Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Приватна фирма платила спотове о бојкоту, тврде да немају везе са опозицијом
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

23. 11. 2020.

Аутор: Јована Томић Извор: ЦИНС

Приватна фирма платила спотове о бојкоту, тврде да немају везе са опозицијом

Спотове са позивом на бојкот избора, који су у току предизборне кампање око 400 пута емитовани на каналима Н1 и Нова С, телевизијама није платила ниједна опозициона странка већ ЈСП продукција у власништву новинарке Јоване Полић, открива ЦИНС. Полић тврди да спотови немају везе са опозицијом па ова кампања остаје ван домета Агенције за спречавање корупције, каже за ЦИНС адвокат Владимир Тупањац. Ипак, судећи према допису Агенције, пошто су спотови касније уступљени Странци слободе и правде да их бесплатно објави на свом YouTube каналу, ова странка ће морати да их као прилог пријави у свом годишњем извештају.

„Једини начин да не гласаш за Вучића је да не гласаш“, порука је из спотова о бојкоту који су се у јуну пред парламентарне изборе могли видети на програмима телевизија Н1 и Нова С.

Убрзо након што је Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) забранило њихово емитовање, јер није било у складу са законом, на овим кабловским каналима су се појавили спотови са другом паролом: „Једини начин да не гласаш за режим је да не гласаш“. РЕМ је наложио и њихов прекид приказивања јер није било познато ко је оглашивач и да ли има право на политичко оглашавање.

Како се наводи у завршном извештају о изборима овог регулаторног тела, 16. јуна су од власника Н1 и Нове С затражили огласне декларације за ове спотове. Оне нису достављене, али, упркос томе, РЕМ их је у свом извештају класификовао као огласе Савеза за Србију (СЗС), наводећи да је избројао укупно 222 емитовања на Н1 и 180 на Новој С.

Међутим, ова кампања ће према речима експерта остати ван домашаја Агенције за спречавање корупције јер је телевизијама није платио Савез за Србију нити нека од политичких странака које су биле за бојкот избора, већ фирма Аудио и видео продукција ЈСП, сазнаје Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС). Ова продукцијска кућа основана је у априлу 2018. године, а њена власница и директорка је новинарка Јована Полић.

Полић за ЦИНС каже да је план био да се ове огласне поруке емитују шест дана, укупно 672 пута. Према њеним речима, продукција је спотове произвела и платила њихово емитовање:

„Зато што смо учествовали у кампањи бојкота. Није ни за какву странку то било“.

Ови спотови, поред порука које носе, у једном делу и визуелно подсећају на званичну кампању бојкота Савеза за Србију. Тако је на крају огласних порука датум избора прецртан црвеним иксом, а ћирилицом је исписано „Бојкот“, са црвеном тачком, слично као у кампањи СЗС.

Ко је ЈСП продукција? 

ЈСП продукција је дошла у жижу јавности у фебруару 2020. када је на Н1 емитован дводелни документарни филм ове продукције - „Владалац“ - о биографији председника Србије Александра Вучића, чија је редитељка Јована Полић, уредница Сања Лончар, а аутор новинар Славиша Лекић. Вучић је тад филм прокоментарисао као „четири сата непатворене мржње“, због чега је Лекић најавио да ће тужити председника. ЈСП је саопштила да ће поред Вучића тужити и главног уредника Информера Драгана Ј. Вучићевића, јер је таблоид објавио пословне податке ове продукцијске куће, али и писао да је филм финансиран од стране Европске уније и Драгана Шолака, једног од челника United Group-е у оквиру које послују Н1 и Нова С.

Ипак, с обзиром да продукција тврди да огласе није платила политичка странка, већ да су то урадили сами, читав случај остаје ван домета Агенције за спречавање корупције, оцењује за ЦИНС адвокат и некадашњи службеник у Сектору за контролу финансирања политичких активности у Агенцији Владимир Тупањац.

Агенција је надлежна да покреће и води поступак у коме се одлучује да ли је прекршен Закон о финансирању политичких активности, међутим, према његовим речима, она може да контролише само политичке субјекте и она правна и физичка лица која пружају услуге тим субјектима, као и даваоце прилога политичким субјектима. Уколико нема правне, односно фактичке везе између лица које је платило услугу и политичког субјекта, наводи он, то се посматра као слобода изражавања. Ово, у теорији познато као финансирање од стране „трећег лица“, закон не препознаје:

„Неко физичко и правно лице може неком политичком субјекту потпуно невезано да води комплетну кампању о свом трошку и да то ни на који начин не може да подлеже некој контроли“, објашњава Тупањац.

„Треће лице“ наручило кампању напредњака 2016. па преварило Happy 

Како је раније писала Цензоловка, најмање 249 спотова Српске напредне странке (СНС) приказаних током предизборне кампање 2016. године на националној TV Happy (Хепи) остало је тада неплаћено. Наиме, Happy је тада тврдио да је рекламирање владајуће странке уговорила агенција МП Медиа која се представила као да ради у име СНС-а. Напредњаци су пак демантовали да су те спотове наручили, па око 62 милиона динара трошкова кампање није плаћено. Треће основно јавно тужилаштво је проверавало случај сумњајући на превару, док је Агенција за борбу против корупције (сада Агенција за спречавање корупције) утврдила да постоји сумња да је „треће лице“, које ни на који начин није повезано са СНС-ом, извршило кривично дело. Према писању Цензоловке, до средине 2017. ни полиција ни тужилаштво нису успели да утврде ко је наручио ове спотове.

Он додаје да се такав проблем појављује и у Сједињеним Америчким Државама, где правна лица могу да воде комплетну кампању политичким субјектима а да не подлежу ограничењима.

Савез за Србију и донација

Иако су убрзо по појављивању спотови о бојкоту „скинути“ са програма ТВ канала, осванули су на YouTube-у (Јутјубу) и то на званичном каналу Странке слободе и правде (ССП), иначе чланице Савеза за Србију.

Полић за ЦИНС каже да су свакоме ко је желео да на своје канале комуникације стави спотове уступили право на то. Међутим, сем странке коју предводи Драган Ђилас, друге се нису јавиле.

„Они (ССП, прим. нов) су били у кампањи бојкота и нисмо имали ништа против да ставе.“

Ђилас је у одговору на питања ЦИНС-а негирао да ови спотови имају икакве везе са ССП-ом.

„На наш YouTubе смо их ставили пошто је забрањено њихово емитовање на телевизијама. И на њима нема ознака ССП-а“, пише у СМС поруци.

Иако Драган Ђилас каже да њима нико ништа није донирао, јер би то што се донира морало да постане њихово власништво, у одговору који је ЦИНС добио од Агенције стоји да „уколико правно или физичко лице изради и плати емитовање огласне поруке (спота) на телевизији, а потом ту исту огласну поруку уступи бесплатно политичкој странци, да странка то објави на свом званичном YouTube каналу, правно или физичко лице је том радњом дало поклон, односно прилог (неновчани) политичкој странци”.

Судећи према допису Агенције, Странка слободе и правде би требало да пријави овај прилог у годишњем финансијском извештају за 2020. годину, који се предаје до средине априла наредне године.

Ван политичког блока цена вишеструко нижа

Директорка CAS Media (КАС Медије), агенције која се у склопу United Group (Јунајтед групе) бави продајом огласног простора на Н1 и Нова С, Марија Ковљенић, каже за ЦИНС да је у склопу ове кампање емитовано укупно 407 огласних порука, што је за пет више него што је детектовао РЕМ.

За њихово емитовање плаћено је 1,2 милиона динара, тврди власница ЈСП продукције Јована Полић.

ЦИНС је упоредио трошкове кампање и нашао да је та цена далеко мања од оне коју су плаћале неке политичке странке које су се на Н1 рекламирале пред изборе.

Тако је, рецимо, према подацима РЕМ-а и Агенције за спречавање корупције, за 28 огласних порука на Н1 Српска напредна странка (СНС) платила око 3,9 милиона динара, док је коалиција Уједињена демократска Србија (УДС) за 20 спотова дала 3,3 милиона.

РЕМ-ов мониторинг израчунао је, сразмерно броју огласа, да су и по времену трајања предњачили спотови који позивају на бојкот избора. Тако су бојкот спотови на ове две телевизије збирно трајали нешто више од три сата, док је емитовање предизборних огласа СНС-а на Н1 укупно стало у око 21 минут, а огласних порука Уједињене демократске Србије у нешто преко 18 минута.

Још један учесник избора рекламирао је своју политичку опцију на Н1 и Новој С. Српски патриотски савез (СПАС) Александра Шапића је за 15 огласних порука, у трајању нешто више од осам минута, платио 1,7 милиона динара.

Иако су бојкот спотови имали политичку поруку и били емитовани пред изборе, разлог за мању цену је, према наводима Ковљенић, то што нису били део политичког маркетинга.

CAS Media је рекламну кампању ЈСП продукција емитовала у оквиру обичног рекламног блока према тумачењу РЕМ-а“, наводи се у писаном одговору те агенције ЦИНС-у.

О ком тумачењу РЕМ-а је реч, као и на који начин је уговарано емитовање пре него што је стигло то тумачење, нисмо успели да сазнамо од CAS Media.

Јована Полић каже да они нису тражили попуст и да су прихватили понуду коју су добили од агенције.

Исти елементи у кампањи Бошка Обрадовића

На Youtube каналу Двери, странке која је до пред крај лета била део Савеза за Србију, 20. јуна је објављен спот. За њега лидер Двери, Бошко Обрадовић, каже да је спот опозиције из бојкот кампање, али да не зна ко га је радио. На самом крају спота се појављују елементи из огласне поруке ЈСП продукције, међутим Обрадовић није знао да нам каже да ли је реч о истој бојкот кампањи.

Она је одбила да новинарки ЦИНС-а достави уговор склопљен са CAS Media-ом, док су нам из те агенције поручили да о вредностима уговора не могу да причају без сагласности уговорних страна.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси