Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Naslovna  |  Novinari na sudu  |  Sudska praksa  |  Sudska praksa - štamparke  |  Apelacioni sud u Beogradu: Novinari ne odgovaraju za iznet vrednosni sud
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Sudska praksa - štamparke

12. 06. 2020.

Autor: M. Ilić Izvor: UNS

Apelacioni sud u Beogradu: Novinari ne odgovaraju za iznet vrednosni sud

Na portalu UNS onlajn (www.uns.rs) u rubrici „Novinari na sudu - sudska praksa“ objavljujemo prvostepene i pravosnažne presude po tužbama protiv novinara i medija na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o autorskim i srodnim pravima, Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o radu (tzv. štamparke, autorke, radni sporovi)… U ovoj rubrici izveštavamo o suđenjima, a obaveštavamo i o presudama, kao i o stavovima Vrhovnog, Upravnog i Ustavnog suda u vezi sa medijskim parnicama. Danas objavljujemo presudu - Apelacioni sud u Beogradu: Novinari ne odgovaraju za iznet vrednosni sud.

PRESUDA: ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužioca (Dragana Marića iz Beograda-prim. UNS) i potvrđuje presuda Višeg suda u Beogradu P3.180/16 od 10. 05. 2017. godine, u stavovima drugom i trećem izreke.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog (Ringier Axel Springer iz Beograda, pim. UNS) za naknadu troškova drugostepenog postupka.

OBRAZLOŽENjE: Presudom Višeg suda u Beogradu P3.180/16 od 10. 05. 2017. godine, stavom prvim izreke, konstatuje se da je tužilac povukao tužbu u delu u kome se traži da sud utvrdi da je tuženi objavio neistinite podatke u tekstu objavljenom u dnevnom listu „Alo“ dana 13. 05. 2016. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 100.000.000.00 dinara, sa traženom zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 202.350,00 dinara...

Protiv navedene presude tužilac je blagovremeno izjavio žalbu, pobijajući je u stavovima drugom i trećem izreke, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tuženi je dao odgovor na žalbu.

Ispitujući pravilnost prvostepene presude ...Apelacioni sud (u Beogradu, prim. UNS) je našao da je žlba neosnovana.

U sprovedenom postupku, prvostepeni sud nije počinio nijednu od bitnih povreda odredaba parničnog postupka...na koje apelacioni sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti.

ČINjENIČNO STANjE: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u dnevnom listu „Alo“ dana 13. 05. 2016. godine objavljen je tekst sa nadnaslovom „Dragan Marić na čelu protesta“, naslovom Tadićev bombaš se dohvatio patke“, a u tekstu je navedeno da je bombaš na čelu protesta povodom rušenja Savamale, da se Dragan Marić iz Valjeva koji je pre pet godina sa dve ručne bombe upao u Predsedništvo Srbije, našao među prvima u protestnoj šetnji, uz podsećanje da je ...2009. godine napravio petočasovni haos u zgradi Predsedništva u kojoj se nalazio tadašnji predsednik Boris Tadić, da je dramu započeo u 12 sati kada je u tu instituciju na Andrićevom vencu ušetao sa dve ručne bombe, da je njegov suludi čin aktivirao veliki broj  pripadnika vojske i policije, da je tek nakon pet sati neprestanih pregovora ovaj Valjevčanin predao bombu sa koje je uklonio osigurač da bi se posle pet minuta predao policiji, a u antrfileu je navedeno da je Marić pre pet godina sa dve ručne bombe upao u Predsedništvo, dok su u tekstu objavljene dve slike tužioca ispod kojih je navedeno“ U prvom redu na protestu“, „Ne davimo Beograd“ i „Tražio je ostavku gradskog rukovodstva“, kao i slike policajaca ipod kojih je navedeno „policija ga privela na Andrićevom vencu 2011. godine“. Prema izveštaju MUP-a od 21. 2. 2017. godine, BIA od 9. 3. 2017. godine, Vojnoobaveštajne agencije MO od 14. 3. 2017. godine, Generalštaba VS od 14. 3. 2017. godine i Vojno-bezbednosno agencije MO od 14. 3. 2017. godine, njihovi pripadnici nisu   neposredno učestvovali u razoružavanju i lišavanju slobode  tužioca dana 21. 5. 2009. godine. Prema stranačkom iskazu tužioca, u navedenom tekstu navadene su nesitine i to da su pripadnici vojske bili angažovani radi njegovog razoružavanja i hapšenja u zgradi  Predsedništva, da su pregovori vođeni od 12 do 17 časova, da nikakvih pregovora nije bilo u tom intervalu, da pregovori počinju tek u 17.15 časova po ispunjenju dva njegova uslova, da je koristio replike bombi, a ne prave bombe, da je sa tih replika bio skinut osigurač, ali nisu bile prave bombe, da je teška uvreda kada novine napišu za nekoga da je „sulud“ jer kada se skinu prva slova „su“ onda ostaje „lud“, da je naslov stavljen u tabloid da bi se zainteresovali čitaoci, da je taj naslov korektno stavljen, da želi (tužilac, prim. UNS) da da se reč „bombaš“ ili „atentator“ održava u medijima, što mu ne godi kada čuje, ali to mora da trpi i stoički podnosi sve dok ne dokaže da nije bio razoružan i uhapšen, da je protiv njega zbog događaja u Predsedništvu vođen krivični postupak zbog dva krivična dela i to posedovanje eksplozivnih sredstava i ugoržavanje sigurnosti, zbog čega je osuđen na 32 meseca za oba ta dela i izrečena mu je jedisntvena kazna u trajanju od 25 meseci koju zatvorsku kaznu je izdržao. Iz izveštaja jedinih pet sigurnosno-bezbednosnih institucija koje su tog dana mogle da izvrše njegovo razoružavanje i hapšenje, proističe istovetan odgovor, da ga oni nisu razoružali i uhapsili 21. 5. 2017. Iako ga niko od tih formacija nije razoružao i uhapsio, da sledi istovetan zaključak da je kidnapovan, ali nije bitno od strane koga. U pogledu slike u donjem desnom uglu na kojoj se nalaze policajci i konstatacija „Policija ga privela na Andrićevom vencu 2011. godine“, da se predmetni događaj dogodio 21. 05. 2009. i ta informacija nije istinita, jer njega policija tog dana nije privela. Pregovori su počeli u 17.15 i trajali do 19.30 časova. Iz iskaza svedoka Jovane Nikolić utvrđeno je da je ona autor teksta „Tadićev bombaš se dohvatio patke“, da pre objavljivanja članka nije kontaktirala tužioca, da je smatrala da nije bilo ni potrebno da ga kontaktira zato što se pisalo o činjenicama koje su se već dogodile i o kojima se pisalo u medijima, da su u tekstu objavljene opšte poznate informacije, a da je njeno mišljenje da ući sa dve bombe u Predsedništvo jeste suludi čin, zbog čega je tako i napisala, a informacija da su pregovori trajali pet sati je takođe iz drugih medija.

ODLUKA PRVOSTEPNOG SUDA: na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja...prvostepeni sud je odlučio kao u izreci. Najpre je imajući u vidu čl. 10 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, odredbu čl. 4 Ustava RS, te članove 2 i 5 Zakona o javnom informisanju, zaključio da postoji opravdan interes javnosti da dobije informacije koje se tiču predmetnog događaja, i da je o predmetnom događaju izveštavano na način da tužiocu nisu povređeni čast i ugled što bi opravdavalo dosuđivanje tužiocu naknade nematerijalne štete. Po nalaženju prvostepenog suda, novinari su postupali sa s dužnom novinarskom pažnjom primerenoj okolnostima, imajući u vidu i činjenicu da se radi o dnevnim novinama, zbog čega objavljivanje ove informacije nije zabranjeno. Prvostepeni sud je našao da u konkretnom slučaju ne bi bilo ni društveno opravdano dosuđivanje naknade štete tužiocu po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda, s obzirom da objavljena informacija sa navedenim slikama nema lezionu sposobnost da bi u smislu citiranih zakonskih propisa opravdavala dosuđivanje naknade. Tužilac na kome je teret dokazivanja nije dokazao da je usled objavljivanja predmetnog članka pretrpeo nematerijalnu štetu koju tužbom potražuje. Prilikom odlučivanja prvostepeni sud je posebno imao u vidu  da je tužilac naveo da je naslov korektno stavljen, da on želi da se reč „bombaš“ ili  „atentator“ održava u medijima, i da navođenjem da je bombaš evidentno nije dokazao da je pretrpeo nematerijalnu štetu koju tužbom potražuje, pri čemu je sud posebno imao u vidu da je tužilac pravosnažno osuđen zbog izvršenja krivičnih dela i to zbog posedovanja eksplozivnih sredstava  i ugrožavanja sigurnosti u zgradi Predsedništva Srbije. Prilikom odlučivanja prvostepeni sud je imao u vidu da je u vreme izvršenja navedenih krivičnih dela predsednik Srbije bio Boris Tadić, zbog čega ovaj naslov nema lezionu sposobnost koja bi predstavljala osnov za naknadu štete tužiocu. Ni sam navod u tekstu da se radilo o „suludom činu“, takođe ne predstavlja osnov za naknadu nematerijalne štete, s obzirom da u tekstu sam tužilac nije nazvan suludim, već je tako okarakterisan njegov akt, zbog koga je kako sam navodi pravosnažno osuđen. U situaciji kada je tužilac pravosnažno osuđen za navedena krivična dela za drugačiju odluku irelevantni su navodi tužioca da su u tekstu netačni navodi u pogledu njegovog lišenja slobode i dužina trajanja pregovora, koji pri napred izloženom, takođe nemaju lezionu sposobnost da povrede čast i ugled tužioca u meri koja bi predstavljala osnov za nknadu štete.

STAV APELACIONOG SUDA: Pravilno je prvostepeni sud postupio kada je odbio tužbeni zahtev tužioca odlučivši kao u izreci, jer je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje,  pravilno primenio materijalno pravo, i za svoju odluku dao jasne razloge koje prihvata i drugostepeni sud, a koji žalbenim navodima nisu dovedeni u sumnju.

Najpre, ne može se prihvatiti tvrdnja tužioca koju je iznosio tokom trajanja prvostepenog postupka, a što sada ponavlja i u žalbi da „suludi čin“ zapravo ukazuje da je tužilac lud, jer se takav zaključak ne može uopšte izvesti, a osim toga, „suludi čin“ predstavlja vrednosni sud, koji je novinarka, autorka teksta iznela, što ne daje tužiocu pravo za naknadu nematerijalne štete. Dalje, ugled i čast tužioca nisu mogli biti povređeni i samim tim nije mogao trpeti duševne bolove zbog povrede časti i ugleda ni zbog toga što su pregovori, kako on navodi trajali kraće i ne u vremenskom periodu koji je autor teksta naveo, dok je u pogledu lišavanja slobode tužioca, a imajući u vidu izveštaje koje je tužilac priložio, čak i da je neistinita informacija da tužioca nisu lišili slobode pripadnici policije, takva informacija nije podobna da povredi čast i ugled  tužioca, jer  je tužilac nesporno bio lišen slobode, a zatim i osuđen pravosnažnom presudom za dva krivična dela koje je izvršio u Predsedništvu Srbije, niti je autor teksta trebalo detaljno da proverava i upušta se u utvrđivanje ko je tačno tužioca lišio slobode, pri činjenici da su pripadnici policije ovlašćeni da lišavaju slobode, u skladu sa zakonom. To što je ispod fotografije sa slikom policajaca navedeo da se događaj u Predsedništvu odigrao 2011, a ne 2009. godine, takođe nije leziono sposobna...Imajući u vidu navedeno, žalbeni navodi kojima zapravo tužilac ukazuje da novinar nije postupio sa dužnom novinarskom pažnjom, da je laž da je uhapšen i da je zapravo 21. 5. 2009. godine kidnapovan, a što je dokazao sa dokumentima  pet državnih organa koji su pročitani tokom dokaznog postupka, nisu od uticaja, jer tužilac zapravo ne osporava da je tog dana u Predsedništvu Republike Srbije lišen slobode, ali tvrdi da ga nisu lišili slobode nadležni organi, pri čemu se ne može smatrati  da je potrebno da se novinar upušta i istražuje koja je od nadležnih službi lišila slobode tužioca, odnosno da li je tužilac kako navodi kidnapovan, kod činjenice da tužilac nije dokazao da nije lišen slobode u zgradi Predsedništva, kao i da je takva informacija bila dostupna javnosti, pa da bi se moglo govoriti da je objavljivanjem informacije da ga je policija lišila slobode, a nije bio lišen slobode, povređena njegova čast i ugled....

( Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 191/17 od 28. 09. 2017. godine)

 

 

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi