Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Истраживачко новинарство у локалним медијима - између хлеба и истине
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

08. 12. 2022.

Аутор: А.Г.и Т.С. Извор: Е-Браничево

Истраживачко новинарство у локалним медијима - између хлеба и истине

Регионални интернет портал Е-Браничево, организовао је у Пожаревцу округли сто - дебату са темом „Истраживачко новинарство у локалним медијима - између хлеба и истине“, а одмах потом и медијску радионицу – обуку новинара Браничевског и Подунавског округа за рад на истраживачким причама.

У ова два округа има око 40 регистрованих медија који информишу око пола милиона грађана. Иако бројна, локална медијска сцена у овом делу Србије је махом једнолична, сви углавном имају сличне вести, готово без икаквих истраживачких прича, откривања афера и отварања значајнијих тема од јавног интереса. Изузеци су ретки.

Много је разлога за овакво стање и не постоје сви разлози од јуче. Одговорност сносе разне друштвене околности и власти, али и сами новинари, поручила је модераторка дебате Оливера Милошевић, потпредседница Удружења новинара Србије.

“Тема ове дебате је врло важна за медијске раднике, али пре свега за јавност, односно грађане. Шта је са истраживачким новинарством у локалним медијима – где се оно изгубило, зашто, ко све сноси одговорност, има ли начина да га колико - толико вратимо на локалну медијску сцену и дугујемо ли то јавности, само су нека од питања. Овај скуп осмишљен је да отворено разговарамо о томе, да читаоцима, слушаоцима, гледаоцима јасно кажемо шта све то спречава локалне медије да у довољној мери истражују теме од интереса за локалне заједнице, да их информишу на објективан и професионалан начин”, рекла је Милошевић отварајући дебату.

О овој теми разговарали су новинари и уредници, власници медија, представници новинарских удружења и цивилног сектора из Браничевског и Подунавског округа.

Драгана Деурић, дугогодишња новинарка из Пожаревца, чланица Управе УНС-а, упоредила је како је пре неколиоко деценија било радити у новинарству и како је данас.  

“Запамтила сам из неких времена реплику новинара из једног филма: “Ја сам истраживачки новинар, опасност је моја стварност”. У том тренутку ми је то било смешно, а онда су  новинари почели да бивају убијени или да наводно извршавају самоубиство. Ја и данас не желим да верујем да је људски живот цена за нешто чиме се новинар бави. Медији су данас у страшној позицији јер друштво није спремно да издваја више новца на пример за куповину новина, а финансије су најмоћнији апарат уцене медија и ту код већине стане та потреба да истраже неки друштвени догађај, да га објасне и прикажу јавности. Мислим да је то један од фактора који нас спутва да радимо посао како би требало да га радимо и ту је власт у овом тренутку добила битку”, казала је Деурић и додала да новинарима данас недостаје солидарност и да су у стању да саплићу једни друге у борби за финансијски колач.

Милорад Миша Тадић, власник и уредник Бум радија из Пожаревца и представник Центра за развој локалних медија, подсетио је да је радио основан 1992. године у време које се, сматра он, може назвати најгорим временом у Србији за живот обичног грађанина.

“Положај медија је био неупоредиво гори деведесетих година у периоду Милошевићеве страховладе. У то време новинари су често прогањани, пребијани, чак и убијани, редакције су затваране.  Вучићевим законом из 1997. године, уведене су рестриктивне мере које су медије процесуирале у року од 48 сати за вербални деликт, а ви сте као новинар или медиј у том року морали да доказујете супротно”, истакао је Тадић.

Оно што је тада постојало а што данас, по његовим речима, нажалост не постоји, јесте оптимизам, страст према професији, храброст, интегритет и солидарност. Свесни тог ризика новинари су имали улогу људи који су жељни промена, који желе да се изборе за праведније и боље демократско друштво, сматра Тадић.

Слободан Радичевић, председник ИО УНС-а и главни и одговорни уредник РТ Крушевац, слаже се да је један од узрока недостатка истраживања на локалу финансијске природе, али не и кључни.

“Лош социјално економски положај и неинтересовање за истраживачке теме проистиче из тога што је велики број власника медија у Србији данас незаинтересован за новинарство. Они нису оснивали или куповали медиј да би се бавили новинарством, већ имају своје медије из неких интересних прохтева и замишљају их као пропагандна гласила. Самим тим ми имамо затворену капију тамо где има средстава, да се новинари баве истраживачким новинарством јер власници одређују програмски концепт свог медија. То је заиста битан фактор, зашто нема истраживачког новинарства у локалу и зашто нема велике наде да ће се то променити”, сматра Радичевић.

Радичевић и Тадић су се дотакли и теме пројектног суфинансирања медијских садржаја истичући да је то добар модел али да се, нажалост, опет налази начин да се додељује новац из локалних буџета углавном пројектима који се не баве истраживачким новинарством.

Жељко Милојевић, власник и уредник интернет портала СД кафе из Смедерева, ове године је први пут добио средства из буџета града Смедерева, иако је годинама конкурисао, а познато је да ова локална самоуправа издваја позамашан новац за медије, око 20 милиона динара.

“Бавим се и додатним послом у маркетингу, и од тог дела колача финансирам постојање портала. Интересантно је то да пуних 18 година нисмо добили ни динар, а аплицирали смо код свих могућох власти у Смедереву и никоме нисмо били подобни. Мислим да сви који дођу на власт забораве шта си ти радио пре тога и мисле да си ти против њих, све доживљавају лично, не схватају критику као друштвени контекст и гледају како ће да ти се освете”, истакао је Милојевић и нагласио да је проживео различите претње и забране фирмама да се рекламирају на порталу.

Као још једну препреку истраживачком новинарству наводи затвореност институција и Градске управе Смедерево за сарадњу са новинарима.

Аника Живановић, новинарка из Смедерева и активисткиња Покрета Тврђава, каже да је почела да ради у медијима 2002. године, када се, како тврди, радило релаксираније.

“Страшно је тешко кад две године након тога схватите да вам министар полиције шаље полицију у телевизију јер радници штрајкују, када видите да се све мења, урушава, и када схватите да сте имали среће само да кренете у таквим околностима да радите. Тако сам научена да радим и тешко је после да се промените ако сте у новинарству из правих побуда. Мењала сам редакције и имала сам прилике да видим како изгледа радити за медији који је у власништву града, а шта се мења када је у приватном влашништву где власник диктира сва правила”, испричала је Живановић. 

Ивана Рашковић, новинарка из Смедеревске Паланке, бивша власница локалног Недељника, а сада новинарка у РТВ Велика Плана, додала је да поред свега што су њене колеге навеле на дебати неопходна и заштита новинара.

“Данас је новинарски хлеб са девет кора. Између тог хлеба и истине, како се зове и дебата, требало би да стоји новинар. Велики проблем што смо дозволили да данас било ко може да се бави новинарством и да су власници медија који се мешају у уређивачку политику по професији пекари, месари и контраверзни бизнисмени који са новинарством немају везе и зато нам је слика оваква каква јесте”, казала је Рашковић.

Она је још додала да је била приморана да затвори свој медиј управо јер се бавио истраживачким новинарством, због чега су им на локалу “све славине биле затворене”.

Наташа Рашковић, активисткиња Црвених беџева у Смедереву и водитељка Подкаста “Заједно”, указала је да активисти имају проблем са пласманом информација јер су медији углавном затворени. Она је навела да у брзини и борби за егзистенцију медији немају времена, енергије ни пажње да испрате све теме.

“Позиција активиста у овом тренутку је врло специфична и попут разних самозваних новинара који освајају медијске просторе и ми смо приморани да то радимо. Тако је и настао подкаст “Заједно” у коме промовишимо неке људе на локалу који су нешто значајно урадили”, казала је ова активисткиња.

Било је речи и о другим проблемима који новинаре на локалу спречавају или ограничавају да се упусте у истраживачке приче. Констатовано је да осим финансија и злоупотреба пројектног суфинансирања, новинари на локалу трпе огромне притиске јер углавном зависе од локалних моћника који буџете доживљавају као сопствене новчанике. Локално медијско тржиште не постоји у овим срединама или је условљено политичким одлукама, Тешко је, чуло се, истраживати у срединама где се сви познају, притисци, страхови и одговорност су тада још већи. Нема ни солидарности ни сарадње медија, нити јединствености око кључних питања за професију, чуло се на овом скупу у Пожаревцу.

Након дебате уследила је медијска радионица - обука новинара за рад на истраживачким причама којој је присуствовало око 15 локалних новинара из два округа. Обуку су водиле Јелена Зорић, новинарка недељника “Време” и БИРН-а и Тамара Скроза, новинарка агенције Фонет и чланица Комисије за жалбе Савета за штампу.

Скроза је говорила о новинарској етици приликом стварања истраживачких прича, потенцирала шта новинари не смеју да раде у овом послу. Такође је охрабривала локалне новинаре да се упркос свим проблемима упуштају у истраживања и да креирају садржаје које су од интереса за јавност.   

Јелена Зорић говорила је о алатима истраживачког новинарства, изворима, претрази података, јавном интересу, како се проверавају подаци и докумантација, о друштвеним мрежама као потенцијалним замкама за новинаре…

Као битну ставку у новинарском послу обе су истакле непристрасност и саветовале окупљеним новинарима да не раде приче са блиским особама због сукоба интереса, већ да ту причу проследе колегама у својим или неким другим редакцијама.

Зорић је констатовала да би УНС и НУНС требало да обезбеде тзв. контакт тачке у Београду међу истраживачким новинарима, којима би локални новинари увек могли да се обрате за помоћ у креирању прича, а потом и да те приче са локала објављују на сајтовима удружења.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси