Вести
18. 12. 2012.
Избледела етика домаће штампе
Упркос честим реакцијама и упозорењима струковних удружења, не прође дан да сваки од дневних листова у Србији у просеку не направи макар један прекршај Кодекса новинара Србије.Етички кодекс, према резултатима истраживања, у дневној штампи крши се свакодневно, а најчешћи прекршаји односе се на право приватности особа о којима се извештава, правило претпоставке невиности и прикривено оглашавање.
Истраживање, којим су обухваћени Политика, Данас, Блиц, Вечерње новости, Курир и Ало у периоду од 10. до 16. октобра 2011. године, показује да је ових шест дневних листова направило укупно 109 прекршаја Кодекса новинара Србије, чиме није испоштовано укупно седам етичких норми.
Најчешће кршено правило Кодекса новинара Србије јесте право на приватност личности о којима се пише, које у шест листова није испоштовано 39 пута што је 35,8 одсто свих огрешења о етику. На другом месту норми које се у већој мери не поштују налази се право на претпоставку невиности, које је кршено у 36 текстова у анализираном периоду, чиме представља сваки трећи прекршај од свих направљених у дневницима у Србији. Треће, током истраживања је забележено и 23 случаја прикривеног оглашавања или 21,1 одсто. Уочљива дискриминација у новинским садржајима чини 3,7 одсто укупног броја прекршаја, изазивање страха и узнемирујући садржаји по 2,75 одсто, док је мање од један одсто кршења етичког кодекса чини злоупотреба емоција саговорника.
Непоштовање права приватности особа о којима се пише уочава се у дневној штампи у Србији у више различитих облика. У највећем броју случајева они се бележе на страницама такозване „црне хронике“ и то када је реч о писању о осумњиченим особама за одређена кривична дела. Иако Кодекс забрањује и директно и индиректно откривање идентитета особа, у дневној штампи у Србији у 26 текстова за седам дана објављивана су пуна имена и презимена осумњичених уз још поједине приватне податке, али и њихове фотографије. С друге стране, 13 прекршаја овог етичког правила начињено је на посредан начин тиме што нису откривена имена особа, али се изношењем података о томе колико година имају, из ког су места, где раде и живе, о сродничким везама са другим људима, оне чине препознатљивим у јавности, нарочито уколико су из мањих места. Иако се новинари понекад и труде да испоштују ово правило у текстовима и не изнесу информације које откривају идентитет особа, има примера да су уз такве случајеве објављене њихове фотографије које директно указују на то ко су они упркос не навођењу у тексту.
Друга најчешће кршена одредба Кодекса јесте право на претпоставку невиности, које, према етичким кодексима у новинарству, подразумева да нико не сме бити порглашеним кривим до изрицања судске пресуде. Ово је проблематично због тога што се може испоставити да су осумњичене особе, које медији унапред окриве, недужне, што ће после ретко који медиј објавити, а они довека носити бреме да су били повезани са датим злочином. Ипак, сваки од анализираних листова, мање или више пута, није испоштовао ову одредбу у својим садржајима, а од 36 оваквих случајева чак 34 забележено је у насловима, али не и текстовима. Иако су у насловима оквалификовани као криви, у текстовима су навођени као „осумњичени“, „ухапшени због сумње“, „приведени због сумње“ или се у њих сумња. То показује да медији ово етичко правило поштују у самим текстовима, али крше у насловима, вероватно како би причу, на први поглед, учинили атрактивнијом и читанијом.
Како би се читалачка публика заштитила од прикривених реклама, Кодекс новинара Србије предвиђа да такви промотивни и плаћени текстови треба графички на странама новинама да буду јасно одвојени од новинских текстова и означени као такви. Иако представници анализираних листова тврде да се пропагандни текстови објављују у различитом формату, другачијег фонта и уоквирени, у анализираном периоду уочено је 23 такозвана ПР текста. У анализираном периоду прикривено оглашавање јавља се у више различитих новинарских форми – у облику краће или дуже вести, репортерског извештаја, интервју-профила, али и као интервју питање-одговор.
Забрињавајуће је посебно то што је од 109 прекршаја Кодекса новинара Србије у шест дневних листова 40 направљено још у самим насловима, који на читаоце делују снажније него текстови и понекад су једина информација и оријентација читаоцима. Као што је већ поменуто, у 34 случаја је у насловним блоковима прекршено право на претпоставку невиности у којима су окривљени „осумњичени“ из текста пре доношења судске пресуде. Осим тога, бележе се и три наслова која својом сензационалношћу и тоном могу да изазову неоправдан страх међу грађанима. Такви су „Озон ће да нас побије“ (Ало), „Лудило дрма Србију“ (Курир) и „Апокалипса је почела“ (Курир).
У два наслова таблоида „Курир“ и „Ало“ бележи се и дискриминација по националној основи тиме што се наводи национална припадност одређених особа иако то није неопходно за контекст догађаја о којем се пише у тексту: „Ипак Хрват украо слике“ (Ало) и „Месићев деда је Ром Идриз“ (Курир). У листу Ало је објављен и наслов „Трудници исекла дете у стомаку“, који је оцењен као узнемиравајући садржај, што је супротно етичком кодексу, нарочито имајући у виду осетљивост ове теме.
Укупно гледајући, највећи број прекршаја Кодекса новинара Србије у изабраној седмици направио је Курир – укупно 36, што је трећина свих кршења етичких норми у листовима који су изабрани за предмет анализе. На другом месту је Блиц са 30 огрешења, а следе га Новости и Ало са по 16. Најмање спорних садржаја забележено је у Данасу – шест и у Политици где их је евидентирано пет. Овом статистиком уједно се потврђује да таблоиднији листови мање обраћају пажње на поштовање етичког кодекса, што показују примери Курира и полутаблоида Блица. Најмање етичких прекршаја уочено је у Политици и Данасу који су представници озбиљне штампе.
И на основу других резултата овог истраживања, може се приметити разлика у уређивачким политикама ових листова. Осим већег броја свих прекршаја етичког кодекса, у садржајима таблоидних листова Курир и Ало евидентирана су непоштовања и одредби Кодекса новинара Србије која нису, бар на основу анализираних дана, карактеристична и за друге листове, односно кршења одредби о томе да новинари не смеју изазивати страх у јавности и објављивати узнемирујуће садржаје и фотографије. У иста два дневника, али и у полутаблоиду Блиц извршена је у појединим текстовима и дискриминација по националној основи непотребним истицањем националне припадности особа о којима су писали. Када је реч о злоупотреби емоција приликом узимања изјава, такво непоштовање етике у медијима забележено је једино у једном тексту листа Ало.
У референтној штампи Политика и Данас, али и у листу Вечрење новости са елементима полутаблоида, осим укупно мањег броја прекршаја, уочене су три исте врсте кршења Кодекса – право приватности, право претпоставке невиности и прикривено оглашавање.
Треба, ипак, имати у виду да је за период ове анализе одабрана недеља у којој није било већих афера у јавности и значајнијих догађаја, тако да се може рећи да је истраживање рађено на једној сасвим „мирној“ и просечној недељи у медијима. Да је било другачије, свакако је да би и примери кршења Кодекса новинара били бројнији, а можда и драстичнији.
Аутор истраживања је Бојан Цвејић, свршени студент мастер студија новинарства на Факултету политичких наука. Истраживање је део његове мастер тезе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.