Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Новинаре нико не сме да спречава да извештавају са протеста
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

11. 07. 2020.

Аутор: Тамара Спаић Извор: Цензоловка

Новинаре нико не сме да спречава да извештавају са протеста

Новинари готово свих редакција претходних дана суочавали су се са разним облицима бруталног спречавања да обављају свој посао – од привођења до премлаћивања. Тешко је сетити се када је последњи пут код нас виђен тако масиван, могуће чак оркестриран напад на извештаче. Шта новинари да раде у таквим ситуацијама?

Од свих до сада одржаних антивладиних протеста код нас, претходна три дана остаће упамћена по незабележеном броју и великој бруталности напада на новинаре, фото-репортере и сниматеље који су са њих извештавали. Иако би обука о преживљавању у ратној зони била најкориснија, за новинаре је веома важно и да буду добро упознати са законом.

„Новинаре нико не сме да спречава да извештавају са протеста. Забрањене су све врсте репресије, било да их неко физички нападне или да их тера са лица места и онемогућава у послу“, каже за Цензоловку адвокатица Круна Савовић, која има много искуства у одбрани новинара и на чији правни савет могу да се ослоне медијски професионалци који су претрпели било какву врсту претњи или насиља током протеста.

Новинари готово свих редакција суочавали су се претходних дана са разним облицима бруталног спречавања да обављају свој посао, од привођења до премлаћивања, и тешко је сетити се ситуација код нас у којима је био виђен тако масиван и могуће чак оркестриран напад на извештаче.

Круна Савовић упозорава да је, пре свега, веома важно да новинари буду видно означени и да се искључи свака могућност да их полиција случајно побрка са демонстрантима, јер закон посебно штити све који су у служби обавештавања јавности.

Често се погрешно мисли да новинари имају статус службеног лица. Иако то није случај, закон их ипак одваја од обичних грађана, а сви који нападају или на други начин ометају рад извештача суочавају се са строжим казнама.

Ко је дужан да штити новинаре?

Полиција и тужилаштво би требало да буду први који штите све извештаче, али кад су управо припадници војске и полиције ти који угрожавају новинаре, такве случајеве треба пријавити служби унутрашње контроле.

Такође, заштитник грађана би требало да поступи кад год су угрожена права новинара. Јер, спречавањем новинара да ради свој посао, не нарушавају се само права новинара већ и права свих грађана да буду правовремено и тачно информисани у свом интересу.

„Сва занимања која се баве јавним информисањем имају посебан статус и у Кривичном законику прописане су строже казне ако се угрожава сигурност новинару него обичном грађанину“, каже Круна Савовић.

Случајеви кад полиција спречава новинаре да раде посао

Она објашњава да је било случајева да су извештаче „покупили“ као демонстранте који су изазивали нереде. Да би се то предупредило, веома је добра препорука НУНС-а да новинари на задатку имају видна обележја, чак да може да се види за који медиј раде, и да имају прес легитимацију.

„У случају да полиција потискује неке нереде, то потискивање мора бити сразмерно сили коју спречава. Ако су немири такви да полиција мора да приводи демонстранте, а новинар се ту затекне, важно је да он има јасно видљива обележја да би полиција знала да није обичан демонстрант. Свакако је недопустиво да се новинар спречава у раду. Мора му бити омогућено да извештава са терена и зато је важно да полиција може да утврди да је у питању новинар. Јасним обележјима спречава се свака дилема полиције“, каже адвокатица.

Ако ипак буде приведен, новинар треба да предочи да никакво прекршајно или кривично дело није извршио, да је поступао у складу са својим послом и да захтева да му се предоче разлози због којих је приведен.

Новинар не би требало да у таквој ситуацији потписује било какве записнике или службене белешке пре него што се добро упозна са целом документацијом или пре него што позове оне који могу да му пруже стручну помоћ.

„Не видим да може постојати законски основ да полиција задржи новинара у случају да само извештава о догађају. Полиција мора да има разлог зашто би неког задржала, а у случају да је само извештавао – не постоји основ. Уколико то ипак уради, ми више не можемо да причамо о законској процедури. У сваком случају лишавања слободе, полиција мора да предочи права ономе кога је ухапсила. Пре свега мора да му омогући телефонски позив којим може да обавести свог адвоката. У случајевима да то не омогући, у питању је ситуација у којој се не примењује закон и морао би да реагује заштитник грађана и институције које се баве људским правима“, упозорава Круна Савовић.

Савет је новинарима и да у свим оваквим случајевима пробају да избегну било какав непотребан инцидент или свађу са полицијом и да јасно предоче да су само радили свој посао.

ПРАВНА ПОМОЋ ПРЕКО СЛАВКО ЋУРУВИЈА ФОНДАЦИЈЕ

Славко Ћурувија фондација позвала је медијске професионалце, новинарке и новинаре, фото-репортере, сниматеље… који извештавају са протеста у градовима Србије да се јаве Фондацији уколико су током извештавања претрпели насиље, претње, застрашивање или друге видове онемогућавања да обављају свој посао. Пријаве на мејл pravnapomoc@slavkocuruvijafondacija.rs, уз кратак опис догађаја, навођење имена редакције и контаката, или на бројеве телефона 064 42 62 484 и 062 115 33 10.

Кључни докази у случају напада

У случају физичког напада на новинара, важно је да он покуша да обезбеди доказе за евентуални судски поступак, кривични или парнични свеједно. Да фотографише повреду, да се обрати лекару, да има доказе за све што му се догодило да би могли да се покрену поступци против оних који су то учинили.

Кривична пријава може да се поднесе и тужилаштву и полицији, мада је краћи пут обратити се директно тужилаштву. За све то треба прибавити и доказе.

Докази су фотографије, снимци са сигурносних камера или снимци телевизијских екипа. Сведоци су такође важни. Потребно је што боље запамтити и описати сам догађај. Важно је тачно утврдити и идентитет лица која су починила неко дело, уколико је то могуће.

Шта у случајевима кад полиција крши закон?

У случају да је новинара напао припадник полиције, Круна Савовић каже да у самој полицији постоји евиденција о ангажованим припадницима која може да помогне при утврђивању ко су полицајци који су прекорачили овлашћења или применили већу силу него што је требало. 

Заштитник грађана, у случајевима када су новинара напали или повредили полицајци, мора да поступа по службеној дужности, али може и да му се поднесе представка. Постоји и могућност да се МУП-у поднесе притужба на рад службеника, јер унутрашња контрола у том случају утврђује да ли су повређена људска права. Ако јесу, предузимају се мере и спроводи поступак против припадника полиције или војске. Уколико се током унутрашње контроле открије да је било учињено кривично дело, у обавези су да се обрате тужилаштву.

Тужилаштво би требало да само покреће поступак, али то не ради без пријаве

По закону би тужилаштво требало да предузме мере, утврди да ли је почињено неко кривично дело и поступа даље у складу с тим. Међутим, тужилаштво је до сада показало да му ипак треба спољни подстицај.

„Судећи по досадашњем искуству, требало би се обратити и служби унутрашње контроле и заштитнику грађана и тужилаштву. Није ми познато да је тужилаштво на своју иницијативу покретало поступак чак и ако су били обавештени преко средстава јавног информисања, као и да су реаговала удружења. Пошто постоји хијерархијска структура, требало би утврдити и да ли је у случају повреде закона поступано по нечијој наредби или је неко прекршио закон на сопствену иницијативу“, каже Круна Савовић.

„Било би добро да новинари могу да раде свој посао и да се не оптерећују тиме шта може да им се догоди, али је важно да буду добро информисани о својим правима. Свако новинарско удружење има своје правнике и најбоље је обратити се матичном удружењу јер већ имају богату базу искустава кроз која су новинари пролазили“, саветује Круна Савовић.

Хитно поступање у случају напада на новинаре

Брзо решавање случајева напада на новинаре требало би да омогући и Радна група за безбедност новинара, у којој су припадници МУП-а, Републичког јавног тужилаштва и медијских удружења. Постоје интерне препоруке тужилаштвима да сви предмети напада или угрожавања новинара имају елемент хитности и да се у њима поступа хитно.

„Ми смо ту да у директном контакту са новинарима дамо правни савет. Немамо довољно капацитета да излазимо на терен, али можемо да се саветодавно укључимо у разним ситуацијама – од случаја да је полиција покренула прекршајни или неки други поступак против новинара до случајева ако им је учињена нека штета. Можемо да посаветујемо шта треба да ураде и на који начин да ту штету надокнаде“, објашњава адвокатица циљ акције Славко Ћурувија фондације.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси