Vesti
10. 02. 2018.
Nova zgrada korak ka informativnom centru Podunavlja
Generalni direktor Radio-televizije Vojvodine dr Miodrag Koprivica u intervjuu za „Dnevnik” kaže da RTV nije brod koji plovi bez kompasa, ima jasno utvrđenu misiju i viziju. Pored toga cilj je da postane informativni centar podunavskih zemalja. Navodi da je RTV otvoren za međunarodnu saradnju, emituje program na osam jezika podunavskih zemalja, a krajem naredne godine će se useliti u novu zgradu na Mišeluku, iz koje će modernom opremom i tehnologijom emitovati program. Nova zgrada, smatra, jeste korak ka cilju.
• Kakva je po vama uloga RTV-a kao javnog medijskog servisa u društvu?
- Radio-televizija Vojvodine ima tradiciju od 50 godina televizije i 70 godina radija, a u organizacionom smislu smo imali promene. Od 2006. godine, kada se izdvojila iz javnog medijskog servisa Srbije, formirana je kao nezavisan javni medijski srevis. To je bio dug proces, u kojem je trebalo formirati sve službe. Od tada RTV vodi borbu za svoje mesto u društvu. To je sada jedan od dva ravnopravna javna medijska servisa u Srbiji.
• Zar to nije konkurentski odnos?
- Ne, svako od nas ima svoj zadatak na osnovu Zakona o javnim medijskim servisima. Mi smo kooperativne kuće, sarađujemo na zajedničkom poslu. Za RTV je karakteristično da na sedam medijskih platformi proizvodi program 24 sata na dve televizije, tri radija i jednom internet radiju i ima veb-redakciju. To je emitovanje programa sedam puta po 24 sata 365 dana, a sve to proizvodimo na srpskom i još 13 jezika.
• Emitovanje programa na 13 manjinskih jezika jeste jedan od retkih, ako ne i jedini primer u Evropi?
- Ne samo da proizvodimo program na jezicima nacionalnih zajednica u zemlji Srbiji već 30 godina nego su se manjine izborile za pravo - i to je stečeno pravo - da i uređuju program na svom jeziku. To u jednom broju evropskih zemalja ne postoji. I ako Srbija nečim u informisanju može da se podiči, to je upravo činjenica da ima svoj javni medijski servis na 13 jezika, gde ljudi uređuju ne samo informativni nego i sve druge programe na svom jeziku. To jeste karakteristika i specifičnost RTV. Tu specifičnost je prepoznala i država kada je opredelila novac za izgradnju nove zgrade RTV-a na Mišeluku.
• Da li ste nedavno obišli gradilište?
- Obišao sam ga pre dva dana i na osnovu izjave šefa gradilišta, oni su dve nedelje u prednosti u odnosu na plan zahvaljujući lepom vremenu i dobroj koordinaciji poslova. Nadamo se da će ceo taj posao biti završen do kraja sledeće godine. Iz Novog Sada se više ne vide one ružne ruševine. U fazi raščišćavanja odneto je 1.000 kamiona šuta. Prošlo je 18 godina i tamo nije niko zakopao ašov, a sada se tamo gradi i imaćemo jednu lepu zgradu. Republička i Pokrajinska vlada su obebzedile kompletan novac za građevinske radove. Po odluci Vlade Srbije, RTV je investitor, a finansijeri su dve vlade. U ovom mesecu ćemo raspisati tender za opre- v manje nameštajem i ostalim stvarima, a pre godišnjih odmora će biti raspisan tender za tehničko opremanje tako da bi paralelno s izgradnjom išli i ti procesi da bi se sve to spojilo u poznu jesen 2019. i da se uselimo.
• Televizijske kuće se ne sele lako?
- Plan je da se sinhronizuje tako da se ovde, u staroj zgradi, signal ugasi kad u novoj zgradi već počne. Znači, neće biti emitovanje sa starih pozicija. U novoj zgradi ćemo imati 14.400 kvadrata neto površine za sve naše medije, i televiziju i radio, kao i za činovnike. Emocije su okrenute prema Mišeluku, tamo su ljudi radili, tamo su naučili da prepoznaju televiziju.
• Šta je zadatak rukovodstva u periodu dok se čeka na useljenje u novu zgradu?
- Naš zadatak je da pripremimo ljude za nove tehnologije i nove uslove rada. Mlađe kolege će imati čast i sreću da rade u novom objektu, ali i obavezu da savladaju novu teniku, novu tenologiju posla. Mora da se osmisli i novi način međusobnog komuniciranja. Sad osposobljavamo ljude, šaljemo ih na kurseve, pokušavamo da ih spremimo za nove uslove rada. Iskreno se nadam da će se RTV vratiti na one sjajne staze kojima je koračala nekada, ali sadu modernijem obliku, i biti centar informisanja u Podunavlju.
• Da li je ideja izvodljiva?
- Tu smo, na Dunavu, i proizvodimo program na osam podunavskihjezika. Izgradnjom nove zgrade smo u prilici da tu ideju afirmišemo i da ona zaživi. Mislimo da je budućnost Radio-televizije Vojvodine Srbija u Evropi, a mi u Podunavlju kao centar informisanja. Imamo jasan stav da ne pravimo od RTV-a i Vojvodine geto, mi otvaramo Vojvodinu ostalim delovima Srbije i sveta i iz sveta informacija prenosimo Vojvođanima. Da bismo to ostvarili, imamo dopisništvo u Briselu, Zagrebu, Parizu, Budimpešti, Crnoj Gori i celoj Srbiji: Nišu, Kragujevcu, Kosovskoj Mitrovici... RTV je 2010. godine bio organizator skupa medijskih poslenika podunavskih zemalja. Tada je usvojena deklaracija kojom je RTV prepoznat kao mesto informisanja i centar informisanja u Podunavlju. To je naša vizija. RTV nije brod koji plovi bez kompasa, imamo jasno utvrđenu misiju i viziju na osnovu čega smo zacrtali naš cilj i mi ka njemu težimo. Jedan korak ka tome je i izgradnja nove zgrade. Naša je sreća da su dve vlade, pre svega Republička, prepoznala to kao autentičnu potrebu ljudi.
• Koliko je RTV otvoren za međunarodnu saradnju u informisanju?
- Veoma smo otvoreni, baš zbog činjenice da proizvodimo program na toliko jezika. Imamo potpisane protokole o saradnji s 15 radio-televizijskih kuća iz okruženja. Osim toga, potpisali smo i Memorandum o razumevanju s Dojče vele akademijom, koji predviđa osposobljavanje kadrova u novinarstvu ne samo u našoj kući nego i u regionu. Članovi smo i Asocijacije CIRKOM, Asocijacije regionalnih javnih medijskih servisa i, od pre nekoliko godina, Udruženja mediteranskih audio-vizuelnih organizacija COPEAM. Aktivan smo član, naši urednici i novinari dobijaju priznanja u okviru njihovih konkursa. U maju sledeće godine u novom hotelu „Šeraton” u Novom Sadu će biti organizovana konferencija, odnosno kongres CIRKOMA, čiji ćemo biti domaćini.
Studio i u Briselu
Koprivica je eksluzivno rekao da se nadaju da će u martu ili aprilu praviti emisiju „Pravi ugao iz Brisela”.
- Jer, ako se sad utvrđuje platforma o Zapadnom Balkanu u Evropskoj uniji, to je prilika da čujemo poslanike Evropskog parlamenta i neke od relevantnih faktora. U tom vremenu ćemo već imati studio u Briselu. On je privremeno radio i prošle godine, kada je u Briselu boravila delegacija Pokrajine. U tom studiju je bio Igor Mirović sa saradnicima. Ovog puta ćemo studio otvoriti i za druge vidove medijskih aktivnosti.
Komentari (1)
ostavi komentar10.02.
2018.
Ah
Secesija Vojvodine i pripajanje Novoj Austrougarskoj. Baš "patriotski".
Odgovori