Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Једнострана иницијатива
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

04. 05. 2021.

Аутор: Зоран Јанић Извор: Политика

Реаговање на текст Владимира Радомировића „НАТО је убио 16 радника РТС-а, то је био ратни злочин”, Политика, 22. април

Једнострана иницијатива

Није никакво чудо што председник УНС-а Владимир Радомировић главно тежиште своје критике на мој текст „Пред годишњицу напада на РТС” од 20. априла пребацује на квазипатриотски терен: „Како је могуће да аутор ни у једној реченици није осудио НАТО злочин над недужним цивилима?”, пита се он.

Радомировић и новинарска организација на чијем је челу, наиме, и даље у НАТО-у виде јединог и искључивог кривца за погибију шеснаесторо радника РТС-а. Руководећи се тиме, у Београду је 2019. године сазвана међународна конференције, где ће Радомировић „тражити одговорност оних који су одобрили напад”, а по аналогији са терористичким нападом на редакцију „Шарли ебдоа”. 

И данас се, дакле, наставља са заменом теза коју ревизионисти пласирају већ више од 20 година. Јер једно је одговорност за бомбардовање циљева које је НАТО одабрао да гађа. Та одговорност је несумњиво на НАТО-у, укључујући и зграду РТС-а. А сасвим друго питање је одговорност за погинуле у тој згради. (Да не буде забуне, под појмом „ревизионисти” подразумевам све оне који политику Слободана Милошевића изједначавају са државним интересима Србије.) Међу новинарима, по службеној дужности, то је раније спроводила Љиљана Смајловић, а данас Радомировић. 

Они су још 2015. покушали да изједначе страдале техничаре са РТС-а са сатиричарима „Шарли ебдоа”. Те смрти су исте, јер су и једне и друге, тврде наши ревизионисти, убили терористи - у Паризу исламски, а у Београду натовски.

Међутим, те смрти се никако не могу ставити у исту раван из једног врло простог разлога (чак и да оставимо по страни идеолошке квалификације): француска влада и председник нису знали да ће редакција часописа бити нападнута, па дакле не сносе одговорност за исход тог напада, док су, у Србији, Врховни савет одбране и Генералштаб знали за предстојећи напад на РТС, али су свеједно одлучили да жртвују цивиле. Оно што случај РТС-а издваја од сличних случајева током бомбардовања НАТО-а 1999. јесте што представља својеврсни куриозум: једино је за РТС из седишта Северноатлантског пакта стигла вишеструка конкретна најава бомбардовања, али, упркос томе, нису избегнуте цивилне жртве. У свим осталим случајевима, а погођено је на десетине државних зграда, жртава није било, јер су зграде биле празне, тј. људи и техника евакуисани су на време. 

Радомировић стога нема разлога да се хвали како ми је на поменутој конференцији дао прилику „да кажем како је за страдање радника РТС-а одговоран Милошевићев режим”. Поставља се питање зашто би ми неко уопште ускратио то право, осим ако не мисли да је милошевићевски режим уистину представљао интересе наше тадашње државе? Не желим никако да верујем да би Радомировић спадао у оне који тврде како је за жртвовање 16 радника РТС-а постојао „државни разлог”. 

Питање „Зашто?” које стоји на спомен-обележју настрадалим радницима РТС-а, по мом дубоком уверењу (и ту се разликујем од Радомировића), има два адресата: НАТО и државне органе Србије. Зашто људство РТС-а није, сходно наређеној мери савезне владе и Плану одбране, измештено на резервно место рада? То није питање за НАТО, као ни питање зашто је читава једна ватрогасна бригада размештена око телевизије дан уочи бомбардовања, а суседна зграда општине Палилула истовремено евакуисана. Такође није питање за НАТО ни откуд је ратни командант РТС-а генерал (у резерви) Војводић знао за напад па је извео своју кћерку из зграде РТС-а непосредно пре бомбардовања. Као ни питање где је сакривен досије бр. 466 из 2001. године потпуковника Ђоровића, са пресретнутом комуникацијом пилота који су кренули на РТС (садржао је три извештаја официра безбедности, што је материјални доказ да је војска располагала правовременим упозорењем на предстојећи напад). Или зашто је сниматељска екипа РТС-а дежурала у Ташмајданском парку како би снимила тренутак када ће ракета погодити зграду? И мноштво таквих и сличних питања. 

Ревизионистичке намере Радомировића откривају се кад тврди да је Драгољуб Милановић осуђен на десетогодишњу робију зато што „није заштитио запослене” (од НАТО напада). Али то није истина. Осуђен је не зато него их „није заштитио”, него зато што их је с намером изложио дејству непријатељске авијације, с фаталним последицама. Према објављеним сведочењима новинара Си-Ен-Ена, неколико сати пре бомбардовања дописник те америчке телевизије Брент Садлер лично је саопштио Милановићу да ће зграда бити бомбардована управо те вечери. У једној ствари ипак могу да се прикључим Радомировићевим сугестијама - наиме, да се чланови УНС-а макар сада, са великим закашњењем, упусте у истраживања овог случаја. Нека, дакле, испитају да ли је РТС током рата била део тзв. ратне војне телевизије, нека дођу до извештаја пуковника Ђорђа Трифуновића чија је јединица рашчишћавала рушевине и утврде да ли је у РТС-у било војних инсталација (као што је на Хашком суду тврдио НАТО, а војска ћутала и ћути до данас), а пре свега нека покушају да дођу до транскрипата са седнице Врховног савета одбране на којој је разматрано упозорење Генерал штаба да ће РТС бити гађан. Ето конкретних новинарских задатака за УНС, чије би испуњење тој организацији и њеним предводницима несумњиво служило на част.

*Есејиста и преводилац 

Коментари (1)

Остави коментар
сре

05.05.

2021.

Vakjevski nokturno [нерегистровани] у 14:32

Zašto?

Da je sreće na čelu UNS bi bili Vi a ne gospodin Radomirović, Smajlović i slični.
Dok se to ne desi UNS će i dalje samo biti to što jeste.
Nažalost.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси