Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
27. 06. 2010.
Povratak slobodnih metoda!
Intervju nedelje Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja
Prisluškivanje građana bez odluke suda, najviše osporavano rešenje predloženog zakona o elektronskim komunikacijama, nije ništa drugo do metod režima Slobodana Miloševića. Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, upozorava u intervjuu za „Alo!“ da je Srbija pred dilemom da li će da legalizuje metode Miloševićevog nasleđa ili će da poštuje sopstveni ustav.
Neće Srbija zaličiti na „Velikog brata“ jer ni sada ne liči na to. Rešenja koja se predlažu nisu novost, ona postoje odranije, ona su nasleđe još iz Miloševićevog vremena. Dilema je samo hoćemo li to da legalizujemo ili da menjamo, da unapređujemo, odnosno da prilagodimo ustavnom rešenju iz člana 41, koje izričito predviđa da je „tajnost sredstava komuniciranja nepovrediva i da su odstupanja od nje dozvoljena samo na osnovu odluke suda.“ Ja sam, u svakom slučaju, za poštovanje Ustava.
Koje su najveće opasnosti koje građanima prete ukoliko se usvoji predloženi zakon o elektronskim komunikacijama?
- Opasnosti postoje u vezi sa mogućim zloupotrebama. Na mogućnost zloupotrebe ne treba gledati ni pesimistički ni optimistički, već realistički. To se, jednostavno, nikada ne sme isključiti. Ako do toga već dođe, ogledaće se u raznim prodorima u privatnost - lociranjem mesta na kojima se neko kreće, kruga ljudi s kojima se druži ili komunicira, sfera interesovanja s obzirom na sajtove koje posećuje, što sve zajedno omogućava zaokruživanje gotovo kompletnom profi la ličnosti o kojoj se radi.
Da li biste nekom novinaru bili poverljivi izvor informacija, znajući da zakon dozvoljava da se zna kada je, koliko dugo, s kim, s kojeg broja i odakle novinar razgovarao?
- Lično, sve što kažem nekom novinaru, uvek mogu i smem da ponovim i pred TV kamerama. Dakle, svaki put kada dajem informacije ili komentare, nemam razloga da to krijem od bilo koga. Ali, bilo bi banalno svoditi problem na ono čuveno i smešno „pošten čovek nema čega da se boji“. Ovo je stvar principa i poštovanja Ustavom zajamčenih granica privatnosti.
Da li će ovim odredbama, praktično, biti ozakonjena cenzura?
- Ne mislim da je tako. Možda ove odredbe kod nekog i izazovu autocenzuru, ali to nije glavni problem jer velika većina novinara i inače ne piše anonimno, potpisuje svoje tekstove.Ono što u vezi s novinarima može biti problem je tajnost novinarskih izvora. Tajnost novinarskog izvora i pravo novinara da ga štiti spadaju u same osnove slobode medija, a rešenja iz predloga zakona otvaraju mogućnosti za lako markiranje izvora.
Da li ste čuli bar jedan ubedljiv argument da bezbednosne službe neće zloupotrebiti položaj i da neće ulaziti u sadržaj razgovora?
- Argumenti koje sam čuo nisu bili pravni. Svodili su se na to da ponuđena rešenja omogućavaju službama da rade brže, efi kasnije, lakše. Naravno, imajući u vidu značaj borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma i slično, nadležnim službama treba obezbediti što je moguće bolje uslove. I materijalne i logističke i tehničke i pravne. Ali, bar što se ovih poslednjih tiče, granica preko koje se ne može preći je Ustav. Odnos prema mogućim zloupotrebama ne sme da zavisi od toga da li se nekom veruje ili se u njega sumnja. U uređenom demokratskom društvu nijedno odstupanje od Ustavom zajamčenih prava ne zavisi od poverenja, već od pravnih mehanizama koji kontrolišu i opravdanost tog odstupanja i način na koji se sprovodi.
Nada Kolundžija je najavila da će se poštovati odluka Ustavnog suda o ustavnosti tog zakona. Kako razumete takav izbor institucije kojoj će vladajuća većina dati poverenje, ako se zna da ste protiv zakona bili i vi kao poverenik, ali i ombudsman?
- Ne sumnjam da će poštovati, ako je bude, odnosno kad je bude. Ali, ne mislim da Ustavni sud, inače pretrpan poslom, treba da daje odgovor na baš sva sporna pitanja, čak i ona za koja se odgovori lako mogu pronaći. Iza kritika su ne samo ombudsman i poverenik za informacije, već i udruženja novinara i medija, informatičara, Advokatska komora, civilni sektor, svi ugledni eksperti, mediji, veliki broj građana. Nije slučajno da svi oni na isti način razumeju član 41 Ustava Srbije.
Kako će izgledati vaš nadzor i hoće li vas bezbednosne službe obaveštavati o svojim aktivnostima?
- Stvar se ne svodi samo na obaveštavanje. Poverenik ima pravo pristupa i uvida u kompletnu dokumentaciju koja se odnosi na sve, pa i ovakvo prikupljanje podataka i uvid u zbirke podataka, uključujući i kontrolu prostorija i opreme koja se koristi. Naravno, mi činimo prve korake na planu zaštite ljudskih prava kroz delovanje takozvanih nezavisnih institucija. Pored pravnih, biće potrebno obezbediti i razvijati i druge pretpostavke - kadrovske, tehničke i logističke.
Antrfile : Tadić će prelomiti
Očekujete li od predsednika Srbije Borisa Tadića da iskoristi svoja ovlašćenja i odbije da potpiše ovaj zakon?
- Ne bih se bavio spekulacijama. Odluka o tome je u isključivoj nadležnosti predsednika.
Ko insistira na špijuniranju
Imate li objašnjenje zašto se vladajuća struktura bori za sporne odredbe?
- Svako treba da objašnjava svoje stavove. Ali, vrlo je dobro što je vladajuća većina prihvatila bar drugi od dva amandmana zaštitnika građana. Time je, bar na načelnom nivou, potvrdila princip da sva ograničavanja ljudskih prava moraju biti predmet nadzora nezavisnih institucija.
Ivana Kljajić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.