Vesti
25. 10. 2019.
Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić govori za Danas
Postoje svedoci da je paljenje kuće novinara naredio Dragoljub Simonović
Mesec dana pre nego što je novinaru Milanu Jovanoviću zapaljena kuća, divljački je pretučen glavni urednik portala Žig info Željko Matorčević. Istraga slučaja nije dala nikakve rezultate, a kasnije smo saznali i zašto, jer je lokalna policija imala svoje učesnike u tom događaju.
Da je tu istragu uz lokalnu policiju vodio i specijalizovani tim za brze istrage dela protiv novinara, ne bi bilo lokalnog prikrivanja, a sigurno bi bila ispitana i uloga predsednika opštine Grocka, za kojeg postoje svedoci da je kasnije izdao nalog za paljenje kuće.
Verujem da bi takva istraga imala jak preventivni uticaj i da ne bi došlo do kasnijeg drastičnog napada, kaže za Danas Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.
Zbog toga Komisija insistira na uvođenju preventivnih mehanizama i snažnijoj institucionalizaciji Stalne radne grupe za bezbednost novinara, kroz formiranje ofisa, koordinatora i specijalizovanih policijskih timova, kakav već radi na rasvetljavanju slučajeva unutar Komisije.
Bitno je, naglašava Matić, da taj tim ima jaku autonomiju i podršku medijske zajednice.
Zahtev za jačom institucionalizacijom Stalne radne grupe i Komisije unet je i u tekst predloga Medijske strategije, koji je prekjuče predat Vladi.
Kako Matić navodi, posebno se insistiralo na otpočinjanju istraga slučajeva ubistava, otmica i napada na novinare za vreme ratnih dejstava na prostorima bivše Jugoslavije. Komisiji su proširene nadležnosti u avgustu prošle godine, čime je otvoren prostor za istragu više od 40 nestanaka i ubistava novinara, od čega je samo na Kosovu stradalo njih 15.
– Komisija je prikupila podatke kojima su raspolagale nadležne institucije u Srbiji i pripremamo neko buduće formiranje međunarodnog tela koje će spojiti sve raspoložive podatke i raditi nezavisnu istragu, navodi Matić i dodaje da se Strategija bavi i potencijalnim izmenama Krivičnog zakona kojima bi se unapredili mehanizmi krivično pravne zaštite medijskih radnika.
Trenutno, navodi Matić, uslovi i okruženje za slobodan, podsticajan i bezbedan rad novinara u Srbiji ne postoje.
– Trenutna atmosfera u društvu, kada je u pitanju bezbedan i slobodan rad novinara, zatrovana je nekažnjivošću za govor mržnje i pretnje. Time što takav govor nije uopšte ili dovoljno kažnjavan, stvoren je utisak da je sve dozvoljeno, čak poželjno u verbalnim obračunima, satanizacijama, kampanjama iz najuticajnijih tabloida i tabloidnih televizija. U samom centru nalazi se politička, društvena elita koja diktira snagu i obim nipodaštavanja, vređanja, diskreditovanja novinara i medija koji se bave istraživačkim novinarstvom, ili su politički pročitani kao deo suprotstavljenog tabora, kaže Matić.
Jedan od najpogubnijih efekata te atmosfere, zaključuje Matić, je beznadežnost.
– Devedesetih smo imali dosta goru situaciju kada je reč o pretnjama i bezbednosti novinara, ali ne sećam se da smo imali u ovako dugom vremenskom periodu osećaj beznadežnosti, da ne može ništa da se uradi. I ono što najviše brine je osećaj da je pogoršanje položaja medija i novinara trajan i bespovratan proces, ocenjuje Matić.
Kada je reč o položaju i bezbednosti novinara, problemi se samo gomilaju, a brine to što nema sistemskih, urgentnih rešenja. U situaciji kada aktuelna vlast i njeni najviši funkcioneri dele medije na „poželjne“ i „nepoželjne“, one kritički nastrojene etiketiraju kao „strane“ i „nepatriotske“, za pogoršanje situacije na medijskoj sceni najveću odgovornost snosi vlast, smatra Matić.
Politička scena kao ratište
– Politička scena je postala ratište i praktikovanje grubosti, a govor mržnje prepoznaje se kao dobar za rejting pojedinca ili stranke. Stalno održavanje povišene atmosfere, simulacija stalnih sukoba doprinose da članovi i simpatizeri deluju kao armije. U poslednje tri pretnje koje sam dobio, dve su razotkrivene i sudski sankcionisane, upotrebljavan je govor mržnje i pozivi na nasilje koji su uobičajeni za rečnik koji se upotrebljava prema neistomišljenicima, bez obzira na neutemeljenost povoda, koji nije postojao, a naveden je kao da je činjenica. Tako su mnogi i danas napadani iz stereotipa a ne iz nekog postojećeg razloga. Najpre su predstavnici vlasti dužni, ali i svi ostali, da odmah reaguju osudom u slučajevima pretnji i govora mržnje a da ne govorim o nasilju, kaže Matić.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.