Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Викенд у Грачаници
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

29. 04. 2021.

Аутор: Љиљана Смајловић Извор: Недељник

Шта сам научила од Тамаре Грујић

Викенд у Грачаници

Био је то један обичан, мирни викенд у Грачаници.

На тргу испред полицијске станице окупили су се мештани да протестују што је  прошле седмице пребијен њихов деветнаестогодишњи суграђанин Лука Димитријевић. Тројица нападача, који су говорили албански, искочили су из аутомобила који је дошао из правца Приштине и металним шипкама насрнули на Луку, који се налазио 50 метара од породичног дома. У болници је од оца после сазнао да је полиција пребијање назвала „тучом“ која је избила услед „неспоразума због језичке баријере". Мени се у пролазу учинило да незадовољни грађани поштују прописану раздаљину, али сам онда чула да је Лукин отац кажњен са 200 евра што је „организовао" забрањен скуп. Јер се то не сме, корона је. 

БИО ЈЕ ТО ЈЕДАН ОБИЧАН, МИРАН викенд на Косову. О томе може да посведочи и колегиница Тамара Грујић, која је, са још седам чланова ТВ екипе „Са Тамаром у акцији", привођена у полицијску станицу, само не у Грачаници, већ у Вучитрну. Далеко од тога да су се Тамара и њени сарадници и сниматељи некоме јавно пожалили. Напротив. Када их је полиција после неколико сати пустила, Тамара је демантовала да је уопште привођена, срећна, по свему судећи, што је могла да се врати снимању емисије. „Није тачно да је екипа приведена, ево нас на градилишту и снимамо видео деманти", категорична је била Тамара када су српски новинари ступили са њом у контакт. Вероватно ни слутила није да ће за који час командир Косовске полиције за регион Југ, Авни Захити, демантовати њен деманти. 

„Полиција је у Вучитрну данас у подне у Каљаји наишла на неколико људи који су фотографисали. За потребе провере идентитета, осам особа држављана Републике Србије спроведено је у полицијску станицу. У вези са овим поступком, контактиран је тужилац и након провере, ове особе су пуштене“, крајем викенда саопштио је Захити. 

БИО ЈЕ ТО ЈЕДАН МИРАН, ОБИЧАН викенд, у Грачаници, у Вучитрну, и на Косову. И слажем се са свима који кажу да од муве не треба правити слона. Важно је да новинари могу да раде. За викенд сам са колегама из Удружења новинара Србије била у посети једној редакцији у Грачаници и уверила сам се да новинари само желе основне услове за рад. Након Тамариног искуства, нека читалац не очекује од мене да препричавам шта им се све дешава на терену, и нека се не чуди што то што им се дешава наше колеге са Косова не пријављују увек ни УНС-у, што не траже пажњу јавности, што не поживају у помоћ међународне организације. Они живе у Грачаници и не би да се селе. Рекло би се, у ствари, да им теже падају политичке поделе унутар мале српске новинарске заједнице на Косову него третман од стране независне медијске комисије из Приштине која им наплаћује 500 евра за годишњу лиценцу, а 1.500 до 2.000 евра их оглоби када не поштују локалне „стандарде". А те стандарде крше ако пренесу изјаве званичника из Србије када косовске политичаре назову „терористима" или „екстремистима“, на пример. 

СЛАЖЕМ СЕ, УЗГРЕД БУДИ РЕЧЕНО, И са онима који не би да се, у овом српско-албанском контексту, заборави да је негде у исто време у Новом Саду, у Србији, претучен новинар Дашко Милиновић. И пошто и сама волим поређења, ово је добар тренутак да кажем да се Косово котира неупоредиво боље од Србије на свим ранг-листама западних организација које мере медијске слободе по свету. Репортери без граница до уторка су Косово држали двадесет места испред Србије по слободи штампе, али тог је дана објављена нова ранг-листа, на којој је Србија остала на 90. месту, на ком се и лане налазила, док је Косово пало за осам места и сада је на 78. позицији у свету, дакле и даље много боље од Србије. 

Е то сматрам необичним. Јесте да је Косово тек 2013. уврштено на ранг-листу. Разумем и да је међународним протекторима те територије веома важно да ситуацију на Косову прикажу у што је могуће бољем светлу. Разумем и идеју покровитеља да се чедо љуља, а не притишће, уцењује или извргава међународном руглу. Али не сме да буде силе која би нас натерала да заборавимо да је од 1998. до 2005. године киднаповано и убијено чак 17 албанских и српских новинара. 

СРБИЈА ЈЕ ЗБОГ НЕРЕШЕНОГ УБИСТВА СЛАВКА Ћурувије у свету постала симбол некажњивости злочина над новинарима. Зар Косово није седамнаест пута више заслужило да сваке године прво одговори на питање: Јесте ли решили макар једно убиство новинара? 

Једно јесу. Логорски стражар у Лапушнику Харадин Баљај осуђен је на 13 година затвора због убиства Шабана Хотија, професора руског језика на Приштинском универзитету, који је 1998. био преводилац за екипу руске државне телевизије. 

Али када је Баљај пре три године умро, косовски парламент одао му је пошту минутом ћутања. 

Је ли то правда? Јесу ли то косовски стандарди?

* Објављено у листу Недељник 22. априла

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси