Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Naslovna  |  Novinari na sudu  |  Sudska praksa  |  Sudska praksa - štamparke  |  Pravnosnažna presuda: „Ringier“ narušio ravnotežu između prava na privatnost i interesa javnosti
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Sudska praksa - štamparke

03. 06. 2019.

Autor: M. Ilić Izvor: UNS

Pravnosnažna presuda: „Ringier“ narušio ravnotežu između prava na privatnost i interesa javnosti

Na portalu UNS onlajn (www.uns.rs) u rubrici „Novinari na sudu - sudska praksa“ objavljujemo prvostepene i pravosnažne presude po tužbama protiv novinara i medija na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o autorskim i srodnim pravima, Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o radu (tzv. štamparke, autorke, radni sporovi)… U ovoj rubrici izveštavamo o suđenjima, a obaveštavamo i o presudama, kao i o stavovima Vrhovnog, Upravnog i Ustavnog suda u vezi sa medijskim parnicama. Danas objavljujemo presudu - „Ringier“ narušio ravnotežu između prava na privatnost i interesa javnosti

SUDSKA PRAKSA-Povreda prava na lično ime i lik

APELACIONI SUD U BEOGRADU : „Ringier“ narušio ravnotežu između prava na privatnost i interesa javnosti

PRESUDA: ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog (Izdavačko društvo „Ringier Aksel Springer“ d.o.o. Beograd) i POTVRĐUJE presuda Višeg suda u Beogradu P3 br 467/16 od 17. 2. 2017. godine, u stavu prvom i trećem izreke.

OBRAZLOŽENjE: Stavom prvim izreke ožalbene presude, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca (N. K. Iz Beograda), pa je obavezan tuženi („Ringier Aksel Springer“) da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete  zbog povrede prava na lično ime, isplati iznos od 50.000 dinara, kao i iznos od 50.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava  na lik…

Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da mu na ime naknade nematrijalne štete, po svim osnovama isplati iznos od po još 50.000 dinara, kao i da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 150.000 dinara, sa pripadajućom kamateom. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 84.300 dinara...

Protiv navedene presude i to protiv odluke sadržane u stavu prvom i trećem izreke, tuženi je blagovremeno izjavio žalbu...

Ispitujući pravilnost ožalbene presude, u pobijajućem delu, ovaj sud (Apelacioni sud u Beogradu) je ocenio da je žalba tuženog neosnovana.

ČINjENIČNO STANjE: Prema činjeničnom utvrđenju pred prvostepenim sudom  sledi da je u dnevnim novinama „Blic“...čiji je osnivač i izdavač tuženi, objavljen izveštaj o hapšenju osumnjičenih za iznudu stanova, novca, luksuznih automobila i mobilnih telefona od fudbalera N. V. I to u rubrici „Hronika“. Na naslovnoj strani je uz natpise „...u uniformi“ i „...oteli 20 stanova“, objavljena i fotografija ovde  tužioca (N. K. Iz Beograda). Izveštaj se odnosi  na akciju otkrivanja i hapšenja  više lica osumnjičenih za kažnjivo ponašanje prema navedenom fudbaleru koje traje od 2011. godine, odnosno od kada je oštećeni počeo da se bavi izgradnjom stanova za tržište, a da su glavni u grupi braća D. I D. B, da je akcija počela u kafiću „M“, gde su na primopredaji 20.000 evra uhapšeni tužilac i D. B. Navedeni tekst je ilustrovan sa tri fotografije. Iznad naslova na levoj strani je fotografija D. B, ali je ista označena tužiočevim imenom, a ispod je naslova je fotografija na kojoj se vide tri muške osobe iza automobila, s tim da je u srednjem delu fotografije muškarac sa rukama na leđima, koga sa leve strane policajac pridržava za nadlakticu, a sa desne strane je drugi muškarac u svetloj jakni, okrenut profilom. U donjem levom uglu je uokvirena i uvećana fotografija na kojoj se vidi tužiočevo lice iz profila, dok je ispod fotografije natpis „ D. B. je uhvaćen na primopredaji 20.000 evra“.

Prvostepeni sud je polazeći od oavko utvrđenog činjeničnog stanja, a u pogledu zahteva tužioca za naknadu štete zbog povrede ličnog imena i lika, ocenio da je tužiocu objavljivanjem navedne informacije povređeno pravo na identitet kroz pravo na lično ime, s obzirom da je ispod fotografije tužioca navedeno ime D. B, a ispod fotografije D. B. ime tužioca, a kao otežavajuća okolnost je i to što je u tekstu D. B. naveden kao vođa kriminalne grupe, zbog čega permutacijom imena, odnosno fotografije, prosečnog čitaoca  može dovesti u zabludu u vidu identiteta i uloge tužioca u događaju. Nadalje, fotografija tužioca je objavljena  bez njegovog pristanka, a što je u ovakvoj situaciji dozvoljeno, međutim, u donjem levom uglu, fotografija tužioca je uokvirena i uvećana, čime je učinjeno prepoznatljivim da je muškarac okrenut leđima u srednjem  delu veće fotografije tužilac, što je u suprotnosti sa odredbom člana 45 Zakona o javnom informisanju. Pritom, prvostepeni sud je imao u vidu da je obaveštenje o aktivnostima policije na otkrivanju i  suzbijanju kažnjivih ponašanja ili grupa u interesu javnosti, zbog čega se pravo na privatnost, odnosno  pravo na lično ime može ograničiti, zbog čega fotografija na kojoj se vidi tužilac sa rukama na leđima u stojećem položaju iza automobila i sa još dva muškarca sa njegove leve i desne  strane, je opravdano objavljena i ista se može smatrati zapisom društveno važnog događaja, zbog čega potpada pod pod odstupanje iz člana 45 navedenog zakona, ali nije postojala potreba  da se tužiočevo lice u donjem  levom uglu fotografije uvećava i prikazuje iz profila, s obzirom  da se interes da se javnost obavesti o relevantnom aktuelnom događaju mogao zadovoljiti  i bez prikazivanja tužiočevog lika iz profila, zbog čega je prema nalaženju prvostepenog suda narušena ravnoteža između tužiočevog prava  na privatnost i interesa javnosti, na štetu tužioca, pa je saglasno odredbi člana 200 ZOO (Zakona o obligacionim odnosima-prim . UNS) obavezao tuženog  na isplatu iznosa od po 50.000 dinara za navedena dva osnova i odlučio kao i stavu prvom izreke.

OCENA APELACIONOG SUDA: Ocenjujući  navode žalbe tuženog, ovaj sud je našao da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio materijalno pravo kada je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca …Razloge koje je za odluku  u tom delu dao prvostepeni sud (Viši sud u Beogradu, prim. UNS), u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud….

….Pravilno je prvostepeni sud zaključio da je tužiocu zamenom imena, odnosno objavljivanjem imena tužioca  ispod fotografije D. B, označenog kao vođe kriminalne grupe, odnosno objavljivanjem imena D. B. ispod fotografije tužioca, povređeno pravo tužioca na odentitet, zbog čega istom pripada pravo na novčanu naknadu štete iz člana 80 Zakona o javnom informisanju, a u skladu sa sa pravilima iz člana 200 Zakona o obligacionim odnosima, kako je to pravilno ocenio prvostepeni sud. Naime, ime tužioca je označeno ispod fotografije D. B, u tekstu označenog kao vođe kriminalne grupe, zbog čega permutacija imena, odnosno fotografije prosečnog čitaoca može dovesti u zabludu u pogledu identiteta i uloge tužioca u navedenom događaju, s obzirom da se pogrešnim označavanjem titular prava na lik kod prosečnog čitaoca može stvoriti zabludu o ličnosti i dovesti do toga da se njemu može pripisati da je on učinio nešto što nije ili da je druga osoba, a što predstavlja povredu prava na identitet kao vida povrede prava ličnosti. Takođe, tužiocu pripada i šteta zbog činjenice da je u navedenom izdanju novina “Blic”…u levom  donjem uglu  fotografije nepotrebno uvećana njegova fotografija sa likom, na koji način je lik tužioca učinjen prepoznatljivim, te da je muškarac na fotografiji okrenut leđima u srednjem delu sa rukama na leđima, u stvari  tužilac. Naime, obaveštenje o aktivnostima policije na otkrivanju  i suzbijanju kažnjivih ponašanja ili grupa je u interesu javnosti, zbog čega se pravo na privatnost, odnosno pravo na lični zapis može ograničiti, pa fotografija na kojoj se vidi tužilac sa rukama  na leđima u stojećem položaju iza automobile i sa još dva muškarca sa njegove leve i desne strane, je opravdano objavljena i ista se može smatrati informacijom društveno važnog događaja, zbog čega ista potpada pod odstupanje iz člana 45 navedenog Zakona, ali po nalaženju ovog suda (Apelacionog suda u Beogradu, prim. UNS) nije postojala potreba da se tužiočevo lice u donjem levom uglu fotografije uvećava i prikazuje iz profila,  s obzirom da se interes da se javnost obavesti o relevantnom aktuelnom događaju mogao zadovoljiti I bez prikazivanja  tužiočevog lika iz profila, pa je i u konkretnom slučaju došlo do narušenja ravnoteže između tužiočevog prava na privatnost i interesa  javnosti, a na štetu tužioca…

 

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu  Gž3 112/17 od 21. 6. 2017. godine)

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi