Вести
15. 01. 2021.
Црна Гора: Грађани више бирају шта са децом прате у медијима
У односу на 2018. годину, када је започета кампања медијске писмености „Бирајмо шта гледамо”, значајно је порастао број грађана који са децом бира шта гледа, тј. ограничава им медијске садржаје и с децом разговара о томе шта прате у медијима, саопштили су из УНИЦЕФ-а.
Наиме, према истраживањима, која је уз подршку УНИЦЕФ-а спровео Ипсос, 2018. године мање од једне трећине родитеља (30 одсто) ангажовало се да помаже деци да бирају шта гледају, тј. органичавали су им медијске садржаје и време које проводе уз ТВ и интернет.
Сада то ради дупло више родитеља – 60 одсто ограничава деци медијске садржаје, а 55 одсто ограничава и време које дете проводи уз ТВ и интернет.
Такође, тек једна петина (21 одсто) је пре две године с децом разговарала о садржајима које прате на ТВ-у и интернету, док то сада ради једна половина (47 одсто), саопштено је из УНИЦЕФ.
„Свест сваког човека, а камоли оног у развоју, подложна је перманентној, свакодневној промени. Заправо, само од оног што пустимо да нам путем чула улази у главу зависи и формирање наше личности. Сви ми пажљиво бирамо шта једемо, шта облачимо, за кога навијамо, кога симпатишемо, а заправо је најважније да бирамо којим информацијама и садржајима се излажемо и самим тим допуштамо да нам формирају свест. Зато је најважније да бирамо шта и кога гледамо, слушамо, читамо. То не важи само за децу, него и за нас одрасле, јер бележимо много случајева у којима се управо родитељи излажу штетним медијским садржајима и тиме аутоматски излажу и своју децу садржајима разорним по психу детета”, поручује Антоније Пушић, амбасадор добре воље УНИЦЕФ-а у Црној Гори који, заједно с младим репортерима УНИЦЕФ-а, од почетка води кампању медијске писмености „Бирајмо шта гледамо”.
Занимљиво је да је у последње две године значајно порастао број очева који се баве децом и медијима.
Само 30 одсто мушких старатеља ограничавало је 2018. године садржај који дете може да прати, а тек 29 одсто и време које дете проводи уз ТВ и интернет, док то сада ради дупло више њих – већина мушких старатеља, њих 68 одсто, сада ограничава медијске саџаје, а 64 одсто ограничава и време испред екрана.
Тек сваки пети (20%) мушки старатељ 2018. разговарао је с децом о медијским садржајима, док то сада ради сваки други (54%).
„Када смо пре две године почели кампању „Бирајмо шта гледамо“, у пракси смо се суочили с анализом стварне, позитивне, али и често и негативне улоге медија у процесу социјализације. Дакле, циљ нам је био да укажемо на цивилизацијски изузетно значајну улогу медија коју имају у информисању, едуковању, па и у (креативној) забави. С друге стране, да паралелно укажемо и на бројне замке које „иду заједно“ с медијима, а то су лоши, неадекватни садржаји за дечји узраст, претерано време које данашња деца проводе испред неког екрана, често на уштрб других социо-културних садржаја, физичких активности и сл. и, нарочито, да укажемо да би родитељи требало више да контролишу медијске садржаје које деца гледају, да им објасне шта је адекватно за њихов узраст, који садржаји могу да утичу на њихов интелектуални и еманципаторски развој, итд. То значи да родитељи, али и сви ми чланови глобалне медијске заједнице, морамо имати критички приступ према медијским садржајима и уопште новој култури потреба, тј. правилно знати да разлучимо квалитет од неквалитета. У том смислу нас радује чињеница да су се за релативно кратко време колико траје ова кампања знатно променили приступи, односно ставови, па и друштвене норме о ’употреби’ медија у кући”, поручује професорица Лидија Вујачић која се већ дуги низ година бави антропологијом и социологијом медија на Универзитету Црне Горе и која, као представница академске заједнице, од самог почетка активно учествује у кампањи „Бирајмо шта гледамо”.
Професорица Вујачић истиче да је порука и даље иста: Бирајмо шта гледамо, читамо и слушамо, јер утицај медија на све нас, пре свега, зависи од садржаја које пратимо и колико им критички приступамо.
Квалитетни медијски садржаји, кроз бројне формате и жанрове, као и њихова анализа, могу да утичу на правилан развој деце.
Стога, Вујачић позива сваког родитеља да разговара с децом о медијима и да им ограничава не само време, већ и садржаје које прате.
Истраживање показује и да је степен образовања повезан с употребом медија код куће.
Наиме, грађани који су мање образовани у значајно мањем проценту постављају ограничења деци у вези с коришћењем телевизије и интернета.
Они, такође, много ређе разговарају с децом о медијским садржајима које она прате, као и становници сеоских подручја и они који живе у јужној регији.
„Током кризе изазване коронавирусом, у жижу јавности је дошао проблем отежаног приступа новим технологијама и мањка знања и вештина да се оне користе, који је у већој мери изражен у сиромашним и породицама које су мање образоване. Такође, огроман број дезинформација и теорија завере којима смо изложени током овог периода подсетио нас је колико је значајна медијска писменост за једно друштво и његово јавно здравље, а њу родитељи код деце могу развијати од раног детињства, уз подршку вртића и школа, библиотека, музеја, позоришта, биоскопа и медија”, поручује Владимир Раичевић, директор истраживачке агенције Ипсос у Црној Гори.
Кампању медијске писмености „Бирајмо шта гледамо” покренули су Агенција за електронске медије и УНИЦЕФ, у фебруару 2018. године, с циљем да се промовише медијска писменост међу родитељима и децом, унапреди квалитет извештавања медија о питањима која се тичу права детета и побољша квалитет медијских програма за младе у Црној Гори.
Б. П.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.