Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Naslovna  |  Aktuelno  |  Vesti  |  Nagrada za (ne)profesionalno informisanje javnosti
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

19. 07. 2019.

Autor: Nenad Novičić Izvor: Cenzolovka

Nagrada za (ne)profesionalno informisanje javnosti

Odluka Upravnog odbora RTS-a da Draganu Bujoševiću, generalnom direktoru ovog javnog medijskog servisa, po drugi put u proteklih šest meseci produži ugovor o radu, ovog puta do isteka mandata od pet godina, nije iznenadila ni političku ni medijsku javnost.

U šturom saopštenju RTS-a navodi se da je „Upravni odbor potrebnom većinom glasova doneo odluku o produženju ugovora o radu generalnom direktoru Draganu Bujoševiću, do isteka mandata“, iako je po sili zakona trebao da ode u starosnu penziju još 15. januara ove godine, sa navršenih 65 godina.

I dok za redovne profesore Univerziteta postoje jasni kriterijumi za produženje ugovora o radu nakon ispunjavanja uslova za odlazak u starosnu penziju, kao što su npr. na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, gde se između ostalog traži da je „nastavnik nakon sticanja zvanja redovnog profesora ostvario značajne rezultate u naučnom radu, odnosno umetničkom stvaralaštvu i u razvoju nastavno-naučnog podmlatka na Fakultetu i time značajno doprineo radu, ugledu i afirmaciji Fakulteta i Univerziteta“, to nije slučaj i za generalnog direktora RTS-a.

Upravni odbor RTS-a se oglušio o zahteve dela javnosti u višemesečnim protestima pod nazivom „Jedan od pet miliona“, koji traži smenu Dragana Bujoševića i Nenada Lj. Stefanovića, urednika Informativnog programa RTS-a (sada je na predlog Bujoševića ponovo izabran za urednika ovog programa ali u v. d. stanju) jer, kako je izneto u otvorenom pismu na skupu u januaru ove godine: „Svaki dan umesto činjenica emituju na javnom medijskom servisu laži i klevete predsednika Srbije Aleksandra Vučića“.

Ovaj organ upravljanja RTS-a je ostao dužan odgovora, ne samo podnosiocima zahteva za smenu najodgovornijih u RTS-u već i svim građanima Srbije – samo zato što imaju električnu energiju u svojim domovima i poslovnim prostorima, koja se smatra civilizacijskom tekovinom, moraju da plaćaju mesečnu taksu za javni medijski servis Srbije i u objektima koje ne koriste, bez obzira šta im se sa njega „servira“ – koji su to dosadašnji rezultati u radu generalnog direktora RTS-a bili opredeljujući da mu se produži ugovor o radu do maja sledeće godine.

Da li je to ocena Bujoševića, izrečena u „Dnevniku“ ove javne medijske kuće, uoči 2019. godine, da je RTS i 2018. godine najgledanija televizija u Srbiji i jedan od 17 javnih medijskih servisa u Evropi koji je najgledaniji u svojoj zemlji, da je „jedina televizija koja ima veoma visoke standarde i koja pokušava da očuva vrednosti društva i normalnost Srbije“.

Da li su ti „standardi“ ispoštovani kada jer u pitanju ostvarivanje javnog interesa ovog medijskog servisa da u svojim programskim sadržajima, koji su navedeni u članu 7 Zakona o javnim medijskim servisima („istinito, blagovremeno, potpuno, nepristrasno i profesionalno informisanje građana,… poštovanje i predstavljanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, demokratskih vrednosti i institucija i unapređivanje kulture javnog dijaloga,…… poštovanje i podsticanje pluralizma političkih, verskih i drugih ideja i omogućavanje javnosti da bude upoznata sa tim idejama, ne služeći interesima pojedinih političkih stranaka i verskih zajednica, kao ni bilo kom drugom pojedinačnom političkom, ekonomskom, verskom i sličnom stanovištu ili interesu;……. razvoj medijske pismenosti stanovništva i dr.)

Programski savet RTS-a se nikad nije eksplicitno izjasnio, već „uvijeno u rukavicama“, kao na zajedničkoj sednici programskih saveta RTS-a i RTV-a, koja je održana 16. oktobra prošle godine, a preneo RTS: „Članovi programskih saveta saglasni su u oceni da organi javnih medijskih ustanova, menadžment i uređivački timovi treba u budućem radu još aktivnije da osluškuju potrebe auditorijuma, aktivno tražeći stavove, ideje i mišljenje javnosti, konsultujući se sa slušaocima i gledaocima o najvažnijim programskim pitanjima, temama i dilemama, ohrabrujući građane da učestvuju u permanentnoj javnoj raspravi o kvalitetu radio i TV programa i podnoseći im konkretne i jasne izveštaje o svom radu“.

O ostvarivanju javnog medijskog interesa u informativnim programima RTS-a javnost nikada nije potpuno i objektivno informisana od strane organa ovog medijskog servisa. Da nije monitoringa i istraživanja koje sprovode medijska udruženja, nezavisne organizacije i pojedinci koji se bave medijima, javnost ne bi saznala pravu istinu, kao što je objavio „Istinomer“ u analizi pod naslovom „Javni servisi (ni)su u službi građana“.

„Analiza koju je radila Dubravka Valić Nedeljković, šefica katedre za novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, jedno je od retkih istraživanja ovog tipa, ali se odnosi isključivo na analizu centralne dnevne informativne emisije, objavljene na sajtu regionalne medijske organizacije SEE Media Observatory. Prema ovoj analizi, premijer Aleksandar Vučić i vladajuća Srpska napredna stranka zauzima dve trećine Dnevnika 2 RTS-a, što je pet puta više nego kada je došla na vlast 2012. Ističe se i da se uloga medija suzila na prenošenje vesti o radu Vlade Srbije, od kojih su većina protokolarne vesti. U analizi se navodi da informativne emisije oba javna servisa (Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine) u ovom trenutku ne sadrže gledišta i argumente predstavnika javnosti u javnoj debati na teme koje su u interesu građana. Takođe, kako se napominje, javni servisi ne obrađuju dovoljno kritički teme iz svakodnevnog života“, navodi „Istinomer“.

Autor je diplomirani politikolog

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi