Naslovna  |  Desk  |  Vesti iz medija  |  Lokalni mediji: Loša primena projektnog sufinansiranja medija
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti iz medija

26. 02. 2019.

Izvor: FoNet

Lokalni mediji: Loša primena projektnog sufinansiranja medija

Iz Medijske strategije neophodno je da proisteknu kvalitetne zakonske izmene, rečeno je danas na okruglom stolu u Čačku. Lokalni mediji kritikovali su primenu koncepta projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja, tražili da ono bude transparentno i upozorili da je ugrožen njihov opstanak.

U trećoj javnoj raspavi o Nacrtu medijske strategije, predstavnica kragujevačkog Glasa Šumadije Jovanka Marović predočila je da se novinari Kragujevačke inicijative protive uvođenju regionalnih javnih servisa. Kako je objasnila, to bi dodatno poremetilo lokalno i regionalno tržište, a ostale medije dovelo u neravnpravan položaj.

Ona je, kao alternativu, označila medije civilnog društva i podsetila da je u Kragujevcu poništena privatizacija gradske televizije. Vraćena je u javno vlasništvo, za šta je iz budžeta plaćeno 155 miliona dinara, ukazala je Marović, napominjući da je to danas jedina televizija koja i dalje netransparentno dobija novac iz budžeta. Ona je skrenula pažnju i na to da u Kragujevcu nije sproveden nijedan konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja u javnom interesu.

Pedstavnica Sindikata novinara Srbije u Radnoj grupi za izradu Nacrta medijske strategije, Dragana Čabarkapa podržava koncept javno-privatnog partnerstva u Politici, Novostima i Tanjugu. Ona je ocenila da ragionalni javni servisi postoje svuda u Evropi i regionu i konstatovala da „to samo ovde ne postoji, jer nije u interesu, medijskih interesnih grupa“. Čabarkapa je uverena da bi javno-privatno partnerstvo omogućila opstanak Politike, Novosti i Tanjuga, jer će postati tabloidi, ako se država iz njih povuče.

Direktorka preduzeća Medija tim lider, nekadašnja glavna i odgovorna urednica ugašene TV Čačak, Svetlana Kojanović budućnost srpskih medija vidi u medijima civilnog društva i očekuje da će oni promeniti stanje. Kako je rekla, u projektnom sufinansiranju medijskih sadržaja bilo je ozbiljnih manjkavosti, pa bi ovaj koncept trebalo urediti, da više ne bude promašenih investicija. Ukoliko vlast ne promeni odnos prema medijima i ne prekine proganjanje onih koji drugačije misle, upozorila je Kojanović, primena Medijske srategije biće bez rezulltata.

Predsednik Radne grupe za izradu Nacrta medijske strategije, Dejan Stojanović iz Ministarstva kulture i informisanja, najavljuje da će biti ujednačeni kriterijumi za rad konkursnih komisija i uvedena evaluacija sprovedenih projekata. Radna grupa je pokušala da zapuši sve rupe, da ispravi nedostatke, kako bi projektno sufinansiranje ispunilo svrhu, u korist građana, ali i medija, obrazložio je Stojanović.

Izvršni direktor Transparentnosti Srbija, Nemanja Nenadić smatra da javne nabavke ostavljaju prostor za zloupotrebe, jer se sprovode bez konkursa. On je naglasio da bi odluke komisija za sufinansiranje medijskih sadržaja trebalo da budu što merljivije, na primer kroz sistem bodovanja. Osvrćući se na predloge za osnivanje regionalnih javnih servisa, Nenadić je rekao da ih razume, ali je poručio da se nikada ne bi trebalo zalagati za javno-privatna partnerstva, jer su ona najgora. To je slučaj u kojem će privatni partner uzeti dobit, ako je ima, a javni će pokriti gubitke, rekao je Nenadić. Prema njegovoj oceni, poštenije je zalagati se za nacionalizaciju, jer javno-privatna partnerstva nose najveći rizik od korupcije.

Moramo da nađemo meru međusobne saradnje, rad na Nacrtu strategiji trajao je sedam meseci, podsetio je predstavnik UNS u Radnoj grupi Nino Brajović. Ako ne nađemo interes da radimo na medijskoj regulativi, ukazao je Brajović, nećemo uspeti da rešimo nijedan od naših problema. On je istakao da je u Nacrt strategije prvi put uneta formulacija da se na svim nivoima vlasti obezbedi minimum sredstava za sufinansiranje medijskih sadržaja.

Predsednik čačanskog Udruženja medija i medijskih radnika, Gvozden Nikolić tvrdi da je „vrtoglava i nezapamćena“ privatizacija medija ostavila „hiljade ljudi“ bez posla. On je ocenio da je za to dobrim delom „zaslužna“ prethodna Medijska strategija, dok su novinarska udruženja taj proces „nemo posmatrala“. Ista grupacija ljudi piše novu strategiju i verujem da će da progura ovo, rekao je on i predvideo da će ponovo „hiljade ljudi“ ostati bez posla u Politici, Novostima i Tanjugu. Nikolić je naglasio da se to udruženje nikako ne slaže sa osnivanjem civilnih medija, ali podržava formiranje više samoregulatornih tela. On ima „strašan problem sa Savetom za štampu“ i smatra da „u tom telu ne može da sedi ekipa koju ne priznaje dve trećine medija“. Nikolić „neće dozvoliti“ da samoregulacija postane sistem za eliminaciju medija i najavljuje „gomilu tužbi“, ako se „krene tim putem“.

Predstavnik udruženja Lokal pres Stojan Marković, istakao je neophodnost da iz medijske strategije proisteknu kvalitetne zakonske izmene. Prema njegovim rečima, Lokal pres se zalaže za samo jedno samoregulatorno telo i zahteva da na konkursima ne učestvuju štampani i onlajn mediji koji ne priznaju nadležnost Saveta za štampu. Protiv smo javno-privatnih partnerstava, rekao je Marković, jer tamo gde je država u vlasništvu nikad nije bez uticaja politike i krupnog kapitala.

Prema proceni članice Radne grupe Jelene Kleut, država jedva čeka da nastane 101 samoregulatorno telo. Savet za štampu je nastao onda kada je država htela da reguliše medije, a štampa rekla – ne sami ćemo, dok elektronski mediji to nisu uspeli, naglasila je Kleut.

Kako je najavljeno, Vlada Srbije bi krajem aprila trebalo da usvoji Medijsku strategiju, posle čega sledi donošenje Akcionog plana za njeno sprovođenje, a tri godine kasnije i rekapitulacija ispunjenosti.

Strategija će, prema rečima predsednika Radne grupe Dejana Stojanovića, „najverovatnije“ biti oročena na pet godina. On je sve zainteresovane pozvao da predloge i sugestije pošalju na obrascu koji se može preuzeti sa sajta Vlade Srbije.

Završni u seriji okruglih stolova o Nacrtu medijske strategije biće održan 27.februara u Beogradu. Javna rasprava o ovom dokumentu traje do 1. marta, u organizaciji kabineta predsednice Vlade Srbije, uz podršku OEBS i Kraljevine Norveške.

Nacrt Strategije i izdvojeno mišljenje Nina Brajovića možete pročitati na sajtu UNS-a.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi