Вести
20. 12. 2012.
Смртоносна година за новинаре
На задатку убијено 88 новинара и још 53 „новинара аматера”. Сирија – гробље професије. У затворима широм света седе 193 новинара.
Давно није било тако лоше године по новинаре као што је 2012, каже се у годишњем извештају организације „Репортери без граница”.
Извештај наводи да је 88 новинара убијено на задатку, што је највећи број откако су „Репортери“ 1995. почели да подносе годишње извештаје.
Убијено је и шест медијских сарадника, као и 47 блогера који су у извештају названи „новинари аматери”.
„Они су убијени од стране организованих криминалних група, кријумчара дрогом, милитантних исламиста или по налогу корумпираних званичника”, стоји у извештају.
„Година 2012. била је изузетно смртоносна”, каже Улрике Груска из „Репортера без граница”, преноси Дојче веле. Година на измаку била је посебно опасна за новинаре аматере, блогере и онлајн новинаре. Прошле године широм света убијено је петоро, а ове 47 људи. Само је у Сирији убијено њих 44.
„Гробље новинара” – тај тужни назив „Репортери без граници” дали су Сирији, где је током 2012. убијено укупно 65 медијских радника на задатку, а 21 је ухапшен.
„У Сирији су многи покушавали да пробију блокаду информација постављену од стране режима”, каже Груска. „Покушавали су да прокријумчаре информације из земље, било у форми блога, видео-снимка, било снимка мобилним телефоном.”
У великој опасности у Сирији били су и руски новинари, каже Мецгер, који је у октобру ове године вршио истраживања у овој земљи погођеној грађанским ратом.
„Проблем сиријских колега јесте то да се веома често налазе у унакрсној ватри”, наглашава Нилс Мецгер, уредник стручног часописа „Зенит”. „За многе побуњенике, запослени у државној телевизији нису само неутрални посматрачи рата. Неке исламистичке групе отимале су поједине новинаре државних сиријских медија и убијале их.”
„Бити новинар у Сирији је као да ходате по минском пољу”, описао је Мазен Дарвиш, 38-годишњак који је основао „Сиријски центар за медије и слободу изражавања”, новинарску свакодненицу у својој земљи. „Нико не може знати када ће се активирати мина.”
Дарвиш је ухапшен у фебруару 2012. и непознато је где га држе након хапшења. „Репортери без граница” доделили су му награду у част његове храбрости и посвећености. Добитник ове награде за 2012. су и авганистанске дневне новине „8 ујутру”.
И извештај из Сомалије констатује да је ово била „црна година” – убијено је 18 новинара, што је више него икада у току једне године. У Пакистану је убијено десет новинара и сарадника медија. Та земља је већ годинама једно од најопаснијих места за новинаре.
Новинари живе опасно и у Мексику, посебно када извештавају о организованом криминалу или везама између нарко-босова и државних службеника. У 2012. години у Мексику је страдало шест новинара.
По „Репортерима без граница” једна од најопаснијих земаља је и Бразил, где је страдало пет репортера.
Поред других података које објављују „Репортери без граница”, један нарочито забрињава – више од 1.000 новинара и блогера је у току 2012. ухапшено, а скоро 2.000 новинара било је или угрожено или нападнуто. Тренутно у затворима широм света седи 193 новинара, од тога само у Турској 70. „Репортери” су сигурни да у 42 случаја њихово хапшење има везе са њиховом професијом.
Новинаре и новинаре аматере хапсе и у Кини. Тренутно их је у затвору око 100 – већина већ годинама и под лошим условима. Често су у позадини оптужбе против корумпираних регионалних званичника, који се на тај начин ослобађају својих најоштријих критичара.
У Еритреји је тренутно 28 новинара у затвору – понекад у самицама и подрумским ћелијама.
Новинари живе опасно и у другим земљама – Оман и Куба предузимају мере против блогера који критикују владу. Извештај „Репортера” упућује оптужбе и Ираку, а у Африци, пише, посебно забрињава север Малија.
У извештају „Репортера без граница” нема критика на рачун западних земаља.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.