Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Како Европска унија губи битку за слободу медија
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

04. 05. 2021.

Аутор: Барбара Везел Извор: DW (Дојче веле)

Како Европска унија губи битку за слободу медија

Слобода медија једна је од темељних демократских вредности Европске уније. Но, у неким државама чланицама она је све више угрожена - посебно у Словенији, Мађарској и Пољској. Што ту ЕУ може да учини?

Словенија је прошле године пала за четири места на индексу слободе медија невладине организације Репортери без граница. "Познати политичари настављају с нападима на медије. Покушавају даи их застраше судским тужбама и често насилним вербалним нападима", каже се у извештају. "Овај је тренд ојачао откако је Јанез Јанша, челник екстремно десничарске странке СДС, постао премијер у марту 2020. „

На лето Словенија преузима ротирајуће председавање Саветом ЕУ и све јер већи страх од политичке срамоте. У фебруару је Јанша јавно опоменут због испада наспрам једног новинару у Бриселу.

Новинари под бруталним притиском

Све је започело Јаншиним твитом у пролеће 2016. каже Мојца Пасек, дугогодишња уредница ТВ Словеније. "На Фејсбуку је један бордел је понудио две проститутке, Евгенију Ц. и Мојцу Пс. Једну за 30 евра, другу за 35", написао је политичар.

Повод је било критично извештавање две новинарке о десно екстремистичким активностима у Јаншиној странци СДС. "Након овог твита све је експлодирало у Словенији, било је то као сигнал за почетак серије увреда и личних нападе на новинаре", присећа се Мојса Пасек.

Двије жене су отишле на суд, али су изгубиле у жалбеном поступку. Судије су закључили да је изјава покривена слободом изражавања, која за политичаре важи у већој мери него за обичне људе. Председавајући судија је познат као Јаншин присталица.

Није лако носити се са сталним притиском, каже Мојца Пасек. "Прво постанете мало депресивни, а затим патите од бруталне климе која влада."

Али она је истрајна ​​и жели наставити своју новинарску мисију показивања јавности истине о влади.

Новинска агенција у нишану

Ова новинарка стога и даље не бежи од деликатног задатка извештавања о ситуацији са новинском агенцијом "ста". Посматрачи у Љубљани потврђују да је она врло угледна, професионална и непристрана. Влада је, међутим, обуставила финансирање и оправдава ту меру обвезама извештавања, које "ста" наводно није испунила.

Директор агенције Бојан Веселиновић месецима се бори да исплати плате запосленима и сматра да се ту ради о политичкој борби:

"Прошлог пролећа агенција је оптужена за објављивање лажних вести. У октобру су напади постали још жешћи и означени смо као "национална срамота" (...) Четири месеца нисмо добили ни евро. Мислим да је Влада спремна да учини све како би нас ставила под своју политичку контролу".

И Веселиновић је изложен сталним нападима и претњама. Док он пред камерама телевизије и DW-а брани своје деловање, повереница ЕУ Јилва Јохансон је у посети министру унутрашњих послова у Љубљани.

„Слобода и плурализам медија су срж демократије", нагласила је Јохансон на конференцији за новинаре. На то јој је министар Алес Хојс узвратио да је "слобода медија у Словенији апсолутна", и истовремено је обећао да ће поновно покренути финансирање новинске агенције.

ЕУ има проблем

"Неки наши политичари су бестидни и агресивни и не придржавају се европских стандарда", каже медијски аналитичар Марко Милосављевић са универзитета у Љубљани. Он сматра да је озбиљан проблем за ЕУ када се не поштују демократска правила, када водећи политичари користе или подржавају сексистичке нападе, расизам и говор мржње. "То видимо у Словенији, Мађарској, Пољској, Србији и другим земљама".

Виктора Орбана, Јанеза Јаншу и друге сматра "деструктивним снагама које гледају докле могу ићи". Њихова се идеологија коси с вриједностима ЕУ. Будући да им није одаслана јасна порука против те неприхватљиве политике и нису санкционисани, они се не заустављају. "Они су спремни ићи све даље. Покушавају да униште све што смо постигли у Европи у протеклих 75 година".

Марко Милосављевић сматра да би ЕУ дефинитивно морала нешто да подузме у вези с тим, иначе би, попут Лиге нација пре Другог светског рата, могла пасти у безначајност.

"Европске институције, али и остале владе, морају се против тога борити што је строже могуће", упозорава овај медијски аналитичар. "Словенија је демократска земља и ми смо раније имали високи ниво политичке расправе. Надамо се да ћемо моћи да се вратимо на ову тачку - и уз међународну помоћ".

Немоћна повереница ЕУ

Надлежна за слободу медија у Бриселу је Вера Јоурова. У интервјуу за DW, међутим, она признаје да не постоји европско законодавство које би ефикасно могло заштитити медије. "Ја се налазим у вакууму у којем није лако одлучно деловати".

Нови механизам владавине права, према којем се некој држави чланици може ускратити новац из фондова ЕУ, ту мало помаже. Потребни би било доказати да постоји веза између кршења слободе медија и конкретних фондова о којима је реч – а то је у стварности тешко изводљиво.

Због тога Јоурова тражи већа овлашћења: "Никада није било ситуације у којој сам био толико уверена да су нам потребни нови инструменти и правила јер се ситуација у медијима све више погоршава", каже Јоурова.

Она је најавила нови закон о слободи медија за наредну годину. Али ако се у обзир узме да усвајање таквих контроверзних закона у ЕУ обично траје годинама, закон би могао доћи прекасно.

Прекасно за Мађарску, где је 90 посто медија већ под државном контролом; за Пољску, где се независне новине и телевизијске и радио станице боре за опстанак; и за Словенију, где Влада на све начине покушава да ућутка слободне медије.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси