Vesti

21. 04. 2019.

Autor: Branka Mihajlović Izvor: Radio Slobodna Evropa

Riha: Napadi na novinare u Srbiji po matrici iz devedesetih

Napadi sa državnih adresa na novinare su eskalirali poslednjih dana. Slobodan Georgiev, novinar Balkanske istraživačke novinarske mreže BIRN je targetiran u video prilogu na društvenim mrežama pod naslovom „Kako prepoznati izdajnika“, zbog teksta u kome se tvrdi da je brat predsednika Srbije Andrej Vučić u vezi sa jednim kontroverznim biznismenom sa Kosova. Georgiev se obratio direktno predsedniku države Aleksandru Vučiću i ministru policije Nebojši Stefanoviću sa porukom da ih smatra za to direktno odgovornim. Zašto je napadnuti novinar zaobišao sud, pitali smo, između ostalog, novinarku Antonelu Rihu koja govori o medijskoj situaciji u Srbiji, ignorisanju nalaza Reportera bez granica o padu Srbije na listi medijskih sloboda za 14 mesta, kao i o predsednikovom ignorisanju medija koji nisu pod direktnom kontrolom vlasti.

RSE: Novinar Slobodan Georgijev je pisao o vezama brata Aleksandra Vučića, Andreja, sa ozloglašenim biznismenom sa Kosova. O njemu je odmah zatim plasiran video „Kako prepoznati izdajnika“. Georgijev se nije odlučio da ode na sud. Rekao je da je to zaludan posao, pa se obratio direktno pismom Vučiću, predsedniku države, i ministru policije poručivši da ih smatra odgovornim za napad na njega. Da li su to prave adrese?

Riha: Verovatno jesu, zato što to nije prvi napad na kolegu Georgieva i na druge novinare koji se bave istraživačkim novinarstvom i kritički otvaraju neke teme koje vlast možda ne voli. Do sada, po onome što znam, ništa od tih prijava koje je on podnosio nije procesirano dalje. Čini mi se da je on tačno zaključio da se sva moć i odluke, pa i odbrana, nalaze u rukama predsednika države, Aleksandra Vučića. Ta adresa je prava adresa.

RSE: On je direktno targetiran tim video prilogom koji se pojavio na društvenim mrežama. Slično prolazi i političarka sa Kosova Rada Trajković (koju je Vučić optužio da je u Prištini za ubistvo Olivera Ivanovića svedočila protiv države Srbije). Pre toga su targetirani mnogi novinari. To se umnožava iz dana u dan. Da li vas ovakve stvari podsećaju na medijske poternice koje su izdavane uoči ubistva novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine i ubistva Olivera Ivanovića, političara sa Kosova, 2018. godine?

Riha: Ta matrica je slična. Sve ovo što gledamo danas, kako se novinari proganjaju na vrlo sličan način, bilo je i devedesetih. To je taj rukopis i to su ti isti ljudi koji su devedesetih proganjali novinare. Oni su sada na vlasti. Meni nije neobično što se, u tom smislu, oni nisu promenili. Oni su naučili da se tako ophode sa javnošću, pa i sa novinarima.

Naravno, drugačije je vreme sada, nego što je bilo devedesetih. Živimo u digitalnom dobu, tako da ti napadi deluju kao da su sada intenzivniji, da su jači. Danas svako na društvenim mrežama, potpuno anoniman čovek, može da vam preti ili da vas vređa i da to vide svi. Ključni problem je to što te pretnje, koje idu ka medijima i ka novinarima, po pravilu dolaze od vlasti ili od ljudi koji su bliski vlasti.

Marko Đurić (direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije prim. red.) prozvao je Radu Trajković, to je čovek koji sedi do Aleksandra Vučića. On je na najstrašniji način targetirao Radu Trajković i optužio je. Čak nije ni utvrdio, u tom trenutku, da li je ona nešto zaista rekla ili nije. Pa i da je rekla, kakve to veze ima. Rada Trajković nema nikakvu moć. Ona je samo jedna građanka koja je prepoznatljiva u javnosti i ništa više. Taj način na koji se vlast obračunava sa neistomišljenicima je jako opasan, upravo zato što nas podseća na vreme devedesetih. Sećamo se i Slavka Ćuruvije.

RSE: Mnogi od novinara kojima je prećeno u poslednje vreme govore da se baš ne osećaju sigurnim na ulicama, da se osvrću oko sebe - ko je sa leve, ko sa desne strane - slično kako su se osećali u 90-im godinama. Urednik lista Danas Draža Petrović je pre par godina rekao da je takva atmosfera da samo čeka kada će ga neko klepiti po glavi. Da li vi imate taj osećaj da vas može neko klepiti po glavi? Da li se osećate sigurno u svom gradu?

Riha: Sa jedne strane, o tome ne razmišljam. Kada izađem na ulicu, ne bavim se time da li me neko prepoznaje ili ne. Sećam se, pre dve godine, bila sam na naslovnoj strani, zajedno sa Ilirom Gašijem (nekadašnjim direktorom fondacije "Slavko Ćuruvija", prim. red.), novinarkom Tamarom Skrozom, Vukašinom Obradovićem (novinarom i bivšim predsednikom Nezavisnog udruženja novinara Srbije), kada su nas optužili da hoćemo da ubijemo Vučića. Naslov je bio „Pripremaju ubistvo Vučića“. Sećam se da mi baš nije bilo prijatno kada smo izlazili na ulicu. Kada izađete na naslovnoj strani ne možete da znate ko je sada taj koji šeta pored vas, šta on misli, da li vas se plaši, da li vas mrzi. Nije mi bilo svejedno. Ali, kada bismo živeli u strahu, ne bismo ništa uradili. To je kontradikcija. Sa jedne strane, kao nema veze, a sa druge strane postoji ipak neka svest da može svašta da se desi.

RSE: Državni sekretar u Ministarstvu informisanja Aleksandar Gajović je ove nedelje u našem programu rekao, komentarišući pad Srbije na listi medijskih sloboda za 14 mesta, da ne vidi ništa loše na medijskoj sceni Srbije. Postavlja se pitanje, kakve efekte uopšte imaju takvi izveštaji, kao citirani izveštaj Reportera bez granica?

Riha: Oni imaju efekte u svetu. Negde smo mereni. Svrstali su nas u neku kategoriju zemalja koje, ili nemaju dovoljno sloboda, ili padaju sloboda medija i sloboda izražavanja. To što to ne brine Gajovića, govori mnogo više o njemu. Čini mi se da bi svaka vlast svake zemlje volela da parametri u svim oblastima, pa i u medijskim, budu viši. Kod nas je to očigledno svejedno, pa i Gajeviću. I meni je svejedno šta on misli. On nije čovek čije je mišljenje bog zna kako relevantno i od koga se nešto očekuje.

RSE: Zašto ne popuštaju pritisci na novinare?

Riha: To je jako dobro pitanje na koje je teško dati odgovor. Kada vidite koliku vlast imaju Aleksandar Vučić i njegova stranka u Parlamentu, jasno je da on može neometano da donosi bilo kakve odluke. On može da dovede u Beograd pola Srbije na miting. On ima jednu neverovatnu vlast i moć u svojim rukama, a tako se i ponaša. To nije izmišljena vlast, ona je realna.

Onda je zaista neverovatno zbog čega te neke mrvice otpora koje postoje njega toliko žuljaju. Zašto je to toliko problematično da imate nekoliko novinara koji su uglavnom sa neke medijske margine, u odnosu na mejnstrim medije koji su najtiražniji, najgledaniji. Targetira se Tamara Skroza koja radi za "Vreme", Georgijev koji radi za BIRN. To su sve mali mediji koji nemaju tu vrstu težine i uticaja u javnosti, nažalost, pošto mislim da su jako dobri mediji. Ta mala ostrvca nekog profesionalizma njega toliko nerviraju. To je zaista neverovatno i teško je objašnjivo zašto se vlast tako ponaša.

RSE: Da li je podela na medijskoj sceni Srbije na one koji su pod kontrolom vlasti, a da li su na drugoj strani oni koji su profesionalni mediji ili oni koji su naklonjeni opoziciji? Kako procenjujete ovu drugu grupu medija?

Riha: Imamo jako veliki broj medija. Kada bismo gledali kvantitativno, većina je zaista pod direktnom kontrolom vlasti. Govorim o velikim medijima, medijima koji imaju nacionalnu frekvenciju, govorim o televizijama, pa i printanim medijima. To je ta neka većina. Sigurno ima i nekih opozicionih medija koji su mnogo manji. Možda bih mogla neku manju televiziju da ocenim da su možda opozicioni.

Generalno, ta podela je potpuno veštačka. Šta znači da je N1 opozicioni medij?! Oni su toliko puta zvali predstavnike vlasti, pa i samog predsednika Vučića da dođe, ali oni se ne odazivaju. Naravno da u kvantitativnom smislu, kada vidite ko sve gostuje, to su ljudi koji su iz opozicije ili ljudi koji su kritični. A šta je problem da oni budu na televiziji? Zašto uopšte pričamo na tu temu, zašto merimo na taj način? Postoji zanat, da li ste nešto profesionalno dobro uradili ili niste. To je jedina mera stvari.

RSE: Da li možete da zamislite, u neko dogledno vreme, da predsednik države dođe na tu televiziju N1, ili da dođe u Utisak nedelje (autorska emisija Olje Bećković koja je posle zabrane nakon nekoliko godina ponovo na TV ekranima) ili možda u ovaj studio?

Riha: Ne mogu da zamislim, zato što je on navikao na monološka formu, da on dođe negde i da priča onoliko koliko hoće, i da priča ono šta hoće. On nije čovek koji toleriše bilo kakva pitanja, osim onih koja su naručena. Ne mogu da zamislim njega, u nekom normalnom intervjuu, gde bi mu se postavila neka normalna pitanja.

Ovde se stvara utisak da su novinari neprijatelji političara, neprijatelji vlasti. Oni postavljaju najnormalnija pitanja na koja političari treba da odgovaraju. Tu je kraj, tu nema da li vi nekoga volite, ili ne. To je samo pitanje zanata i pitanje javnog interesa da vi od sagovornika, pa i od predsednika države, dobijete odgovor na ono što jeste u javnom interesu.

RSE: Povodom odlaska na TV Pink glumice Mirjane Karanović, povela se debata na društvenim mrežama da li treba ili ne treba ići na televizije Pink i Happy, za koje medijski profesionalci kažu da nisu mediji, nego sredstva propagande. Da li biste vi išli, ako bi vas pozvali?

Riha: Mislim da ne bih. Ne mogu ni da zamislim da me neko sa te televizije pozove. Nisam sigurna zbog čega bi to trebala da uradim, mada nemam nikakav problem sa ljudima koji imaju drugačije odluke. Ne treba mi ni Miri Karanović ni Bojani Maljević (takođe glumica koja je gostovala na Pinku i zbog toga kritikovana prim. red.) da govorimo šta treba da rade i gde treba da nastupaju. To gleda publika do koje zaista treba neka pametna misao da dopre. U tom smislu razumem argumente ljudi koji kažu da hoće da nekom auditorijumu Pinka kažu nešto što je tačno, nešto istinito. Ja nemam taj poriv i ne verujem da bih se odazvala takvom pozivu.

RSE: Opozicija je uputila nekoliko zahteva koji se tiču medija. Jedno se tiče Regulatornog tela za elektronske medije (REM), a druga dva se tiču Radio-televizije Srbije (RTS) i Vojvodine (RTV). Da li je to pokušaj da se „klin klinom“ izbije? Oni su predložili praktično komisijsko kadriranje, da komisije odluče ko će upravljati tim kućama u prelaznom periodu.

Riha: Mogu da razumem da opozicija pokušava da na sto stavi medijsku temu i zahteve koji se odnose na medije. To je potpuno legitiman zahtev. Da li su komisije najbolje rešenje ili nisu najbolje rešenje, to stvarno ne znam. Činjenica je da u paketu zahteva, koje moraju da upute vlasti, i opozicija i građani i nevladine organizacije, mediji moraju da budu tema.

RSE: Tema da, ali da li treba opozicija i vlast da se dogovaraju ko će voditi uređivačku politiku na javnom servisu, u RTV i ko će odlučivati u REM-u?

Riha: Uvek u upravnim odborima sede i političari, ali isto tako i predstavnici građanskih organizacija, nevladinih organizacija, profesionalnih organizacija. Mislim da oni moraju da budu puno više zastupljeni od političara, jer znaju mnogo više medije. Mediji ne bi smeli da budu u funkciji političara. U tom smislu, te komisije bih proširila. Političari bi bili u manjini, ako baš moraju da budu, a dala bih mnogo veći prostor profesionalcima ili nekom nevladinom civilnom sektoru.

Ceo intervju možete pročitati na sajtu Radija Slobodna Evropa.