Vesti

28. 01. 2020.

Autor: Uroš Dimitrijević Izvor: BBC na srpskom

Sloboda medija, Srbija i Balkan: Napadi političara i manjak solidarnosti

Napadi političara, onlajn pretnje, neosnovane optužbe za ugrožavanje nacionalne bezbednosti i manjak solidarnosti ključne su reči u Rojtersovom izveštaju o slobodi medija u Centralnoj i Istočnoj Evropi za 2019. godinu.

U istraživanju je učestvovalo 97 novinara iz 16 zemalja, uključujući i Srbiju.

I prema rezultatima istraživanja, situacija u zemljama Centralne i Istočne Evrope je manje-više slična kao i u Srbiji.

Blago rečeno: loša.

„Nije stvar samo u novinarstvu, već u političkoj situaciji u zemlji i klimi u društvu, a tu se uopšte ne uklapaju normalni uslovi za rad“, kaže za BBC na srpskom Dragan Janjić, glavni urednik agencije Beta .

„U Evropi, jednom od najbezbednijih kontinenata po pitanju slobode medija, troje novinara je ubijeno u poslednje tri godine: Dafne Karuana Galicija na Malti, Jan Kucijak u Slovačkoj i Viktorija Marinova u Bugarskoj“, piše u izveštaju Rojtersovog instituta koji je urađen u saradnji sa Oksford univerzitetom.

„Ova ubistva se nisu odigrala u vakuumu. Odigrala su se u društvenoj klimi gde su novinari napadani i diskreditovani od političara, gde su mediji zatvoreni ili finansijski oslabljeni i gde su tužbe korišćene kako bi se sistemski suzbila potreba za istraživačkim, nezavisnim novinarstvom“, stoji u izveštaju.

Internet kao glavno poprište pretnji i napada

Najinovativniji primeri nezavisnog novinarstva u Centralnoj i Istočnoj Evropi stižu digitalnim putem, a većina antikorupcijskih izveštaja dolazi upravo sa internet portala.

Ali onlajn prostor je sve rizičniji za novinare.

Kako pokazuje istraživanje, 64.5 odsto ispitanika je izjavilo da im je zbog posla novinara prećeno ili su maltretirani putem interneta.

Njih 16.7 odsto je izjavilo da su na mrežama deljeni njihovi lični podaci, poput adrese stanovanja ili detalja iz privatnog života.

„To se i ovde radi. Ja sam imao iskustvo gde je neko rekao ‘treba ga obesiti na Kalemegdanu, a drugi je odgovorio ‘evo, znam gde stanuje'“, kaže Janjić.

Istraživači takođe smatraju da broj ovakvih slučajeva može biti još veći, jer mnogi novinari ne žele da odgovoraju na ovakav vid pretnji i ne prijavljuju ih.

Paljenje kuće Milana Jovanovića, obijanje redakcija i stanova

Najekstremniji primer napada na novinare u Srbiji u bližoj prošlosti je paljenje kuće Milanu Jovanoviću, novinaru portala Žig Info iz Grocke pre više od godinu dana.

Dragoljub Simonović, bivši predsednik opštine Grocka u sudskom procesu se tereti da je podstrekivao preostalu trojicu okrivljenih, Aleksandra Marinkovića, Igora Novakovića i Vladimira Mihailovića na paljenje kuće.

Na poslednjem ročištu, 21. januara u Beograd, sud je doneo odluku o odlaganju zbog zahteva odbrane da se tokom procesa izjave tonski snimaju.

U novembru prošle godine nepoznata lica bacala su letke u dvorište televizije N1, kao i po celom Beogradu na kojima je pisalo: „Republika Srbija – doviđenja, dobrodošli u Luksemburg“.

Time se aludiralo na činjenicu da je sedište kompanije koja stoji iza ove televizije u Luksemburgu.

U oktobru prošle godine obijen je stan Milice Vojinović, novinarke portala Krik, koja se u tom trenutku nalazila sa porodicom u inostranstvu.

To nije prvi slučaj obijanja stana novinarkama pomenutog portala, jer je u leto 2017. slična sudbina zadesila Draganu Pećo. Ni jedan, ni drugi slučaj do sada nisu rešeni.

Početkom ove godine u Valjevu su obijene prostorije redakcije portala Kolubarske, ali nije odneto ništa od opreme.

Dragana Bjelica iz Udruženja novinara Srbije (UNS) kaže da je važno da novinari svaku onlajn pretnju i zastrašivanje prijave istražnim organima i novinarskim udruženjima.

„Udruženje novinara Srbije zabeležilo je u prošloj godini 91 napad, pretnju, obaranje medijskih sajtova i druge slučajeve ugrožavanja novinara i medija, od toga 23 slučaja jesu pretnje novinarima preko društvenih mreža.“

Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik sajta Cenzolovka, koji se bavi pitanjima od značaja za slobodu medija u Srbiji, smatra da u zemlji ima mnogo više neprijavljenih slučajeva.

„Većina novinara s razlogom nema poverenja u sistem, policiju i tužilaštvo, jer vrlo često se to preokrene na maltretiranje novinara kojima je prećeno ili ih dočekaju sa namerom da takav slučaj odmah odbace“, kaže.

Ističe da se onlajn pretnje na sudu i u policiji često tretiraju kao „izražavanje mišljenja, a ne pretnja“, ali dodaje je i da je bilo profesionalnih reakcija tužilaštva.

Gunjić dodaje da su u napadima na novinare „veoma angažovani i takozvani botovi“ na društvenim mrežama.

Pucketanje u slušalici i zaštita izvora

Prisluškivanje telefonskih razgovora i pritisak da otkriju izvore su najčešći načini za ugrožavanje privatnosti novinara.

Ne može se sa sigurnošću tvrditi da li je reč o profesionalnoj etici ili srpskom inatu, ali Janjić ističe da su vlasti u Srbiji „naučile da novinari ne odaju izvore“.

„Kod nas je obrnuta situacija, ali imate i gomilu tabloida koji se pozivaju na neke izvore, koji verovatno ne postoje.“

„Međutim, dešava se i da je privatnost ugrožava tako što se citiraju bolnički izveštaji, do kojih novinar ne može doći ako mu to neko lično ne preda.“

Gunjić se slaže da su izvori u Srbiji zaštićeni.

„Kada su u pitanju ozbiljni novinari, do sada su izvori uspešno štićeni.“

„Zbog toga je toliko ekstreman napada na uzbunjivače, naročito na Aleksandra Obradovića, jer je to poruka vlasti ostalim uzbunjivačima – šta ih čeka kada ih otkriju.“

Dragana Bjelica podseća da je i na druge načine ugrožena privatnost i sigurnost novinara u Srbiji.

„Imamo nerazrešene upade u stan, odnosno kuću, novinarki KRIK-a. Ispremetane su stvari u stanu novinarke Dragane Pećo još u julu 2017. godine. To su istrage koje moraju da budu dovedene do kraja.“

Napadi političara

Kako pokazuje izveštaj, 63 odsto novinara koji su učestvovali u istraživanju izjavilo je da su ih političari napadali zbog njihovog rada.

Oko 58 odsto njih kaže da su ti napadi dolazili u direktnom govoru, dok 56.5 odsto ističe da su kritikovani na društvenim mrežama.

„Ono malo preostalo kritičkih medija je napadnuto sa svih strana, pa se ne mogu izdvojiti posebni načini“, kaže Gunjić.

Janjić, koji je i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, kaže da su novinari redovno suočeni sa uvredama i pretnjama.

„Napadi su često brutalni i neposredno ugrožavaju život novinara. Imate političare koji redovno za N1 kažu da je to američka televizija i tako dalje“, kaže Janjić.

Bjelica ističe da je u istraživanju napomenuto da su vulgarnosti posebno uperene protiv novinarki.

„Kada vidimo poređane uvredljive izjave političara na račun novinara, kako je to iznela autorka istraživanja, onda se učini da drugi imaju više problema od nas“, kaže Bjelica za BBC.

U istraživanju se navodi neprimerana šala češkog predsednika Miloša Zemana, koji je rekao da voli novinare i da bi im mogao organizovati poseban banket u saudijskoj ambasadi u Istanbulu, aludirajući na mesto gde je ubijen novinar Džamal Kašogi.

„To nas asocijativno vraća na Srbiju u kojoj je opozicioni lider Sergej Trifunović novinarku RTS-a nazvao prostitutkom i u Tviter prepisci obećao da će neko moći da ima sa njom seksualni odnos po nižoj ceni kada on bude predsednik“, podseća Bjelica.

Sporni vlasnici, vidljivi napadi

Više od polovine ispitanika (53.2 odsto) kaže da su zabrinuti zbog pritiska vlasnika medija koji deluju kao produžena ruka vlasti.

Istraživanje je pokazalo da vlasnici medija često koriste sopstvene listove ne samo za propagiranje vladajuće partije, već i za napade na nezavisne novinare.

„Nema nikakve odgovornosti, jer niko od organa javne vlasti ne poziva na odgovornost“, navodi Janjić.

Bjelica ističe da je istraživanje obuhvatilo grupaciju za koju je rečeno da su novinari sajtova i nezavisnih medija.

„Nije svako kritičko pisanje medija o mediju, o izvorima finansiranja, vlasničkim odnosima, analiziranje profesionalnih propusta samo po sebi nešto loše“, dodaje Bjelica.

Gunjić kaže da je „fenomen“ ovakvih napada u Srbiji „odavno raširen“.

„Tabloidi gaze sve medije koji imaju nekakav uticaj i tiraž, a stvorena je nova medijska scena koja se koristi na sve moguće načine.“

Dodao je i da su uništeni profesionalno lokalni mediji širom Srbije,

Pravosuđe: Optužbe za klevetu, a neretko i za narušavanje nacionalne bezbednosti

Više od trećine ispitanika (36.2 odsto) izjavilo je da strahuje tužbi za klevetu, a bilo je i slučajeva kada su novinari optuženi za ugrožavanje nacionalne bezbednosti.

Gunjić takvu sliku vidi kao „ruski model“.

„Ovde je uobičajeno da se svako ko kritikuje vlast proglašava izdajnikom, stranim plaćenikom i slično.“

Dodaje da to „ne samo da je opasno, nego je i suštinski pogrešno“.

Janjić smatra da je glavna funkcija ovakvih pravosudnih scenarija skretanje pažnje publike sa drugih problema.

Ipak, Bjelica kaže da tužbi za ugrožavanje nacionalne bezbednosti u Srbiji gotovo i da nema.

„Bio je slučaj sa koleginicom Jelenom Spasić koja je objavila tekst u novosadskom listu koji više ne postoji i protiv nje je podignuta optužnica zbog ugrožavanja nacionalne bezbednosti“.

„To je trebalo da bude suđenje u tajnosti, ali novinari su se pobunili i snaga javnosti je učinila da od tog postupka ne bude ništa. Ali, to je slučaj iz 2011. godine“, dodaje Bjelica.

Nedostatak solidarnosti

Većina novinara izjavila je da su bili meta napada kolega, najčešće onih zaposlenih u provladinim medijima.

„Te solidarnosti unutar novinarske zajednice apsolutno nema kada su u pitanju mediji koje kontroliše vlast“, kaže Gunjić.

Samo 26 odsto ispitanika je izjavilo da pripada nekom novinarskom udruženju, dok je 20 odsto reklo da su dobili podršku udruženja kada su ih napali političari.

Ipak, Janjić ističe da je, barem po tom pitanju, medijska slika u Srbiji drugačija.

„Ovde novinari dobijaju podršku udruženja i to uglavnom jedinstveno. Međutim, nema solidarnosti u tabloidima i televizijama sa nacionalnom frekvencom, koji ne reaguju ni na koji način ni kada njihovi novinari pišu najstrašnije stvari.“

Dodaje da u Stalnoj radnoj grupi za zaštitu novinara ima i predstavnika vlasti.

Policija reaguje, kaže Janjić, ali istrage su često spore i bez rezultata.

Bjelica kaže da Srbija ima jaka novinarska udruženja.

„UNS je tu da obezbedi pravne savete i advokatsko zastupanje, ali i pomogne novčano ugroženim članovima.“

A šta novinari žele?

Većina novinara odgovorila rekla je – podršku drugih medijskih organizacija u zemlji.

Ali šta je potrebno novinarima u Srbiji?

„Da nas puste da na miru da radimo naš posao“, jasan je Gunjić.

Bjelica dodaje: „Mnogo bolja plata i bolja zaštita radnih prava, postojanje ugovornih odnosa koji ih štite od samovolje poslodavaca.“.

Ona tvrdi da je istraživanje UNS pokazalo da je novinarska plata ispod prosečne srpske.

Janjić tvrdi da se novinarstvo u Srbiji „sve više ubija“ kroz ukidanje tržišta i pritisak na oglašivače.

„Nije dovoljna samo normalna atmosfera, solidarnost… Neophodno je promeniti celo društvo. Medijska scena ne može da se menja bez ozbiljne podrške građana“, kaže Gunjić.