcu. Tri godine kasnije, moj prijatelj i producent filma mi je spomenuo radio stanicu u Goraždevcu, kao potencijalno interesantnu temu za film. U pitanju je još jedno malo selo u centru Metohije, izolovana sredina u kojoj živi manje od hiljadu Srba i u kojoj ta radio stanica predstavlja centar života za mlade. Počela sam da istražujem i shvatila da su obe radio stanice deo veće radijske mreže, pod imenom Kosma.Tako je započelo moje veliko putovanje putem zvuka, dugo tri godine, zabeleženo na 120 sati snimljenog materijala.

Da li je bilo teško dobiti dozvole za snimanje?

- Jedina dozvola koju sam imala je bio papir koji su mi otkucali producenti za snimanje. Sačuvala sam mejl koji sam poslala KIM radiju na jesen 2009. godine, u kome sam napisala: Upoznali smo se pre tri godine kada sam kod vas prespavala. Mislim da bismo mogli da napravimo dobar dokumentarni film o vašem radijskom programu. Možete li mi reći kako da dođem do vas i gde mogu da prespavam dve noći? Ubrzo sam dobila kratak odgovor: Prevoznik je taj i taj, broj telefona, vozi do Gračanice, a može i do Čaglavice. Za spavanje ćemo se snaći. Pozdrav. I tako je tamo sve izgledalo. Nema tu nekog preteranog planiranja.

Kako ste uspeli da zadobijete poverenje aktera filma?

- Oni su bili dosta otvoreni. U tom smislu sam imala sreće. Mislim da se taj momenat desio kada su shvatili koliko sam ja uporna i kada sam postala njihov prijatelj, zvali su me veliki brate jer sam stalno bila tu sa kamerom. Snimanje ovog filma me je trajno obeležilo, na terenu sam provela godinu i po dana, u svakoj od tih sredina bila sam više puta. Prvi duži snimajući period provela sam u Goraždevcu, to mesto je nekako izolovano, deluje kao da ste u vremenskoj kapsuli. Tamo sam tako duboko spavala i sanjala neke lepe snove. Ono što sam ja želela jeste da uhvatim osećaj svakodnevice na tom malom prostoru i velike prepreke na njemu, ali i te prirodne lepote koje zaista opominju koliko smo svi prolazni. Kada sam se prvi put vratila sa Kosova, mnogi su me pitali isto: Kako je tamo? Na osnovu mog kratkog boravka, nisam mogla da im dam precizan odgovor. Ali, nisam mogla ni da prestanem da se pitam: Kako je zapravo tamo? I još više: Kako je ljudima koji tamo žive? Izabrala sam da radio zvuk postane moja vodilja u traženju odgovora; odlazila sam u radio stanice i mesta u kojima se nalaze, od jedne do druge, put raznih predela, banjskih i planinskih, sve do kuća u kojima su radio prijemnici onih koji slušaju program.

Koji su vam momenti u toku snimanja bili najuzbudljiviji?

- Postoji jedna lista zalepljenja na zidu u KiM radija na kojoj su zabeleženi svi, za njih važni dogoađaji u toku godine. Recimo, u Goraždevcu je to Jeremindan, jedini dan u godini kada im je veselo i praznično, i kada im dolaze gosti sa strane. Drugi važan datum u ovom mestu je najmračniji – pomen na 13. avgust 2003.godine. Snimila sam još neke zanimljive običaje poput seče badnjaka na centralnom Kosovu i Pročke u Štrpcu. To je svet u kome nema puno događaja: ljudi se posećuju, slave slavu, idu na zadušnice. Veliki deo grobalja je tamo srušen i ne možete to da ne stavite u film. Moj lični junak je Vido Jokić, starac koji živi sam u albanskom okruženju u selu Orašje kod Goraždevca, arhetip čuvara ognjišta. Sluh ga je izdao, sporazumeva se teško, ali u dnevniku koji vodi beleži sećanja, strahove i nadu.  

Pitali smo rediteljku da nam posle četiri godine života filma kaže kako je na njega reagovala domaća, a kako inostrana publika?

- Zajedničko za publiku svuda je da je na film – u većini slučajeva – reagovala emotivno, kao i doživljaj da su izbliza upoznali jedan novi svet, u kom dotad nisu bili. Nije neobično kada vam takav utisak dođe od Amerikanca na projekciji u Vašingtonu, ali slična je bila reakcija i domaće publike – jer ni ona u velikoj većini nikada nije bila na Kosovu, ili barem ne u skorije vreme. A to je kontekst koji je nezamisliv za nekog ko nije odavde, i jedan Italijan koji često navraća u naše krajeve – pa je film gledao na našem festivalu, nije mogao da se načudi reakcijama publike, kolika je nepoznanica za njih (za nas!) bio prostor predstavljen u filmu.

Na teren sam otišla bez predubeđenja, i jako dugo se bavila onim što je posmatrački dokumentaristički postupak, a tokom svega toga gradila i jak emotivni odnos prema svojoj temi – osećaju svakodnevnog života tamo. Na kraju je to jedna mozaična struktura, niz scena koje osim radijskog zvuka povezuje i taj moj osećaj, od eksplozije radosnih utisaka na početku i zarona u neki stariji svet… do očaja, straha i osećaja prepuštenosti bezakonju.

Kosma je učestvovala u lepom projektu Dan domaćeg filma koji je imao za cilj podsticaj bioskopa u zemlji, pa je film bio prikazan širom Srbije, i publika je bila jednoglasna u osećaju da što više ljudi kod nas treba da ga vidi. Zato televizijsko prikazivanje smatram velikim uspehom, iako je prošlo gotovo četiri godine od premijere, i mnoge stvari više nisu iste. Kosma mreža se dosta promenila, sada je tu i produkcija televizijskog programa. Ni svi junaci filma nisu više tu, neki su se odselili u inostranstvo, a neki sa ovog sveta. Projekcija koja mi je lično najdraža je ona u Goraždevcu, na koju je došlo celo selo, a ja u prvom redu sedela sa Vidom Jokićem, koji je ovim ipak dobio malo priznanje za svoj veliki podvig. Film je osvojio glavne nagrade na nekim festivalima, osim kod nas – u Italiji, Zapadnoj Virdžiniji i Portugaliji. Mislim da to samo za sebe govori najviše o tome dokle je film uspeo da dobaci. Način da se o određenoj temi govori na drugačiji način, da se izađe iz strereotipa nametnutog stalnom politizacijom jednog regiona i otvori prostor za čoveka – koji time dokazuje da postoji. A to i jeste bila osnovna ideja Kosma mreže. Živeo radio!

Kosma mreža  

Radio Goraždevac kod Peći | 102,5 FM: U centru sela, u nekadašnjem Domu kulture, nalazi se Radio Goraždevac. U šali vole da kažu da su najslušaniji radio na svetu jer ih, po nekim istraživanjima, čak 80% od ukupnog broja populacije koja govori srpskim jezikom – svakodnevno sluša po 45 minuta. Darko Dimitrijević, direktor Kosma mreže u vreme snimanje filma, jedan je od trojice harizmatičnih momaka koji ovde rade. Dobitnik je nagrade Milan Pantić za novinarsku hrabrost 2008-te.

Radio KIM sa centralnog Kosova | 93,9 FM: Na samo nekoliko kilometara od Gračanice i na samo par kilometara od Prištine, u selu Čaglavica, desetak novinara svakodnevno proizvodi bogat radijski program; pokušavaju da, makar u etru, kroz muziku, teme i pristup – sagrade grad (koji nemaju) i simuliraju doživljaj urbane sredine. Jedan slušalac koji im je došao u posetu začudio se skromnim uslovima u kojima rade: Ja sam mislio da ste vi neka velika zgrada.

Radio Herc sa Brezovice | 98,9 FM: Herc radio smešten je u podnožju Šar planine, u mestu Štrpce koje je centar srpskih sredina u južnom delu pokrajine. Novinarska strast glavnog urednika čini da nastanak vesti postane jedan intenzivan i uzbudljiv proces, koji usled tesnih vremenskih rokova često dostiže tačku usijanja.

Radio Klokot južno od Gnjilana | 101,6 FM: Klokot radio se nalazi u samom centru Klokot banje, na početku ulice koja ovo selo deli na srpski i albanski deo. Nikola Stolić, vlasnik radija i nastavnik fizičkog u osnovnoj školi, kao dečak sanjao je da ima sopstvenu radio stanicu. Sa 18 godina dobio je izvestan novac, i dugo se razmišljao da li da kupi dvd plejer (koji je tad predstavljao veliku novinu), ili da proba da napravi radio-predajnik. San je pobedio.

Radio Kontakt plus iz Kosovske Mitrovice | 101,9 FM: Jedina radio stanica iz KOSMA mreže koja se nalazi severno od Ibra, i jedina smeštena u urbanoj sredini. U gradu podeljenom na južni (albanski) i severni (srpski) deo, most je postao simbol razdvajanja.

Mreži se u međuvremenu, 2014.godine, priključio još jedan član – radio Puls iz Šilova.    

Sonja Đekić Sonja Đekić rođena je 1980. u Beogradu, gde je i diplomirala filmsku i TV režiju, na Fakultetu dramskih umetnosti. Već deceniju posvećena je dokumentarnom filmu, a pored svojh autorskih projekata, radi i na Festivalu evropskog dugometražnog dokumentarnog filma „7 Veličanstvenih” u Beogradu, kao i na Festivalu dokumentarnog filma i srodnih TV formi „Grafest“ u Gračanici. Uveliko su u toku radovi na njenom novom celovečernjem dokumentarcu  Speleonaut. Na filmu Kosma su potpisani i Svetlana i Zoran Popović kao producenti, Nemanja Babić kao montažer, Aleksandar Protić kao dizajner zvuka i Milan Sv. Đurđević kao kompozitor.