Vesti

05. 07. 2017.

Autor: Tamara Skroza Izvor: Cenzolovka

Da li su bastioni primitivizma, Informer i Pink, novu harangu pokrenuli samo zbog psovke?

Nezahvalno je u ovom trenutku predviđati šta stoji iza napada na predsednika Izvršnog odbora UNS-a Petra Jeremića zbog nečega što je napisao na Fejsbuku. Jasno je da nije reč samo o jednoj psovci i da oba novinarska udruženja pred sobom imaju teške borbe. Kao i da bi bilo više nego poželjno da bar pokušaju da u te borbe uđu u istoj koloni.

Došlo je, eto, i vreme da Informer i TV Pink podsećaju javnost na poštovanje kulture i etike javne reči, pa i da pokušaju da prevaspitaju one „nekulturne“.

Upravo ovi bastioni primitivizma, prostakluka, političko-medijskog beščašća i gaženja profesionalnih standarda, silno su se nasekirali kada je Petar Jeremić, predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije, na svom privatnom, za javnost zatvorenom FB nalogu – opsovao.

Pošto je teško poverovati da su njihove uši odjednom postale hipersenzibilne na nešto što je ljubavna poema naspram onoga što inače objavljuju i čime se diče, vrlo je verovatno da iza „slučaja Jeremić“ stoji nešto daleko krupnije nego što je jedan FB status.

Sve po spisku

Šta smo, dakle, imali? Imali smo da se Petar Jeremić 2. jula zatekao u kilometarskoj koloni na auto-putu, između naplatne rampe Vrčin i stare naplatne rampe Bubanj potok. Zahvaljujući nesposobnosti nadležnih da sruše staru naplatnu rampu, napravio se čep zbog kojeg su čekali ne samo putnici namernici već i kola Hitne pomoći.

Iznerviran, između ostalog je napisao i: „… Već sat vremena u koloni i ni pola nismo prešli. Zorana, Babiću, Vučiću, sve vam po spisku je*em!“

Imali smo, dakle, i psovku. Istina, ta psovka ni u najslobodnijem tumačenju ne bi trebalo da postane tema javne debate. Mogao je, naime, da je vidi samo onaj ko je Jeremićev Fejsbuk prijatelj, a to su – u njegovom slučaju – samo ljudi koje lično poznaje. Ne šira javnost, ne prijatelji prijatelja, već strogo ograničena grupa ljudi.
Sama po sebi, i to bi valjalo reći, ova psovka nije ni preteća, ni na bilo koji način politički opasna. Jeremić je zapravo samo napisao ono što svako od nas ponovi bar nekoliko puta dnevno – čekajući gradski prevoz na plus 100 stepeni, čekajući da se (na istih 100 stepeni) odblokira Slavija kod muzičke fontane, gledajući niz apsurdnih projekata koji niču dok država bukvalno crkava u bedi, štroki i jadu. Možda čak ni to – u majčici Srbiji, ta se stvar sa j… i spiskom ponavlja vrlo često, iz sasvim banalnih razloga, i postala je takoreći deo folklora.

Da li je Jeremić trebalo da opsuje? Nije. Pogrešio je. Ali, tako bi pogrešilo 98 odsto blokiranih na auto-putu, koji su pritom po prirodi stvari skloni da nešto pišu ili objavljuju.

U svakom slučaju, to nije bila greška vredna veće medijske pažnje.

Ali, ne lezi vraže. Još se Jeremićev status nije „ni ohladio“, a sajt Informera već ga je počastio naslovom „Ova pacovčina bi predsedniku da j… sve po spisku! Petar Jeremić, drugi čovek UNS-a, načisto poludeo!“.

Ni to nije bilo dovoljno, pa se u tekstu navodi kako „nema tog saobraćajnog haosa, niti problema koji mogu da opravdaju ovu brutalnu psovku prema bilo kome, a kamoli prema prvom čoveku države“.

To ipak nije vrhunac, jer on tek dolazi u vidu poruke Jeremiću:

„A i koga bi to, pedofiličaru, da je…š, kada kažeš da bi ‘sve po spisku’?! Nečiju decu, možda, barabo odvratna!“

Ovde je Informerova „analiza“ detaljno citirana samo da bi se jasno video sav njen apsurd, bezočnost, zamena teza, bezobrazluk, pokušaj diskreditacije. Jer, kako drugačije ako ne ovim i sličnim rečima objasniti da je nečiji emotivni FB status doveo do optužbi za – ni manje ni više nego – pedofiliju?!

U sličnom tonu nastavljeno je na Pinku koji je tokom čitavog dana, 3. jula, u vestima na sat, ponavljao Informerove teze. U državi u kojoj cvetaju kriminal i korupcija, zlikovac dana postao je – jedan iznervirani novinar. Čije je lice, privatni FB status i sve ono što su o njemu iskonstruisali Dragan J. Vučićević i ekipa, tako mogao dobro da upamti svaki gledalac Pinka.

Pismo, tj. izvinjenje koje je Jeremić potom uputio Informeru, ovaj je list samo delimično preneo: navodi se njegovo izvinjenje „zbog neprimerene objave na ličnom, zatvorenom FB profilu“, navodi se da je „bio ogorčen“ zbog situacije u kojoj kola Hitne pomoći ne mogu da se probiju, kao i objašnjenje da je „smatrao da je izostanak reakcije nadležnih službi bio neoprostiv“.

Takođe, preneto je da on kaže: „To me nikako ne opravdava što sam u afektu napisao psovku kakva je nedopustiva u javnom dijalogu i neprimerena mom položaju u Udruženju novinara Srbije“.

Ipak, Informer nije objavio vrlo važan detalj Jeremićevog pisma: „Očekujem izvinjenje redakcije Informera koja je moj neprimereno izražen gnev iskoristila da na moj račun uputi monstruozne optužbe, što nikako ne može biti primerena reakcija na moj propust“.

Inače, sasvim informerovski, tekst u kojem se navodi Jeremićevo izvinjenje naslovljen je sa „Došlo mu iz dupeta u glavu: Petar Jeremić se izvinio što je opsovao predsednika Srbije!“, što je opet kršenje više tačaka Kodeksa novinara Srbije.

Šta se iza brda valja

U trenutku dok nastaje ovaj tekst, pažnja javnosti fokusirana je na tvrdnju Zorane Mihajlović da je Jeremić priznao grešku, ali da se nije izvinio svima pojedinačno.

Ipak, ta stvar i dalji razvoj ovog slučaja više i nisu važni: jer, ovde u startu nije bilo bitno šta je Jeremić napisao. Jačina napada, rečnik, stil i činjenica da se Pink jednom benignom psovkom bavio čitav dan upućuju na zaključak da se tu radilo o nečem mnogo većem.

„Svi učesnici u javnom životu moraju da razumeju da rečnik i ton koji koriste u komunikaciji, pa i na zatvorenom Fejsbuk profilu, ne smeju da skliznu ispod nivoa elementarne ljudske pristojnosti i kućnog vaspitanja. U atmosferi opšte netolerancije u javnoj komunikaciji, kakva danas vlada u Srbiji i kojoj, ruku na srce, svi pomalo dajemo doprinos, neophodno je dozvoliti da se greške, ne samo u komunikaciji već i one političke ili svakodnevne ljudske, ne moraju – figurativno rečeno – plaćati glavom“, kaže za Cenzolovku predsednik UNS-a Vladimir Radomirović.

„Ako smo kao društvo prihvatili da je moguće pokajati se za višedecenijsko zastupanje pogrešne ideologije, onda ćemo se složiti da je moguće prihvatiti i izvinjenje za nepristojnost izrečenu u afektu. Kad se neko jednom pristojno izvini, svi koji dalje insistiraju na toj temi pokazuju da u stvari na umu imaju neki drugi interes, a ne kulturu dijaloga.“
I predsednik NUNS-a Slaviša Lekić smatra da je bilo dovoljno to što se Jeremić „javno pokajao“, ali da je to bilo uzalud za one kojima nije stalo do istine.

„Ako je za utehu, Jeremić je ovde kolateral. Njegov neoprezni post na FB  iskorišćen je za blaćenje UNS-a, koji se drznuo da, baš kao i NUNS, dok su još nadležni ćutali o hapšenju Dejana Anđusa, insistira na – pravovremenim informacijama. Ništa manje, ništa više. E, sad se zbog toga u upitnost dovodi moral i etika rukovodstva ova dva najveća novinarska udruženja, a izvesna Ivana Vučićević, figuretina sa Studija B, zabrinuta je i za čast vaskolikog članstva ova dva udruženja“, kaže Lekić za Cenzolovku.

„U pozadini svega stoji fingiranje opravdanog osnova da se formira njihova novinarska skupina, koja bi konkurisala ostalim relevantnim medijskim udruženjima i organizacijama, čiji članovi participiraju u komisijama koje odlučuju o sredstvima namenjenim sufinansiranju projekata iz oblasti javnog informisanja.“

I zaista, sve što se dogodilo vrlo se zgodno nadovezalo na gostovanje vlasnika Informera u jutarnjem programu TV Pink 30. juna, gde je dva najreprezentativnija profesionalna udruženja okarakterisao kao „parapolitičke organizacije“ kojima je „profesija deveta rupa na svirali“ i zbog kojih je „krajnje vreme da se u Srbiji osnuje novo novinarsko udruženje“.

Osim što je ponudio svoju pomoć u tom poduhvatu, Vučićević je naglasio da „iza nekih ljudi iz novinarskih udruženja stoje isti oni koji stoje iza prljave i nezapamćene kampanje“ Kurira, a da bi uloga novog udruženja, između ostalog, bila i „zaštita predsednika Srbije Aleksandra Vučića od napada tabloida“.

S druge strane, predsednik UNS Vladimir Radomirović upozorava na to da nije dobro da novinarska udruženja – kako postojeća, tako i ona buduća – budu instrument političke borbe.

„Smatram nepodnošljivim kad novinarska udruženja svoje političke simpatije stavljaju ispred profesije.“

Nezahvalno je u ovom trenutku predviđati šta se iza brda javlja i šta konkretno stoji iza harange na predsednika Izvršnog odbora UNS-a. Jasno je ipak da nije reč samo o jednoj psovci i stanju na auto-putu i da oba novinarska udruženja pred sobom imaju teške borbe. Ali i da bi bilo više nego poželjno da u te borbe bar pokušaju da uđu u istoj koloni.