Вести

20. 12. 2012.

Извор: Бета, Данас, Б92

Асанж: Мрачне силе над интернетом

Оснивач Викиликса Џулијан Асанж каже да су се мрачне силе надвиле над интернетом и да државне агенције и велике фирме поседују мноштво информација о грађанима.

 

"Моћ је толика да то обиље пресретнутих информација доводи до апсурда: они који нас прате знају о нама вишсе него ми сами", рекао је Асанж у интервјуу за свог издавача у Србији Албион Букс који преноси дневни лист Данас.

Најпознатији азилант у свету упозорио је да могућност прекрајања садржаја на глобалној мрежи ствара услове онима који то раде да мењају садашњост и прошлост, а самим тим да утичу и на будућност. Асанж каже да је једино оружје слободних људи уједињавање у заједнички фронт за слободу интернета и примена озбиљних криптографских техника.

"Како је људска цивилизација улазила у интернет, истовремено је и интернет је продирао у саму срж наше цивилизације. Наша међуљудска, пословна и државна комуникација испреплетана је интернетом на исти начин на који су у нашем телу испреплетане вене и артерије. Болест која је захватила интернет захвата и свако наше друштво појединачно, као и читаву цивилизацију. Та болест, која се све више шири, са једне стране апсолутни је надзор целокупног телекомуникационог саобраћаја који се дешава на интернету, то су наше финансијске трансакције, интелектуалне идеје, интерперсоналне везе, а са друге стране то су нови начини контроле ових токова информација, покушај надзирања самог крвотока глобалне цивилизације", навео је Асанж.

Да би интернет опет постао средство еманципације, а не претња нашим правима и слободама, он сматрада "првенствено морамо бити свесни надолазеће дистопије".

"А као резултат те свесности морамо мењати понашање људи, тако да бисмо удруженим снагама могли да дођемо до идеја о томе како да се боримо против тога. То је ствар политичке свесности и самоспознаје. Практично, постоје само два начина како се можемо борити против проблема које смо до данас открили. Први је да свој начин комуникације прилагодимо ризицима који де фацто постоје - то значи да будемо много опрезнији у комуникацијама и везама које се дешавају у онлајн свету. Да будемо свесни да све те информације прикупљају велике државе попут САД и прослеђују их, не само својим државним агенцијама, већ и својим корпорацијским партнерима, који су покровитељи или техничку повезани са тим великим обавештајним агенцијама, као и другим државама са којима имају савезнички однос", објашњава Асанж.

Оснивач Викиликса каже да је друга мера примена криптографске технологије, која, када се правилно користи, пружа заштиту и од најмоћнијих држава.

"Необично је то, што ни најјачи политички и технолошки ум неке суперсиле није у стању да реши математички проблем који створи криптографија, ако се правилно користи", истиче он.

Према његовим речима, овакав развој ситуације води ка новој транснационалној дистопији у размерама које никада пре нису виђене.

"Она не утиче на само једну земљу у једном региону, већ на све земље у читавом свету. Утиче на све земље у исто време, јер су све земље на интернету. У питању је највећа крађа у људској историји. На пример, Национална агенција за безбедност, највећа државна обавештајна агенција, смештена у Сједињеним Државама, јавно је признала Конгресу да дневно изврше више од 1,6 милијарди пресретања. О таквој количини трансфера знања и моћи, којима располаже већина становника планете, а у руке мале, моћне и тајне групе и њених недодирљивих пријатеља, нисмо могли ни да сањамо", каже Асанж.

Он је рекао и да су наши приватни животи милитаризовани и да када на пример шаљемо СМС поруку неком блиском, то је као да између нас стоји тенк.

"Милитаризација веза међу људима резултат је милитаризације сајбер простора. Дешава се масовно надзирање готово целокупне интернет комуникације која прелази међународне границе, као и државе, али и кружи унутар земље. То поставља војне и националне обавештајне службе у центар приватних односа између мужа и жене, оца и ћерке, мајке и сина, између пријатеља, између наших пословних сарадника, и наших политичких пријатеља и ставља у контекст војне и националне безбедности. То је као да имате војника који спава испод вашег кревета и слуша сваки знак пажње који упутите путем интернет чета, имејла, смс поруке или у телефонском разговору. И зато се не ради само о пацификовању тих односа, јер се за права увек бори, она се освајају. Морамо контролисати ову војну окупацију организованим политичким покретом и исправним наоружавањем тог покрета. А једино оружје које на интернету има вредност јесте криптографско оружје", наглашава Асанж.

Упитан шта корисници могу да ураде ако Гугл и Фејсбук знају више о нама него ми сами, одговорио је: "Гугл рецимо зна шта сте претраживали пре годину дана, пре два месеца, пре три дана, а ви то не знате, тако да има јако мало ствари које можете да урадите, а да моћне државе и њихови корпорацијски савезници неће већ унапред знати. Самим тим то није питање само за вас. То је питање за све оне људе са којима сте комуницирали или оне са којима сте се били ангажовани на некој активности. Зато, ако знају, не можете баш пуно да урадите у вези са тим, а ако не можете пуно да урадите, ваша слобода је ограничена, као и свих људи око вас и у нашим друштвима. Једини начин да будемо слободни јесте да спречимо те организације да знају ко смо или о чему комуницирамо. А да бисмо то постигли, неопходно је да користимо криптографију, да бисмо моћ вратили у руке нас појединаца и да бисмо овим организацијама и њиховим сарадницима одузели моћ коју им та сазнања дају".

Асанж подсећа на Орвелово начело: „Ко контролише садашњост контролише прошлост, а онај ко контролише прошлост контролише будућност“, када говори о томе да нашу прошлост не само мењају него и бришу.

"Измена историје у Великој совјетској енциклопедији чувени је пример. На пример, 1954. године када Берија, бивши шеф НКВД-а, претече КГБ-а, више није био у милости, текст о њему у енциклопедији је прерађен и та измена је прослеђена свим регистрованим власницима енциклопедије и библиотекама. Измена је садржала проширен унос о Беринговом пролазу који је требало сви да ставе преко старе странице. Такве измене биле су очигледне. У сајбер простору када неки текст обришете из новина или неке друге онлајн архиве, он нестане без трага. Не само да тај текст престане да постоји, већ као да никада ни није постојао. Они нестају, јер неки људи покушавају да контролишу будућност, тако што ће изменити садашњост, да би обрисали прошлост", каже он.

Основач Викиликса истиче и да постоје решења за то. "На првом месту, морамо бити свесни да таква пракса постоји с времена на време, чак и у новинама на Западу, попут Гардијана и Њујорк тајмса. Друго, криптографија је одговор. Могуће је направити алгоритам, који ће било који новински текст сабити у потпуно јединствен број, тако да ако тај чланак буде промењен, мења се и број и ниједан други чланак не може имати исти број. Ово је тек зачетак употребе овог својства криптографије у спречавању мењања дигиталних архива нама пред носом, у спречавању мењања историје нама пред носом. Ако то урадимо на прави начин, можемо саградити чврсту структуру наше историје, коју у будућности ни политички моћници не могу изменити", објашњава он.

На питање да ли би опет урадио исто, Асанж одговара: "Да, веома сам поносан на све што смо постигли. Наравно, свако ко није будала с временом учи како да побољша своју тактику. Сви имамо ограничен број дана живота и важно је да их проживимо у потпуности и у складу са својим принципима. Ако бисмо живели на било који други начин, било би то узалудно расипање".

Он је читаоцима у Србији поручио да је у последње две године дошло до политичке радикализације наших друштава, која је повезана са интернетом, због тога што и сам интернет доводи до невероватне едукативне трансформације људи који га користе.

"У неким друштвима ово је већ довело до револуције и значајне реформе. Ово је време пре свега незапамћене политичке едукације. Истовремено, реакција на то је увођење масовног надзора интернет комуникација. Те две силе обликоваће нашу будућност. Обликоваће наше место у будућности, сваки аспект те будућности. Заједно ћемо се борити за нашу слободу и наше место у том новом свету. Није извесно да ћемо победити, али нема другог начина за нас", закључио је оснивач Викиликса.

Асанж (41), Аустралијанац, од јуна се налази у амбасади Еквадора у Лондону како би избегао екстрадицију у Шведску где га чека суђење за наводно силовање и сексуално злостављање.

Еквадор је одобрио политички азил Асанжу, али Велика Британиј жели да спроведе налог хапшења Асанжа који је издала Шведска и не дозвољава му да напусти земљу.