Vesti
25. 06. 2017.
Ubeđenja opasnija od laži
Predavač na Fakultetu za medije i komunikacije Lazar Džamić izjavio je FoNetu da je oduvek bilo glasina i lažnih vesti, ali da nije oduvek postojao ekosistem koji sada omogućava da se one šire mnogo većom brzinom uz mnogo manje kontrole, "a ko bolje igra tu igru, dobija bitku".
Ranije je to bio deo propagande i mnogo bolje kontrolisano, rekao je Džamić, dok je danas mogućnost za kontrolu mnogo manja.
Šta mislimo pod lažnim vestima, upitao je Džamić i odgovorio da to nisu samo laži, već vrlo često stvari i činjenice i narativi izvađeni iz konteksta. Oni imaju za cilj da određenoj ciljnoj grupi u medijskom prostoru predstave svoju vrstu istinu, a ta verzija istine nekada nije istina, nekada je njen deo, pre nego laž, objasnio je Džamić.
Razlog za to je da mi prvi put u istoji naše civilizacije živimo u svetu metamedija, digitalnog prostora, ocenio je Džamić, što znači da je lako preneti informacije i da je stvarnost okrenuta ekranima.
Ko bolje igra igru, ko bolje razume kako funkcioniše i politička, ekonomska, informaciona sfera i digitalno širenje informacija, taj će biti u stanju da dobije bitku, predvideo je Džamić.
On smatra da tu dolazi do paradoksalne situacije da internet ljudima služi da "otvore umove" i nauče sve što ih zanima, ali da ih taj internet, zbog ljudske prirode da ostaje usvojim ubeđenjima, zatvara u stvari koje ih interesuju.Tako dobijete taj fenomen da neko sa polu informacijama priča sa specifičnom populacijom iz specifičnih razloga dok ta populacija nije izložena alternativnim mišljenjima, rekao je Džamić.
Čim neko gubi trku u tome kako privlači pažnju populacije, smatra Džamić, on će gubiti trku i u uticaju koje ima na mišljenje. Tradicionalni mediji, moram da priznam, nisu imali izbor, morali su da uđu u tu komercijalnu igru, da se takmiče za pažnju i očne jabučice publike na isti način kao i svi ostali u digitalnom prostoru, ukazao je Džamić.
Postavlja se pitanje, napomenuo je on, da li svi mediji u društvu moraju da budu bazirani na komercijalnim osnovama. Šta se dešava, ne samo sa javnim servisima, nego i sa medijima koji ne zavise samo od tržišta, upitao je Džamić, kako da bi mogli da neguju balansirano, nezavisno, istraživačko novinarstvo koje neće samo juriti spečifične komercijalne ili neke druge interese.
Ta debata se vodi u najrazvijenijim zemljama sveta, primetio je Džamić i ilustrovao da i BBC ima iste izazove kao i mi ovde.
Niko nema odgovor na to pitanje i to je jedno od najvažnijih pitanja sa kojim se kulturno i civilizacijski suočavamo do te mere da može da podrije temelja onoga što zovemo modernom socijaldemokratskom civilizacijom koju smo izgradili, upozorio je Džamić.
Prema njegovim rečima, davanje polu informacija ili uskraćivanje informacija je način da se kontroliše sve, od potrošačkih, do političkih izbora.
Većina ljudi funkcioniše na bazi ubeđenja. Niče je rekao da su ubeđenja mnogo veći neprijatelji istine nego laži i to je tačno, smatra Džamić.
Prema njegovom objašnjenju, svi imamo svoja ubeđenja koja su formirana na različite načine, a ubeđenja su mali broj činjenica i ogromna količina emocija koje se lepe zajedno.
Kada smo u nešto ubeđeni, činjenice ne pomažu da se baš nešto promeni, mora da postoji konstantna sistemska izloženost drugim gledištima da bi se koherentnost tog ubeđenja i narativa podrila, naglasio je Džamić.
Internet nas zatvara u naša ubeđenja i ko to razume i kontroliše taj pristup informacijama iz komercijalnog ili političkog ugla, rekao je Džamić, taj dobija bitku.
Na pitanje da li je moguće izboriti se sa lažnim vestima, ako se reši ko je novinar, a ko nije, i ko je medij, a ko nije, Džamić je odgovorio da se to neće nikako rešiti i da on nije sigurnan da li ti izrazi više nešto i znače.
Zašto bloger nije novinar, a zašto novinar u redakciji jeste? Imate blogere koji pišu mnogo objektivnije, istinitije, detaljnije i stručnije o svojim temama nego bilo koji novinar, rekao je Džamić.
To je velika debata i stare odrednice šta je ispravno šta nije, šta je profesionalno, šta nije, jednostavno više ne važe, objasnio je Džamić, koji smatra da "moramo da nađemo novi rečnik i aparat za procenjivanje šta je kvalitetno, a šta nije".
Komentari (1)
ostavi komentar25.06.
2017.
Hm...
Ovo je odbrana posrnuća medija za koju su krivi borci za "demokratiju", "slobodu" i medije na internetu. Cilj je eliminisati klasične medije (štampa, radio, televizija). Internet i IT tehnologija donose ogroman profit (od proizvodnje, prodaje i usluge korišćenja), ceo javni život sele tamo, po cenu potpunog uništenja dosadašnjih društvenih vrednosti. Profit iznad civilizacije! Uostalom, pogledajte biografiju ovog branioca destrukcije medija.
Odgovori