Вести
27. 10. 2012.
Штампа у раљама интернета и економске кризе
Студија Ројтерс института за новинарство о деценији која је продрмала медије у свету
Последњих неколико година често се могу чути предвиђања медијских стручњака о скорој смрти штампаних медија. Тиражи листова опадају, паралелно с тим смањени су и приходи од оглашавања, а интернет се многима чини као опасна
конкуренција традиционалним медијима. Последња вест, која се може сматрати обесхрабрујућом за штампу, стигла је прошле седмице са америчког континента.
После скоро 80 година постојања, други најтиражнији амерички недељни лист Њузвик објавио је да од следеће године прелази искључиво на дигиталну верзију издања. Кључни разлози томе леже у великом паду броја претплатника и читалаца месечно, што је повећање од 70 одсто у односу на прошлу годину. С друге стране, број претплатника на тај магазин својевремено је био већи од три милиона, а данас је спао на свега милион и по.
Континуитет слабости
Од Другог светског рата продати тираж штампаних медија по глави становника опада у Француској, Великој Британији и Сједињеним Државама, а од осамдесетих година прошлог века и у Финској, Немачкој и Италији. У земљама где већина
становника има приступ интернету, током 2000-их забележен је још већи пад тиража. У ранијем периоду на сваких десет година тираж се смањивао 5-10 одсто, док је у периоду између 2000. и 2009. тај пад скочио на 20 одсто.
Расмус Клаис Нилсен у студији „Десет година које су продрмале медије у свету“, коју је недавно објавио Ројтерс институт за новинарство, наводи, да још није близу смрт штампаних медија у свету, али и да томе неће бити главни разлог све бржи развој интернета. Како се наводи, истраживања показују да су штампани медији остали и даље веома важан извор оригиналних ауторских садржаја у многим деловима света, као и да запошљавају више новинара него било који други медиј и производе квалитетније садржаје од „конкуренције“. Подаци указују да је око 60 одсто свих новинара у Финској и САД запослено у штампаним медијима, док у Великој Британији тај проценат прелази 80 одсто.
Још није готово
У овој студији се наводи да током двехиљадитих година, већина дневних новина у САД није коштала више од 25 до 50 центи, а да су од маркетинга имале од 80 до 90 одсто прихода. С друге стране, у Европи дневни листови коштају најмање један евро и половина укупних прихода долази од продаје. Најјачи листови у САД економски су просперирали до пре десет година захваљујући огласима који су омогућавали раст прихода иако су тиражи из године у годину опадали. Економска криза учинила је да приходи од оглашавања од рекордно високих 49 милијарди долара 2000. спадну на свега 27 милијарди долара 2009. У ту цифру улазе и приходи од оглашавања путем интернета од око 2,8 милијарди долара.
Ројтерсов истраживач Нилсен ипак оптимистички закључује да штампа не одумире.
Већина корисника комбинује „нове“ и „старе“ медије према личним потребама. Иако изгледа као да штампани медији губе на важности, појава нових штампаних медија током деведесетих и двехиљадитих показују да штампа, ипак, није на издисају.
Посебан феномен су бесплатне новине. Лондон ивнинг стандард је, на пример, од новина које су једва састављале крај с крајем губећи битку с традиционалним британским листовима променио политику и од октобра 2009. постао бесплатан. То му је донело дупло већи тираж у кратком року и 60 одсто више реклама. „Добар пример штампаним медијима како да опстану је и италијански Ил Фатто Љуотидиано, који је оснивања 2009. успео да достигне тираж од 70.000 примерака, нудећи разне апликације за мобилне телефоне и интернет, позиционирајући се као независна алтернатива дневницима са политичким садржајем“, истиче Нилсен у својој студији.
И док Руперт Мардок верује да ће новине у штампаном облику постојати још само двадесетак година и да ће их после тога милијарде људи читати превасходно на таблетима, Љиљана Смајловић, председница Удружења новинара Србије, верује да ће штампа и у том времену бити страховито утицајна. Редакције добрих дневних новина, каже она, чине тимови људи који су изврсни у брзом прикупљању и избору важних чињеница, као и у експресном тумачењу догађаја који одређују животе народа. Према њеном мишљењу, кад имате информацију, то још не значи да располажете знањем, „информације постају знање тек када неко уме да их разврста и обради“.
Лимити друштвених мрежа
„То показују најновија америчка истраживања, по којим се у последњих 50 година ништа битно није променило када је обавештеност америчких грађана посреди, иако су се прилив информација и доступност најразличитијих извора података револуционарно повећали. Друштвене мреже не могу да надоместе труд који је потребно уложити како би се разврстале и протумачиле важне чињенице: тако су млади од 19 до 29 година, иако највише времена проводе на друштвеним мрежама, по последњим истраживањима Пју центра, и даље најмање обавештена група грађана, иако им је већ прешло у навику да погледом прелете све дневне наслове и иако су постали уверени да самим тим знају све што се догодило“, објашњава Смајловићева. Она додаје да су за селекцију и интерпретацију чињеница још увек најпогодније редакције најбољих дневних новина, које у свету „све више наликују политичким часописима, јер обилују анализама и коментарима догађаја“.
Најугледнији економски дневни лист на свету Фајненшел тајмс објавио је 17. марта 2009. на насловној страни некролог штампаним медијима са податком да су „живели од 1764. до 2009. године“. У Ин мемориаму се каже: „После дуге борбе са падом тиража, падом прихода од публицитета, уз све уочљивију старост читалаца, у конкуренцији са интернетом, све опакијим нивоом дугова, нефлексибилношћу, претераним амбицијама, кризом нерава и индустрије штампе, напустила нас је у најлепшем добу...“
„Сведоци смо да се ова најцрња предвиђања Фајненшел тајмса нису, на срећу, обистинила иако у у Европи, чак и упркос општој кризи, приходи од оглашавања на интернету расту константно у просеку за 5,2 одсто, док у новинама опадају по
стопи од 3,4 одсто. Уместо одговора о будућности штампаних медија, навео бих речи Хавијера Морена, уредника шпанског Ел Паиса: Мењамо оно што је превазиђено, ко се не мења осуђен је био на пропаст и у каменом добу. Важно је задржати основне вредности - независност, поверење и строгу доследност“, истиче Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије.
Прилагођавање променама
Он је мишљења да, осим објективних потешкоћа са којима се суочавају писани медији у судару са интернетом и неопходних прилагођавања промењеним условима пословања, будућност штампаних медија, пре свега, зависи од оног што је навео Морено, а то је поверење читалаца. „Општи пад професионалних стандарда, непоштовање етичког кодекса, таблоидизација озбиљне штампе, политизација таблоида и, генерално гледано, срозавање угледа новинарске професије озбиљнији су проблеми за штампане медије, барем у Србији, од интернет конкуренције“, напомиње наш саговорник.
Од самих штампаних медија, дакле, зависиће и њихова будућност. Уколико се интернет буде посматрао као здрава конкуренција, а не као опасност, штампани медији, додуше у неком помало измењеном руху, могли би да наџиве све изазове нових технологија.
Јирген Хабермас: Спас у јавним субвенцијама
Немачки филозоф и социолог Јирген Хабермас је пре неколико година истакао да нестанком квалитетне штампе, од које живе политички програми телевизије, „пресушује дискурзивна жила куцавица јавности“. Тиме се, према његовим речима, доводи у питање слободоумно, демократско образовање воље.
„У таквој ситуацији предложио сам да се размисли о моделима стипендирања или о јавно-правном моделу помоћи из пореских прихода или такси. Приликом оваквих експеримената ради се о нерешеном питању, како да се новине - у правној форми приватног власништва, а нису више у стању да се издржавају - спашавају јавним субвенцијама, а да се при томе спречи утицај и могућности мешања политике“, навео је тада овај филозоф.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.