Izveštaji sa suđenja
09. 03. 2020.
Veštak na suđenju za rehabilitaciju Ranka Milosavljevića: Bio je progonjen zbog pisanja
Na suđenju za rehabilitaciju nekadašnjeg dopisnika Radio Kosovska Mitrovica iz Zubinog Potoka Ranka Milosavljevića kojem je 1989. godine zabranjeno da izveštava sa teritorije ove opštine veštak je na suđenju rekao da je Milosavljević „pojedine teme obrađivao kritički“ što nije odgovaralo tadašnjoj vlasti.
Veštak Zlatko Čobović rekao je da je odluka od 25. januara 1989. godine koju je donela Opštinska konferencije Socijalističkog saveza radnog naroda (OK SSRN) „faktički politička“, kao i da je „rezultat nezadovoljstva načinom pisanja i obradom tema koje su bile aktuelne u to vreme“.
„Tekstovi koje je predlagač pisao nisu bili politički podobni, jer je politički bilo ‘korektno’ da sve bude u redu, da nema nikakvih afera", naveo je Čobović.
Dodao je da je pisanje o aferama u kojima su funkcioneri učestvovali prema tadašnjem, vladajućem političkom stavu, bio „udarac na vladajuću partiju“ kao i da zabrana izveštavanja predstavlja „politički i ideološki progon“ Milosavljevića.
Prema nalazima veštaka, u koje je UNS imao uvid, konstatovano je da je Predsedništvo OK SSRN opštine Zubin Potok donelo odluku, koja je upućena Regionalnoj radio stanici Titova Mitrovica, u kojoj se navodi da je informisanje šire javnosti Milosavljevića i Zorana Vlaškovića „jednostrano, tendenciozno, aferaški…“
Navodi se da je njihovo pisanje imalo za cilj da se „rukovodstvo omalovaži, radni ljudi i građani uznemire sa posledicama širih razmera“.
„Imajući u vidu posledice njihovog rada koji je ispod svakog nivoa novinarske etike Predsedništvo je zaključilo da se zabrani rad ovih novinara u svim sredstvima informisanja sa teritorije opštine Zubin potok“, navodi se u odluci.
Veštak je zaključio da nikakva krivična prijava bilo kog organa ili organizacija u Zubinom potoku nije podneta protiv Milosavljevića, kao i da ova odluka predstavlja njegovu „javnu profesionalnu i moralnu degradaciju i diskvalifikaciju“, i kao čoveka i kao profesionalnog novinara.
U napomeni veštak podseća da je Savet Evrope 1996. doneo rezoluciju prema kojoj su zemljama bivših komunističkih režima preporučene mere kako bi demontirali nasleđe totalitarnih sistema, a da je Skupština Saveta 2006. godine usvojila rezoluciju prema kojoj se Srbija obavezuje da se suoči da kršenjima prava u vladavini takvog režima, da ih oceni i osudi.
Podsetimo, kako bi zaštitio ustavna prava na rad i slobodno izražavanje Milosavljević se, posle odluke Predsedništva OK SSRN Zubin Potok, obraćao najvišim instancama u SFR Jugoslaviji i SR Srbiji, kao i UNS-u, čiji je i tada bio član. Nažalost, institucije nisu uspele da ga zaštite.
Inače, Ranko Milosavljević je od marta 1988. godine radio kao novinar-dopisnik Radija Kosovska Mitrovica iz Zubinog Potoka, ali i kao dopisnik lista „Večernje novosti“ i agencije Tanjug iz ove opštine.
Kada mu je u oktobru 1989. godine onemogućeno da tekstove objavljuje u „Večernjim novostima“ i Tanjugu i kada je skinut sa platnog spiska u Radiju Kosovska Mitrovica on je napustio svoje rodno mesto i preselio se u Beograd.
Izveštavao je za „Večernje novosti“ iz Slovenije i drugih mesta. Radni odnos sa „Večernjim novostima“ kao novinar-dopisnik iz Kragujevca, gde i danas živi, zasnovao je maja 1990. godine.
U predlogu za rehabilitaciju Milosavljevića navodi se da je „političkim nasiljem nateran da se iseli iz svoj rodnog kraja“, onemogućen da radi u sredini u kojoj je rođen, u kojoj su mu vekovima živeli preci, roditelji, braća i rodbina, a gde poseduje značajnu porodičnu nepokretnu imovinu.
„Podnosilac zahteva sa snažnom nadom očekuje od suda da u skladu sa zakonom donese odluku kojom će odluku Predsedništva OK SSRN Zubinog Potoka proglasiti ništavnom“, navodi se u predlogu.
Inače, UNS je podržao Milosavljevića poslavši Višem sudu pismo u kojem se između ostalog, navodi da je „vreme da sud presudi ovakvoj zloupotrebi vlasti i pruži zadovoljenje kolegi“.
„Rehabilitacija Milosavljevića nije samo zadovoljenje pojedincu koji je pretrpeo ogromne patnje, gubitak posla, iseljavanje iz rodnog kraja i političku represiju u najgorem vidu, već i značajan doprinos izgradnji društva u kome će se poštovati ljudska i radna prava, sloboda mišljenja i izražavanja, pravna sigurnost i demokratija, kojima teži današnja Srbija, a što je i uslov njenog pridruživanja zajednici evropskih naroda, odnosno Evropskoj uniji“, navodi se u pismu UNS-a sudu.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.