Vesti

29. 09. 2017.

Autor: Zorica Marković, Marko Prelević Izvor: Nedeljnik

Stojim uz "Vranjske": Sloboda medija, poslednji čin

Priča o Vukašinu Obradoviću samo je filter za neveseli pejzaž medijske scene. Za skasku o pritiscima države, otvorenim i prikrivenim pritiscima, uslovljavanjima i ucenama koje ispostavljaju lokalni i ini moćnici

Jedino izvesno, a neki bi rekli i jedino važno – za čitaoce, za medije i novinare, za društvo – jeste da se 21. septembra u Vranju i okolini nisu pojavile Vranjske. Neće izaći ni danas. Ako je neka uteha, sajt Vranjskih je u utorak redovno objavljivao vesti, a tekstovi su objavljeni u dnevnom listu "Danas", ali ostaje utisak da plamen lokalnog nezavisnog novinarstva na jugu Srbije nije uspeo, čak ni doslovno svojim telom, da zaštiti vlasnik i glavni urednik lista Vukašin Obradović.

Tužno je kada umiru mediji, kada na kiosku ostane prazno mesto. (A ne ostane dugo prazno, jer na mesto nekog dobrog lista uglavnom dođe neki šareni, manje dobar ali zato podoban list.) Još tužnije je kada medije ubijaju, cipelare, overavaju.

A najgore kada niko ne zna šta da se radi s tim. Sem da se priča i piše, pa ko pročita...

Priča o Obradoviću i njegov vapaj, zbog Vranjskih i zbog drugih, samo je filter za neveseli pejzaž medijske scene. Za skasku o pritiscima države, otvorenim i prikrivenim pritiscima, uslovljavanjima i ucenama koje ispostavljaju lokalni i ini moćnici, za nemušto "Novinari da urade nešto", a na kraju, ispostaviće se, i za još jednu malu svađu među kolegama, koji ne mogu ni da se dogovore ko su novinari, a ko "novinari".

Ima ona scena u "Titaniku" kada gudački kvartet svira dok brod tone; u Srbiji se violinista i čelista hvataju za gušu, dok oni koji su udarili u breg složno veslaju ka spasenju, i smeju se, naglas.

Veselin Kljajić, profesor Fakulteta političkih nauka, kaže za Nedeljnik da veruje u sintagmu da su mediji ogledalo jednog društva i da nema slobodnog društva bez slobodnih medija.

"Kao što, nažalost, ne verujem u srpsku novinarsku solidarnost, tako uobičajenu svuda u Evropi. Ona je (opet nažalost) davno postradala pod naletima međusobnih unutrašnjih podela koje su se s vremenom samo produbljivale. Ali nadam se da je konačno došao trenutak da se te podele prevaziđu, da se krene dalje, pre svega zarad posrnule profesije. Da joj se vrati dignitet i kredibilitet koji se tako lako gubi. Borba za tzv. nezavisne medije je po mom mišljenju borba za profesionalizam i profesionalne medije. A to je valjda minimalan zajednički imenitelj za sve kojima je stalo do slobodnog javnog mnjenja i demokratske političke kulture", kaže Kljajić.

Slaviša Lekić, prvi čovek Nezavisnog udruženja novinara Srbije i naslednik Vukašina Obradovića na tom mestu, kroz ono što se dogodilo Vranjskim i Vukašinu Obradoviću posmatra širu sliku.

"Ni u ozbiljno uređenim, demokratskijim i medijski pismenijim zemljama, ne živi se od tiraža. Tek ovde je haos: nije nikakva novost da je poslovni model u gotovo svim štampanim medijima u Srbiji u debeloj krizi. Tržište, suženo i neuređeno, odavno nije nikakav garant za opstanak, tiraži su sve manji i manji, prihodi od marketinga drastično umanjeni tako da su novine prepuštene na milost pre svega političkim grupacijama koje sa minimalnim ulaganjem udovoljavaju svojim partikularnim interesima. Ako ne mogu da vas kupe, mogu da vas ucene. Ako ne pristanete na ucenu, poslaće vam neku od inspekcija, poresku ili radnu, svejedno. A ovde je praksa, ne od juče, da inspekcija ulazi u firmu ne da bi kontrolisala ispravnost poslovanja, već da, kad izađe, stavi katanac na vrata", kaže Lekić za Nedeljnik.

"Neposlušni", u ovom slučaju Vranjske i Vukašin Obradović a, dodaje Lekić, sutra i ono malo preostalih lokalnih medija, zato su laka meta.

"Cena slobode uvek je bila visoka. Danas viša nego ikad ranije."

Vladimir Radomirović, predsednik Udruženja novinara Srbije, navodi da je borba za slobodu medija svakodnevna, a ne kampanjska.

"Udruženje novinara Srbije neprestano podseća na značaj slobodnih medija za demokratsko društvo i odgovornu vlast i bori se za prava svih novinara, bez diskriminacije. Podsetiću vas da UNS nije podržao Zakon o javnom informisanju i medijima, pravilno predviđajući da će u obliku u kojem je danas na snazi dovesti do pomora lokalnih medija i ugrožavanja osnovnog prava javnosti na informacije. UNS je tražio da se zakonom propiše obaveza lokalnih samouprava da iz budžeta izdvoje 2% za finansiranje medijskih projekata u javnom interesu kako bi se očuvali lokalni mediji, osnova demokratije i kontrole vlasti. Nažalost, Vlada Srbije opredelila se za pogrešan koncept, pa zbog loše privatizacije bivših opštinskih medija i činjenice da neke opštine i gradovi nisu ni raspisivali konkurse za projekte, danas u mnogim mestima uopšte nema medija. Oni koji su preživeli suočavaju se s velikim pritiscima lokalnih vlasti. Ne treba posebno naglašavati koliko je to opasno", kaže Radomirović za Nedeljnik.

On navodi i ilustrativan primer onoga što se dešava Televiziji Banat iz Vršca, koju mesecima bojkotuju opštinske vlasti ne dozvoljavajući novinarima da uđu na sednicu skupštine opštine, a izjave toj televiziji u strahu od lokalnih moćnika ne smeju da daju ni glumci u pozorištu ni kustosi u muzeju.

Slaviša Lekić ocenjuje da se medijski mrak ne ogleda samo kroz gašenje Vranjskih i štrajk glađu vlasnika i glavnog i odgovornog urednika Vukašina Obradovića, brutalan napad na urednika KRIK-a od partije na vlasti ili atak na novinarke koje nisu osudile incident ispred Pinka.

"Ti poslednji događaji su samo 'okidač' za formiranje grupe koja će inicirati niz zajedničkih aktivnosti medija, novinarskih asocijacija, novinara i organizacija civilnog društva u borbi za slobodu medija u Srbiji", kaže Lekić.

Zbog Vranjskih je, tako, u prošli utorak održan i protest ispred Vlade Srbije ("On je važan zbog poruke koja je poslata i energije koja je te večeri doprla do Vukašina", kaže Slaviša Lekić), a potom je pokrenuta i organizacija kojoj se dosad pridružilo skoro 80 medija i nevladinih organizacija.

"Grupa je formirana u nedelji u kojoj su kulminirali napadi na slobodu medija i integritet i egzistenciju nezavisnih novinara. U samo jednom danu ugašene su Vranjske, dogodili su se napadi na istraživačkog novinara KRIK-a od strane partije na vlasti, a novinarke su ponovo bile meta napada na naslovnoj strani lista Informer", stajalo je u prvom saopštenju grupe, uz napomenu da ona predstavlja i odgovor građana Srbije na konstantno urušavanje slobode medija i izražavanja, na nacionalnom i lokalnom nivou.

Ipak, UNS nije bio jedan od potpisnika, pošto grupa nije želela da osudi svako nasilje prema novinarima, uključujući i slučaj kada su ispred Televizije Pink, na mitingu Dveri, napadnute dve novinarke te kuće.

(Sećate se scene iz "Titanika"? Obični građani će, kada ih NUNS, UNS, NDNV i ostali zaspu saopštenjima, pre pomisliti na pajtonovsko "Žitije Brajanovo", kada se Narodni front Judeje i Judejski narodni front prepiru na polupraznom stadionu, dok ih rimska vlast posmatra uz podsmeh.)

"Žao nam je što kolege iz manjih novinarskih udruženja nisu želele da podrže borbu za lokalne medije kao ni da osude napade na sve novinare", kaže Vladimir Radomirović. "UNS će nastaviti da se bori za slobodu svih medija i pravo svih novinara da rade bez pritisaka i napada. Nadamo se i da će kolega Vukašin Obradović uskoro ponovo početi da izdaje Vranjske novine i da će koristiti novac iz lokalnog budžeta za koji će se UNS izboriti i bez podrške ostalih udruženja."

Slaviša Lekić kaže da ne gleda blagonaklono na nejedinstvo među slobodnim medijima, ali da može da ga razume.

"Jeste, novinari jesu razjedinjeni, ali zar nije tako u celom društvu?", odgovara Lekić. "Mediji su, prosto, ogledalo društva. Pa, ako se UNS-u ne sviđa da bude u istoj koloni sa većinom novinarskih asocijacija, medija, novinara i organizacija civilnog društva u borbi za slobodu medija u Srbiji – njihov problem. Nesreća je što u svom pravdanju i pojašnjenju zašto su, i ovom prilikom, na strani države, golu istinu oblače po svom nahođenju, da ne kažem – obmanjuju javnost. Ali to je njihov, a ne moj ili problem više od 80 do sada kolektivnih potpisnika koji su ustali protiv medijskog mraka."

Nije, naravno, izostala ni reakcija države.

Povodom zatvaranja Vranjskih i štrajka glađu vlasnika i urednika tog medija Vukašina Obradovića, premijerka Ana Brnabić je izjavila da "vlast ne guši medije", da nije odgovorna za njihovu situaciju i izračunala koliko je taj list dobio od države i od "lokala" u poslednje tri godine. Gotovo istog dana, izjavila je da razume reakciju partije ministra Aleksandra Vulina, Pokreta socijalista, koja je urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića nazvala "narkomanom" i "stranim plaćenikom". Dakle, "ljudski" je razumela jednu stranku, a ne čoveka koji je štrajkovao glađu.

"Predsednica Vlade iskoristila je informacije o Vranjskim koje su joj prosledili poreski inspektori, ali je to učinila uz falsifikovanu interpretaciju realnog stanja kada su u pitanju sredstva koja su Vranjske dobijale od Republike i lokalne samouprave. Cilj je bio da se ovim brojkama prikrije činjenica da se projektno sufinansiranje pretvorilo u način prelivanja para građana Srbije u podobne medije, a da je javni interes pretvoren u partijski", rekao je Vukašin Obradović.

Možda se u "krugu dvojke" ne vidi koliki je značaj lokalnih listova. O tome govori Vladimir Radomirović iz UNS-a:

"Kad je ovog leta u požaru u Kuli Grenfel u Londonu poginulo 80 ljudi, jedan deo javnosti zaključio je da do požara i masovne pogibije ne bi došlo da je u tom delu Londona postojao lokalni list koji bi izveštavao o strahovanjima stanara da će se i najmanji požar brzo raširiti zbog loše izolacije i o njihovim bezuspešnim pokušajima da dobiju pomoć opštine. Neki novinar bi na vreme tražio odgovornost lokalnih funkcionera. Umesto takvog medija, jedino što su stanovnici imali bio je list koji je finansirala opština a uređivala PR agencija", kaže on.

"Na Zapadu su lokalne medije 'ugasili' Gugl i Fejsbuk, preuzevši reklame i uništivši njihov dosadašnji biznis model. Kod nas je situacija nešto drugačija, ali pouka ove londonske priče je da moramo da se izborimo za slobodne lokalne medije pre nego što bude prekasno."

 Profesor Veselin Kljajić smatra da su među uzrocima lošeg stanja u kojem se srpsko novinarstvo i sama profesija nalaze, pored ostalog i neprekidne promene javnog diskursa, od političkog, preko komercijalnog, do polja odnosa s javnošću, digitalizacije i promenjene strukture publike, ali i promene komunikacionih poslovnih modela u kojima se štampani mediji nisu najbolje snašli, za razliku od poslovično spretnih tabloida koji su zahvaljujući takvoj situaciji zauzeli dodatni deo medijskog prostora.

"Posledica je urušavanje medija, referentnih pre svih, i opšta tabloidizacija i estradizacija javnog, a samim tim i medijskog polja. Ključni problem postojećeg poslovnog modela medijskih kuća jeste gubitak oglašivača i prihoda od oglasa koji se sve više sele u digitalne sfere. A država je i dalje – najveći pojedinačni oglašivač! Šta vam to govori? Posledica ovakve situacije je da nezavisno novinarstvo biva marginalizovano", navodi Kljajić.

Novinarska profesija, devastirana i ponižena, praktično na kolenima, ne može biti verodostojan glas javnosti, opominje čelnik NUNS-a Slaviša Lekić.

"Ovakvo kakvo je danas, novinarstvo nije samo stvar profesije. U zemlji u kojoj vlada ambijent straha, tražiti samo od medija da se odupiru pritiscima, bez predrasuda, kritički i samokritički – nije fer. Društvo u kome javna kritička reč ne povlači neminovno i posledice postaćemo onda kad se otporu pridruže oni koji danas u strahu ćute. Kad se oko Vranjskih, kao devedesetih oko Borbe, formira živi zid onih koji brane redakciju. Ili kad, kao onomad, desetine hiljada ljudi natera režim da iz koaksijalnog kabla B92 'izbaci' vodu."