Насловна  |  Актуелно  |  Преписка Политике и Курира (2015)  |  Правила игре таблоидног бизниса
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Преписка Политике и Курира (2015)

18. 10. 2015.

Аутор: Маријана Авакумовић – Аница Телесковић Извор: Политика

Ко покушава да купи Политику

Правила игре таблоидног бизниса

„Адриа медија група” основала је пре тачно месец дана две нове компаније. Ћерке фирме: „Адриа медија солушн” и „Адриа медија инвест” основане су 18. септембра, а њихов заступник је Александар Родић. Према подацима Агенције за привредне регистре ови привредни субјекти налазе се на истој адреси на којој је „редакција Курира” – Влајковићевој 8.

Шта породица Родић смера с две нове компаније није познато. Али, посматрајући њихово досадашње пословање, за њих нема ништа лакше него основати нову фирму. Мустра њиховог породичног бизниса је следећа: прво оснују нову фирму, а потом је угасе чим је оптерете неплаћеним дуговањима, чиме они који су с њима сарађивали остају без новца.

Тако су се рађала и нестајала предузећа у њиховом власништву. На то указује и Савет за борбу против корупције. У свом извештају о власничкој структури и контроли медија у Србији наводи да су се Родићи у прошлости више пута послужили променама у имену и власништву над „Куриром”.

Осим фирме „Курир инфо”, издавача листа „Курир” крајем 2005. године основана је фирма „Курир нет” која је потом угашена 2010. године услед припајања с фирмом „Курир плус” и „Белеге”. „Курир плус”, који је основан 2008. године, припојен је четири године касније фирмама „Термол” и „Етиграф”. „Етиграф” је је у фебруару те године угашен. Док је „Термол” остао у животу, али је према подацима Народне банке Србије (НБС) у блокади од 13. октобра 2012. године. Она је у минусу за 213 милиона динара. Према подацима Народне банке Србије фирма „Термол”, осим што дугује порезе држави, радницима није уплаћивала порезе и доприносе.

На списку оних који су остали ненамирени је и „предузеће Контал” за продају штампарске опреме, али и фирми „Беозаштита” која се бави безбедношћу и здрављем на раду. За овом фирмом остао и је и неизмирен дуг према Рајфајзен банци. Осим тога, остао је ускраћен и један број поверилаца који су добили судску заштиту, али нису имали из чега да се наплате. У НБС напомињу да на списку поверилаца нема физичких лица јер у то време није постојала законска обавеза банака да пријављују њихове рачуне у Јединствени регистар рачуна код Народне банке Србије.

Како ствари тренутно стоје, „Курир” је део једне од највећих медијских кућа на западном „Балкану Адриа медиа групе”.

Предузеће „Курир инфо” је 10. децембра 2013. године саопштењем обавестило јавност да је постало нови власник 100 одсто удела компаније „Адриа медиа Србија”. Власник 100 одсто удела у предузећу „Курир инфо” д. о. о. има Александар Родић који је након обављеног преузимања уписан и као власник 100 одсто удела у предузећу „Адриа медиа Србија”. Александар Родић у свом власништву има и фирме „Курир инфо”, „Српска медијска група”, „Брендмарк инфо”, „Гласник”, „Дигитални град”, „Фатман”, „Социал медиа хаб”, „Провидус”.

А све је почело још 1998. године када је његов отац Радисав Родић, који се до тада бавио транспортом и трговином, окупио групу незадовољних новинара који су напустили „Блиц”. Заједно са синовима Александром и Вукадином је ушао на медијску сцену када је основао „Нови Блиц” убрзо преименован у „Глас јавности”. Таблоид „Курир” се на киосцима појавио на Ђурђевдан 2003. године, после убиства премијера Зорана Ђинђића.

Неколико година касније ушао је у рат с тадашњим министром финансија Млађаном Динкићем због неплаћања пореза. Пореска управа је тада оптужила Родића за највећи покушај преваре у наплати ПДВ-а за износ већи од 400 милиона динара. Као последица тога током предизборне кампање 2008. године „Курир” је на 40 насловних страна имао фотографију Млађана Динкића, у негативном контексту. Динкић је касније тужио „Курир” за све лажи изнете о њему и добио десетине пресуда на суду.

Када је на власт дошла коалиција ДС, Г17 плус и СПС, „Курир” им је омогућио да се преко његових страница обрачунавају како с противницима у својим редовима, тако и с политичким противницима међу којима су били функционери Српске напредне странке Томислав Николић и Александар Вучић.

Међутим, тадашња власт 2009. године подиже оптужницу против Радисава Родића због невраћања кредита, који убрзо завршава у затвору. Према писању медија бивши режим пристаје да Родић, уместо у затвору, казну служи на ВМА, али да заузврат преузму главну улогу у уређивању тог таблоида. Та веза „Курира” и владајућег режима јасно се види на случају Душана Бјелопетровића, који је као саветник у Министарству правде долази у управу „Курира”. Бјелопетровић постаје директор фирми „Балкан њуз груп” и „Друштво оснивача и издавача штампаних гласила Србије”, које су у власништву сина Радисава Родића Александра, који преузима вођење очеве фирме.

Бјелопетровићевим доласком, компанија као да доживљава пословни преображај. Према подацима АПР „Курир” 2010. године бележи приход од милијарду динара, који остаје приближно толики и наредних година, да би на пример у 2013. години избио на 1,2 милијарде динара.

Медијски монопол

Члан 63. Закона о заштити конкуренције предвиђа да се пријава концентрације подноси Комисији у року од 15 дана од стицања контроле. „Адриа медиа”, колико је познато, није стекла контролу над „Политиком”. Међутим, став 1. истог овог члана закона каже да се 15 дана од закључења споразума или уговора концентрација мора пријавити. С обзиром на то да јавности није познато шта у уговору пише, нејасно је да ли је „Адриа медиа” закаснила с пријавом концентрације пред надлежним органима. Антимонополској комисији власници овог предузећа се, бар за сада, нису званично обратили.

Такође, компаније су у обавези и да свако стицање акција веће од пет одсто пријаве Београдској берзи и Комисији за хартије од вредности. Након тога Комисија је дужна да тај документ јавно објави.

Адриа медиа Србија – Кад је у питању ова компанија она има релативно стабилне приходе током овог периода, али је ипак њена главна карактеристика континуирано негативно пословање које је „појело” цео капитал којим је ова компанија располагала. Дакле, током целог периода (и пре), ова компанија прави губитак из пословања, а у 2011. и 2012. је остварен и крајњи (нето) губитак. У последњој години крајњи резултат је позитиван, али искључиво као последица високих осталих прихода. И ова фирма није много задужена, па то није главни разлог остваривања лоших резултата.

 

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси