УНС вести
29. 03. 2021.
Годишњи извештај омбудсмана: Повећан број напада на новинаре у 2020.
Физички и вербални напади, омаловажавање, понижавање и дискредитација новинара наставили су се у 2020. години, наводи се у извештају Заштитника грађана за прошлу годину, у којем се оцењује да у Србији није забележен напредак у области слободе говора и изражавања.
Заштитник грађана у редовном извештају, који је средином марта послат народним посланицима на разматрање, у делу који се односи на слободу изражавања, објашњава да евиденција напада на новинаре није јединствена, али да Удружење новинара Србије (УНС) и Независно удружење новинара (НУНС) бележе пораст броја напада.
„УНС у својој бази података бележи пораст броја напада на новинаре - 111, што у односу на претходну годину представља повећање за око 20%. У својој бази НУНС је евидентирао 189 напада на новинаре међу којима je највише притисака, чак 92. У поређењу са 2019. годином, према евиденцији тог удружења, укупан број напада је увећaн за око 60%“, пише у извештају.
У извештају се каже и да је према евиденцији УНС-а, само у јулу 2020. године током протеста у Београду, Нишу и Новом Саду нападнуто и у раду ометано 28 новинара, сниматеља и фоторепортера који су извештавали са протеста, док је њих 14 задобило повреде од којих је шест захтевало хитну лекарску помоћ.
Подсећа се и да је Заштитник грађана Зоран Пашалић са новинарским и медијским удружењима, асоцијацијама и синдикатима у мају прошле године потписао Споразум о успостављању платформе за евиденцију случајева угрожавања безбедности и притисака на новинаре, као и да је у децембру постао члан нове Радне групе за заштиту и безбедност новинара.
Наводи се и да је омбудсман, током ванредног стања због вируса корона, реаговао у случају привођења новинарке Ане Лалић и да је у разговору са њом и њеним адвокатом „тражио информацију о поступању полиције приликом привођења“. Реаговао је, пише, и саопштењем на „вербалне нападе на новинарку Жаклину Таталовић, осуђујући увреде и претње које су јој упућене у једној телевизијској емисији“.
„Заштитник је указао на штетност таблоидног извештавања и објављивања имена и фотографија првих пацијената оболелих од коронавируса. У својим наступима је апеловао на све учеснике у јавном животу да не откривају приватне податке пацијента, а да одлуке о здравственој заштити пацијената препусте надлежнима у систему здравствене заштите“, објашњава се.
У извештају за 2020. годину се истиче и оцена Европске комисије да је „усвојена медијска стратегија израђена на транспарентан и инклузиван начин, али да њена примена још није започела и да се не види напредак у оквиру свеукупног окружења за слободу изражавања“.
„Ови подаци указују на то да у области слободе говора и изражавања у Републици Србији у извештајној години није забележен напредак. Положај и статус новинара и медијских радника додатно је угрожен њиховим лошим материјалним статусом“, закључује Заштитник грађана.
Додаје се да су Савету за штампу у 2020. години стигле 163 жалбе што је највећи број жалби до сада, да су осам дневних листова са националном покривеношћу у 3.724 текста прекршили Кодекс новинара Србије, као и да је највише кршења било у поглављима која се тичу истинитости извештавања, дискриминације и претпоставке невиности и заштите приватности.
У извештају даље пише и да су медији у 2020. години извештавали о трагичним и тешким судбинама грађана, али да „у одређеним случајевима то извештавање није било у складу са правилима новинарске професије и етике“, због чега је реаговао и омбудсман.
„Заштитник грађана реаговао је покретањем поступака контроле правилности и законитости рада надлежних органа у случајевима када је јавност информисана на непримерен начин или када су објаве у медијима садржале дискриминаторне поруке и увреде“, стоји у делу извештаја који се односи на људска права у медијима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.