Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Новинарско ћоше
20. 09. 2010.
Медијска студија између јаве и сна
Министарству културе Србије није први пут да кроји законске и друге капе медијима и новинарима, а да при том о томе ништа не пита саме новинаре, њихова удружења и медије. Речено министарство тако и поводом Медијске студије Србије наводи да ЕУ јесте финансирала израду студије, али да ставови у њој нису и ставови ЕУ већ "ставови ауторског тима консултанта".Судеће по садржају студије, они који су је писали не познају или не желе да познају српску економску и политичку стварност и реалност. Истовремено, кроз саму студију провлаче неке стандарде и визије које се тешко могу остварити и у економски и политички много јачим земљама и у демократски много развијенијим амбијентима.
Нема одговора на питање како створити независне регионалне ТВ сервисе заштићене од утицаја политике и политичара.Ако би се они финансирали из локалних буџета наметали би им се несумљиво локални политички тутори и лидери. Ако би се пак финасирали као део РТС система и из дела претплате за нацинални јавни сервис, тешко да би они могли опстајати као независни и без утицаја централне државне политичке олигархије која ће се несумљиво на све начине покушавати да меша у кадровску и уређивачку политику РТС. У Србији је и због економије и демократских пелена још далеко време у коме би политичари, економски моћници и лобији / да не кажем тајкуни, или највећи спонзори и маркентишки корисници/ могли да навикну да живе под лупом не само ТВ већ и свих других врста медија који о њима, њиховом раду и учинцима не виде њих онако како они себе виде или сањају у огледалу свог купатила или кабинета.
На другој страни, приватизација је била погубна за медије. Уместо да мање, регионалне и друге ТВ и радио станице, недељнике или ретке дневнике, купују крупнији и медијсом послу вичнији медији, куповали су их људи који су само желели да у својој колекцији имају нешто тако, или да добију њихове пословне квадрате који су обично на добрим локацијама. Зато су готово као по правилу, сви приватизовани медији пропали, док у онима који још некако трају и некоме служе, новинари трпе невиђене облике мобинга, малтретирања и понижавања од стране својих газда.А те исте и такве газде, које су обично у спрези са политичарима локалног или државног калибра, не трпе новинаре који мисле својом главом и желе да буду независни. Јер како би се онда преко њих удвафрали политичкој елити док раде многе друге профитабилније послове и бизнисе. А када почну предизборне кампање онда газде опет од својих мизерно плаћених слугу траже да хвале оног или куде и нападају, како газда каже, додворавају се овој или оној страни или странци.
Као новинар са више од три деценије професионалног стажа, од тога петнаест година и у улози дописника аустралијског државног СБС радија из Србије, прошле године добио сам отказ као технолошки вишак на месту шефа дописништва Гласа јавности и Курира само зато што "нисам хтео да везујем коња баш где ми и како ми газда каже". Остали су ми дужни петнаестак плата и неплаћених доприноса за ПИО за 8 година.Сада се батргам по судовима покушавајући да колико толико истерам правду и надокнадим штету. А морао сам, док нисам попио отказ, да пишем о разним лоповима и лоповлуцима, неправдама према радницима и другим стваринма које сам истовремено трпео од свог газде.Изгубио сам неке хонорарне послове у локалним медијима јер ми је индиректно речено - "нама не требају жестоки професионалци већ апсолутници послушници "! Па још ако се уз државну стимулацију преузимају са евиденције Националне службе запошљавања за ситне паре, утолико боље?!
Али да се са приватног вратим на терен Медијске студије Србије коју је писао непознати консултантски тим, баш као и још увек свеже измене Закона о јавном информисању, само зато што су неки медији наљутили неке буџоване што их критикују и више им као некада не иду уз длаку. А док су ишли, толерисано им је све, па и начин пословања због клојег су, гвиди баш сада и после низа година, стрпани у ћузу?
Као члан Управе УНС инсистирао сам ових дана да се у јавну расправу о Медијској студији Србије, поред новинара " свих медија и боја" активно укључе и студенти журналистике широм Србије јер њима припада и највећи део медијске будућности ове земље у којој ће они зарађивати свој хлеб, а који Медијска студија покушава да пројектује.Времена за то је мало, али никада није касно, мада зачуђује што таква иницијатива не долази управо од студената и професора журналистике, а не од нас који смо се " већ спуштали низ њихово уже и умало се уже не претрже "?!
Бојим се, како ствари стоје, да се ова прича о Медијској студији Србије не претвори у "још једну медијску конфузију Србије "!!!...
Милорад Додеровић
слободни новинар
Ниш
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.