Вести
23. 11. 2012.
Закон да обезбеди обзнану имена власника
– Радну верзију закона о јавности и недозвољеном обједињавању власништва у медијима блокирали су власници медија, а на Влади Србије је да одлучи шта ће радити с њим – рекао је јуче професор Факултета политичких наука у Београду Раде Вељановски, одговарајући на питања твитераша у јавном интервјуу који је, на тој друштвеној мрежи, организовао НУНС.
Он је истакао да Србија нема законске одредбе које би могле обезбедити да крајњи власници постану видљиви. Ни други закони, каже Вељановски, не регулишу ту област и држава мора да их усклади.
На питање да ли се откривањем власника медија завршава посао контроле медија, Вељановски је истакао да је то услов да се обавља контрола, од надлежних органа и од јавности. Тиме све почиње.
Одговарајући на питањe Пецо како је Жељко Митровић с пет одсто удела могао преговарати о продаји телевизије и ко је био прави већински власник угашене ТВ „Авала”, Вељановски је рекао да власник „Пинка”, да је био власник пет одсто, не би могао продавати ТВ „Авала”, али да је, вероватно био и власник аустријске фирме која је уписана као власник.
Власници су непознати и у случајевима Б-92 и ”Прва ТВ”, јер су титулари оф-шор компаније с Кипра, а саговорник „твитераша” је истакао да ће и они морати да се уклопе у закон и да због тога треба донети прописе који ће то омогућити.
Драгана Јањића је занимало да ли је држава у Мишковићевом и Богичевићевом случају користила моћ да би дисциплиновала „њихове” медије.
– Очигледно. Али то нису једини случајеви, а с друге стране, држава им је и омогућила утицај у медијској сфери – рекао је Вељановски.
На питање зашто се одустало од утврђивања Ђиласовог власништва у „Пресу”, Вељановски је истакао да је то је била политичка иницијатива.
– Те ствари треба да раде надлежни органи, а то сада није прецизно дефинисано – објаснио је он.
Реакције државе није било ни по сазнању да је Божидар Ђелић обзнањен као власник часописа „Економист”, а Вељановски тврди да је то вероватно зато што је требало да реагују они који су с Ђелићем сарађивали.
Председника НУНС-а Вукашина Обрадовића занимало је да ли питање односа власника и редакције треба решавати регулаторно или саморегулаторно, на шта се Вељановски опредио за саморегулаторну опцију, уз напомену да законом треба подржати ту могућност, да је власник не би изиграо.
Вељановски је рекао да ће редефинисања Медијске стратегије бити само у благом облику „ако је побољшава у складу с доминантним опредељењима и с европским стандардима”, док ће задатак радне групе при Министарству културе и информисања бити да само начелно погледа стратегију и да што пре почне рад на конкретним законима.
Он је нагласио да је излазак државе из медија тежак без промене свести у политичкој елити, те да држава мора саму себе да развласти.
На примедбу да запослени у „Дневнику” ни до данас нису званично сазнали име новог власника и на питање може ли закон обезбедити обавезу да се он обзнани, Вељановски је кратко прокоментарисао: „Закон би то требало да обезбеди. На
томе се ради.”
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.