Вести
29. 03. 2023.
Критичко новинарство на локалу је ипак преживело
Уредник портала Цензоловка, Перица Гуњић, изјавио је за Маглочистач да упркос томе да је власт толико година урушила са свих страна новинарску професију, критичко новинарство на локалу је ипак преживело, и то је данас највећи подвиг.
„Није ни мало лако бити новинар, а најтеже је бити критички и професионалан новинар на локалу – то је заиста нешто за дивљење данас у Србији“, навео је.
Према његовом мишљењу, и даље у Србији има на десетине локалних медија који јако професионално и храбро извештавају о свим проблемима у својој средини.
„Они свој посао раде у складу са својим капацитетима, а то су често две до три особе које не могу све да покрију од информација“, подсећа Гуњић.
У већим градовима као што су Београд, Нови Сад и Ниш, медији опстају, напомиње, док у мањим градовима само неки од њих опстају.
„То су само најхрабрији и издржљивији као што је и Маглочистач, који је прошао кроз године немаштине и притисака, игнорисања, па је ипак на крају успео, јер су новинарке које раде у овом медију посвећене том послу и зато што су направиле неки подвиг ког многи новинари у Београду уопште нису ни свесни“, оценио је Гуњић.
Аутоцензура или нестанак ?
„Они имају два избора: аутоцензура или нестати. Многи новинари не желе да улазе у аутоцензуру а неки који желе да опстану у овом послу, надајући се бољим временима, сами себе цензуришу“, истиче Гуњић.
Постоји многи медији на локалу који само преносе информације, наводи наш саговорник и додаје да они не славе локалну власт као што то многи други раде, али неће ни да их критикују.
Гуњић сматра да је медијска ситуација данас гора него пре осам година, када је настајао портал Цензоловка, чији је оснивач Фондација Славко Ћурувија, али да има и светлих примера чија је ситуација боља.
„После толико година различите врсте финансијске репресије до тога да медије уопште не обавештавају о активностима у локалној власти, укидају им извор информација… Власт је схватила, не сви, да они медији и новинари који су преживели су много незгодни играчи. Ако ви преживите без пара, са притисцима, упркос свему, не могу вас више тако игнорисати, а са друге стране се можда и нека публика окупила око појединих медија што онда примећује и власт“, истакао је.
Додаје да су ти медији, који су све ово издржали, данас јачи, не можда у финансијском смислу, него су „ментално преживели једну вишегодишњу тортуру што је нешто што је заиста за дивљење“.
„То је покушај једног веома јасног и системског уништавања критичких медија на свим нивоима. Уништити информисање у локалним срединама је у ствари уништавање свега, и демократије, и људских права, и права на критичку реч, слободе говора“, сматра Гуњић.
Проблеми локалних медија су огромни
Новинари Цензоловке траже што је више могуће простора за извештавање о проблемима локалних медија и новинара док Фондација Славко Ћурувија пружа помоћ својим колегама и активно ради на развоју информисања у локалним срединама.
„Ми смо оријентисани на медијску сферу и на проблеме новинара и медија. Мислим да на овај начин дајемо подршку локалним новинарима и медијима јер им помажемо да буду видљивији када су њихови проблеми у питању, а њихови проблеми су огромни“, истакао је Гуњић.
У протеклих осам година, како наводи, приметио је да је комплетна медијска сцена Србије препакована веома успешно од стране напредњачке власти, а да квалитетни, професионални, критички медији нестају, а да настају пропагандни медији.
„Они заузимају све већи простор и добијају највећа средства на медијским конкурсима. Медији који крше све професионалне и етичке стандарде, који лажу, измишљају и пропагирају су просто у бољој ситуацији јер имају више новинара, више пара, више техничких могућности, док новинари у професионалним медијима на локалу не добијају редовно плате, и плате су најчешће неки минималци. Они немају огласе јер се сви плаше на локалу да дају огласе у критичким медијима“, напомиње Гуњић.
Подсећа да у Србији има велики број новинара који су отишли у неке друге професије, што је огроман проблем јер у многим градовима нема више новинара уопште, али зато има младих ентузијаста који покушавају нешто да ураде.
„Ми смо тога свесни јер имамо школу за младе новинаре са локала. Занимљиво је да је у 80 одсто случајевима реч о новинаркама, јер су девојке много активније и боље када је новинарство у питању. Ми им на тај начин, након завршеног факултета, дајемо неко знање, помажемо им да остану у овом послу и да истрају поред свих проблема који постоје у овој професији, попут разних притисака и претњи“, рекао је Гуњић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.