Izveštaji sa suđenja

23. 05. 2020.

Autor: J. Pešić Izvor: UNS

Druga decenija bez presude: Kako je Ustavni sud posle urgencija direktorke Politike poništio pravosnažnu presudu Vrhovnog kasacionog suda u korist novinarke Svetlane Vasović Mekina

Navršila se decenija od kada je dopisnica „Politike“ iz Slovenije Svetlana Vasović Mekina dobila otkaz u ovom listu, ali spor protiv izdavača „Politike“ - Politika novine i magazini (PNM) još uvek traje.

Otkaz novinarki je usledio nakon što je 2008. godine objavila ekskluzivnu informaciju o planu priznavanja Kosova po instrukcijama Stejt departmenta Sloveniji i posle pritisaka političara na medije koji su tu informaciju objavili.

Prvi osnovni sud, posle četiri godine, presudio je 2014. godine da je otkaz novinarki bio nezakonit. Apelacioni sud je 2015. preinačio presudu u korist „Politike“, a Vrhovni kasacioni sud je 2017. presudio da je novinarka Vasović Mekina 20. aprila 2010. godine nezakonito otpuštena.

Ustavni sud, međutim, 2019. godine donosi odluku u korist PNM-a tako što poništava pravosnažnu presudu Vrhovnog kasacionog suda i predmet vraća na ponovno odlučivanje.

Povređeno pravo na pravično suđenje

Ustavni sud je sredinom prošle godine usvojio žalbu PNM-a i poništio presudu Vrhovnog kasacionog suda sa obrazloženjem da je izdavaču „Politike“ povređeno „pravo na pravično suđenje“. Ustavni sud je ujedno naložio Vrhovnom kasacionom sudu da donese novu odluku o reviziji Vasović Mekine protiv presude Apelacionog suda iz 2015. godine.

Ustavni sud u svojoj odluci, u koju je UNS imao uvid, suprotno presudama Osnovnog i Vrhovnog kasacionog suda, kao pravilne prihvata argumente „Politike“.

Zaključuje da je „ustavno-pravno neprihvatljivo“ mišljenje Vrhovnog kasacionog suda koji je cenio da i jedan deo zaposlenih kod PNM-a, koji je dobrovoljno prihvatio da bude proglašen tehnološkim viškom, mora da bude posmatran u ukupnom broju sa ostalim zaposlenima koji su proglašeni tehnološkim viškom.

PNM je tokom sudskog procesa tvrdio da tehnološki višak predstavlja samo 18 zaposlenih koje je proglasio tehnološkim viškom, ali ne i 75 zaposlenih koji su pristali da budu proglašeni tehnološkim viškom uz isplatu stimulativne otpremnine.

Prvostepeni i Vrhovni kasacioni sud su, međutim, zaključili da je PNM morao da ubroji u ukupan broj tehnološkog viška sve kojima je po tom osnovu prestao radni odnos.

Prema presudi Vrhovnog kasacionog suda PNM je postupao nezakonito, jer je u skladu sa Zakonom o radu, pre otkazivanja ugovora o radu, morao da donese Program rešavanja viška zaposlenih koji se donosi kada prestane potreba za radom najmanje 20 zaposlenih u roku od 90 dana.

Međutim, Ustavni sud u svojoj odluci navodi da Vrhovni kasacioni sud nije uzeo u obzir poziv PNM-a za dobrovoljno proglašenje tehnološkog viška uz isplatu stimulativnih otpremnina, koji je određeni broj zaposlenih prihvatio, kao i da su za takvu opciju mogli da se opredele svi zaposleni.

Advokat UNS-a i punomoćnik novinarke Vasović Mekina Zoran Lakićević ukazuje na neosnovanost tvrdnji koje je u svojoj odluci izneo Ustavni sud.

„Sasvim je pogrešno, arbitrarno i neobrazloženo shvatanje Ustavnog suda da su se 'za opciju  dobrovoljnog proglašenja tehnološkim viškom uz isplatu otpremnine mogli izjasniti i zaposleni na poslovima koji nisu bili obuhvaćeni organizacionim promenama, tačnije zaposleni na poslovima koji pravilnikom nisu ukinuti i na kojima broj izvršilaca nije smanjen'“, kaže Lakićević.

On pita i „kako je i na osnovu čega Ustavni sud to utvrdio, da li je našao bilo kog zaposlenog koji se dobrovoljno prijavio da bude proglašen za višak, a da nije bio u situaciji viška, da li je utvrdio da postoji bilo koji zaposleni kome je prestao radni odnos po ovom osnovu i koji je primio stimulativnu otpremninu, a da nije bio višak, koliko je bilo takvih zaposlenih i zar to ne bi bila zloupotreba prava na stimulativnu otpremninu, koju Kolektivni ugovor kod tužene vezuje isključivo za slučajeve viška zaposlenih“.

„Napred navedeno shvatanje Ustavnog suda je u suštini pretpostavka, zasnovana na tvrdnji tužene, a potkrepljena jedino naknadno donetim programom od 28. decembra 2009. godine, sa čijom se sadržinom Ustavni sud upoznao fragmentarno i posredno, iz obrazloženja prvostepene presude, a o čijoj pravnoj prirodi nije izneo svoj stav, iako baš to zamera poništenoj presudi Vrhovnog kasacionog suda“, navodi Lakićević.

Objašnjava i da u vreme „'prijavljivanja za dobrovoljno proglašenje tehnološkim viškom' nije postojao program, niti je bilo kojim aktom tužene (PNM) bila predviđena mogućnost da svi zaposleni, nezavisno od poslova koje obavljaju i organizacionih promena koje su nastale, mogu da optiraju za proglašenje viškom uz isplatu stimulativne otpremnine“.

Suština obrazloženja poništene presude Vrhovnog kasacionog suda, zapravo, nije bila da PNM programom nije obuhvatio sve zaposlene koji su višak, nego da uopšte nije doneo program rešavanja viška zaposlenih, iako je po Zakonu bio dužan to da učini.

„Izostanak primene bilo kakvih kriterijuma u odnosu na tužilju predstavlja njenu očiglednu diskriminaciju“, upozorava Lakićević.

Ali to nije jedini problem u vezi sa ukidanjem presude Vrhovnog kasacionog suda u slučaju Svetlane Vasović Mekina. Novinarka je, naime, zahtevala uvid u spis Ustavnog suda i u njemu pronašla dokument iz kojeg proizlazi da je veće Ustavnog suda prvo napisalo rešenje o odbacivanju ustavne žalbe PNM.

„Posle dve pisane urgencije generalne direktorke Politike, koje su takođe zavedene u spisu i koje je ona lično napisala i potpisala, te predala predsednici, odnosno sudiji izvestiocu u Ustavnom sudu“, kaže za UNS novinarka, „ustavni sud odustaje od već napisanog rešenja o odbacivanju ustavne žalbe PNM i donosi suprotnu odluku, u korist direktorke PNM i tužene“.

Novinarka ističe i da je u pomenutim urgencijama naveden niz „neistinitih, čak uvredljivih tvrdnji koje je direktorka PNM iznela o njoj i novinarskim udruženjima u Srbiji kako predsednici Ustavnog suda, tako i sudiji izvestiocu“.

Vasović Mekina, međutim, nije imala mogućnost da na to odgovori, jer o postupku koji je PNM pokrenuo u Ustavnom sudu, ali i o njegovom ishodu, nije ništa znala.

„Sve to je bilo prikrivano i od mene i od mog punomoćnika. Odluku Ustavnog suda smo dobili tek posle mojih pisanih zahteva sudu. Sporna odluka Ustavnog suda nam nije bila uručena, a spis je već bio arhiviran u Osnovnom sudu, s očiglednom željom da za to zamešateljstvo saznam što kasnije, kada prođu rokovi za žalbu Evropskom sudu za ljudska prava“, navodi Vasović Mekina.

Napominje da je za „spornu odluku" Ustavnog suda saznala sasvim slučajno, a potom da je jedva uspela da dođe do „spornih dokumenata“, jer su se nalazili van zgrade suda.

Novinarka naglašava da smatra „poraznim po stanje pravosuđa u Srbiji i da su dvojica ustavnih sudija, iako su prvobitno odlučila o odbacivanju žalbe PNM, posle urgencija direktorke ‘Politike’ promenila svoje mišljenje i usvojila žalbu PNM“.

Vasović Mekina je, stoga, uverena da opisani slučaj i svi materijalni dokazi koje je sakupila u Ustavnom sudu (dakle materijali samog suda, nađeni u spisu) „razotkrivaju ne samo problem trgovine uticajem“, nego i „podatnost Ustavnog suda da mimo prava i pravde ugodi politički uticajnoj strani u postupku, što je pojava za svaku osudu do koje ne bi smelo da dođe ni u jednoj pravnoj državi“.

„Ustavni sud bi morao samostalno da odlučuje“, navodi novinarka, a „sudije svakako imaju pravo da u skladu sa iznetim argumentima menjaju svoje mišljenje“. U konkretnom slučaju, kaže, „sumnju pobuđuje činjenica da je 'Politikina' ustavna žalba bila isprva odbačena prema prvobitnom predlogu rešenja koji je sastavio sudija izvestilac i to uz argumentaciju u obrazloženju koja počiva na zakonu i koja je ista kao argumentacija izneta u presudi Vrhovnog kasacionog suda, da bi tek posle intervencije direktorke 'Politike' Mire Glišić Simić ustavne sudije promenile mišljenje i donele odluku o usvajanju žalbe PNM“.

Tako se slučaj nezakonitog otkaza novinarki Vasović Mekina sada ponovo nalazi u rukama Vrhovnog kasacionog suda.

„Predmet još uvek nije rešen“, potvrdila je UNS-u Vasović Mekina, iako sudovi u tom sporu odlučuju već više od deset godina.

„’Politika’ diskriminisala“

Podsetimo, Vrhovni kasacioni sud je 2017. godine presudio da je novinarka „Politike“ Vasović Mekina nezakonito otpuštena 20. aprila 2010. godine, i da, posle gotovo osam godina sudskog procesa, mora da bude vraćena na posao.

Sud je tako potvrdio presudu Prvog osnovnog suda iz 2014. godine kojom su, kao nezakoniti, poništeni rešenje PNM da je „usled organizacionih promena prestala potreba za radom“ novinarke i rešenje kojim joj je otkazan ugovor o radu.

Presudu Prvog osnovnog suda je Apelacioni sud preinačio 2015. godine i odbio zahtev novinarke da se ova rešenja ponište, posle čega je ona Vrhovnom kasacionom sudu podnela zahtev za reviziju.

Vrhovni kasacioni i Prvi osnovni sud utvrdili su da je u „Politici“ bilo na raspolaganju više slobodnih radnih mesta za koja je Vasović Mekina ispunjavala uslove ali joj, za razliku od drugih zaposlenih, nije bilo ponuđeno nijedno.

Time je rukovodstvo „Politike“, po oceni suda, „povredilo princip zabrane diskriminacije zajamčen Ustavom i Zakonom o radu koji zabranjuje da se zaposleni stavlja u nepovoljan položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji“.

„Politika“ je uprkos tada pravosnažnoj presudi prema kojoj bi morala da vrati novinarku na posao u roku od osam dana, čak tri uzastopne godine odbijala da izvrši pravosnažnu presudu i radije plaćala pozamašne sudske globe.

Povodom navedene odluke Ustavnog suda punomoćnik tužilje, pre svega, „negoduje zbog stanja pravne nesigurnosti koje je svojom odlukom stvorio Ustavni sud, uzimajući sebi pravo vrhovnog arbitra u sferi pravnog mišljenja, u svakom aspektu tumačenja i primene prava, i to iz pozicije nadređenog suda četvrtog stepena koji o ustavnoj žalbi odlučuje kao o redovnoj žalbi u parničnom postupku“.

„Iako svesni konačnosti takve odluke, moramo ukazati da je u slučaju novinarke Vasović Mekina Ustavni sud, bez opravdanog razloga, polazeći sa proizvoljnog stanovišta, iz pogrešne pretpostavke izveo pogrešne zaključke i doveo u pitanje (preispitao) jasno obrazloženo pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda i pravilnost njegove odluke“, ističe advokat Lakićević.

Vasović Mekina ističe da „sporna odluka Ustavnog suda predstavlja pretnju i za ostale građane Srbije, jer ako postoji trgovina uticajem i korupcija u redovima ustavnih sudija, onda čemu se nadati u ovoj zemlji po pitanju poštovanja prava i pravde?“

Ona navodi da je „vrhunac te travestije činjenica da se Ustavni sud u obrazloženju svoje odluke, kojom je poništio do tada pravosnažnu presudu Vrhovnog kasacionog suda i usvojio žalbu Politike, 'pozvao' čak i na dve presude Evropskog suda za ljudska prava“.

Kaže da je „pronašla obe presude i iz njih utvrdila da obe idu zapravo u prilog odbacivanja, a ne usvajanja ustavne žalbe 'Politike', čime su ponovo pogažena njena prava ali i zakoni ove zemlje“.

„Smatram da je to opasna povreda prava i potvrda arbitrarnog presuđivanja i 'deljenja' pravde po babu i po stričevima, što treba sve da nas brine“, kaže za UNS novinarka.

Inače, Svetlana Vasović Mekina jedna je od najuglednijih nezavisnih novinarki na prostorima bivše Jugoslavije. Razotkrila je mnoge primere kršenja ljudskih prava i intervjuisala mnoge značajne ličnosti iz svetske i domaće politike, pre i posle 1990. godine. Bila je urednica u Studentu i mariborskoj Katedri, od 1991. dopisnik Vremena i B92, a od 2006. novinar „Politike“.

Već posle godinu dana od prelaska u „Politiku“ proglašena je od strane redakcije najboljom novinarkom, da bi samo dve godine kasnije bila „nagrađena“ otkazom.

Objavljivala je u NON-u, Mladosti, NIN-u, zagrebačkom Danasu i Globusu, ljubljanskom Dnevniku, Delu i Mladini.

Dobitnica je prestižnih novinarskih nagrada, među njima i Politikine nagrade za najboljeg novinara 2007. godine i Specijalne povelje UNS-a za profesionalni podvig i razvoj novinarstva bez granica 2008. godine.

Skup podrške UNS je posle otkaza novinarki organizovao 5. maja 2010. godine skup podrške na kojem su govorili Slavoljub Đukić, Olivera Kovačević, Emir Kusturica, Zaharije Trnavčević, Dragoljub Žarković, Aleksandar Mandić, Boško Mijatović, Jovo Ćuruvija (brat ubijenog Slavka) i Slobodan Stojičević.  Dejvid Bajdner, dugogodišnji dopisnik Njujork tajmsa iz Beograda oglasio se rečima: „Izvanredno izveštavanje Svetlane Vasović bilo je hrabrije i pronicljivije od onog što je u Sloveniji objavljivala slovenačka štampa. Veoma sam tužan što Svetlanu „Politika“ više neće objavljivati“.  Pismo podrške poslao je i akademik Dobrica Ćosić koji je između ostalog napisao: „Uveren sam da je Svetlana Vasović Mekina svojim istinoljubljem i profesionalnom hrabrošću časno predstavljala svoju profesiju u beogradskoj štampi, posebno u listu ‘Politika’”.  Inače, u „Politici“ je posle smenjivanja Ljiljane Smajlović sa mesta glavne i odgovorne urednice u oktobru 2008. godine otpušten veliki broj novinara, među kojima je i Vasović Mekina.  Vrhovni kasacioni sud je tokom protekle decenije u više presuda posle revizija „Politike“ odlučio u korist zaposlenih kolega Vasović Mekine koji su, takođe, dobili otkaz u isto vreme i iz istih razloga kao i ona, presudivši da se radilo o nezakonitim otkazima od strane „Politike“.  „U mom slučaju je Ustavni sud poništio pravosnažnu presudu i vratio je na ponovno razmatranje, pri čemu je u svom obrazloženju otvorio mogućnost da Vrhovni kasacioni sud ponovo odluči protiv 'Politike', jer je u mom slučaju nepobitno utvrđena diskriminacija“, kaže Vasović Mekina.  „Zato se nameće pitanje“, kaže, „zašto je Ustavni sud uopšte poništio valjanu presudu, ako je bio svestan činjenice da su joj bila kršena prava i pogaženi zakoni Republike Srbije“.  „Sve to je još posebno sporno i s aspekta povrede prava na suđenje u razumnom roku, jer je, poništavanjem pravosnažne presude Ustavni sud još samo produbio i produžio agoniju zbog nerazumljivo dugog sudskog procesa, na šta bi Ustavni sud morao još posebno da pazi“, naglašava novinarka.