Вести
31. 12. 2012.
Српска реч на истоку
Необичан је осећај када усред Пекинга уђете у здање Кинеског радија интернационал (КРИ) и већ на вратима угледате познато лице. Управо то нам се десило када смо у престоници најмногољудније земље посетили радио-станицу која својим програмима покрива, практично, цео свет.
Укратко, једна од првих особа која нам је пожелела добродошлицу била је Лидија Обрадовић, колегиница која је као лекторка, донедавно, радила – у „Политици“. У Кину се упутила преко конкурса који је расписало Удружење новинара.
Како каже, у новој, и до тада непознатој средини лако се снашла. Овде свако зна шта му је посао и како најбоље да га обави. Судећи по добром расположењу које неосетно преноси и на нас, морамо јој веровати.
Уредница Српске редакције, Кинескиња којој су њене српске колеге већ наденуле име – Ана, износи нам основне податке: Редакција програма КРИ на српском језику основана је 1. јуна 1961. и својим свакодневним емитовањем у трајању од једног сата покрива подручје целе бивше Југославије.
У овом послу значајну улогу има и дописништво Кинеског радија у Београду отворено 1981. Од 2003. постоји и интернет страница – хттп://сербиан.цри.цн – која у великој мери олакшава размену информација између далекоисточног џина и подручја Балкана.
А како се Ана нашла на месту уредника?
„Завршила сам у Пекингу Факултет за стране језике. У почетку на нашој групи је било двадесетак студената, да би се до краја школовања тај број, практично, преполовио. Потом сам се (1998) запослила на КРИ. Од ове године сам и уредница.
Да ли је тешко правити програм који покрива тако удаљен слушатељски аудиторијум?
„У почетку је, наравно, било тешко, требало је преводити вести са кинеског на српски и све што уз то иде. Али до сада сам се већ навикла, с тим што нама Кинезима и даље највећи проблем прави српска граматика, која је изузетно сложена.”
Иначе, Анина редакција тренутно има 10 кинеских новинара којима помаже троје наших земљака, пристиглих из Србије и БиХ. Посао ове тројке је да лекторишу текстове и на сваки други начин помажу „несрпским” колегама у савладавању зачкољица нашег језика.
А да свој посао обављају предано показује и то што су „косооким” сарадницима већ наденули „једноставнија” имена. Поред уреднице Ане ту су и: Тијана, Милица, Владимир (дописник из Београда), Роко, Милош, Весна, Саша, Јелена, Душица... И нико се не буни.
Ипак, да „посрбљавање” кинеских колега није највећи допринос дођоша са Балкана раду КРИ показује и податак да је, од овдашње 61 редакције страних програма, управо ова „наша” у прошлој години проглашена за најбољу. Оцена је изведена из неколико показатеља, а пре свега из квалитета програма, слушаности и посете интернет сајту.
Део овог ласкавог признања припада и Зорану Ранковићу (39), који је у КРИ стигао пре шест месеци.
„Пре овога сам живео у разним европским земљама, посебно у Немачкој, али никада нисам био у Азији. Конкурс Удружења новинара, на који сам се пријавио, показао се као одлична прилика да упознам овај део света“, објашњава.
На питање, какав је живот у Пекингу, одговара кратко:
„Феноменалан! Све је у потпуној супротности са начином живота у Европи. Нема стреса, напетости... Овде су оброци увек у исто време, што је веома важно, као и поподневни одмор. Главни превоз је метро који је сјајно испланиран. Ја, на пример, живим на западној страни града, а главна дешавања су на источној. Ако вам кажем да ме кинеске колеге већ називају – „парти манијак“ – јасно вам је да сам се овде добро прилагодио.”
„Шопинг-молова има на све стране“, наставља Зоран, „и што је најважније, сви су препуни. Културни живот је, такође, на највишем нивоу. Уосталом, у Пекинг често долазе гости из других делова света. Нема никаквих стега. Предрасуде попут оне да је у Кини забрањена Леди Гага, једноставно, не стоје. Сви светски хитови су ту, нема „црне листе“ певача или група. Осим, можда, појединих нумера које садрже непристојне изразе...”
Додајмо на крају да је српска редакција КРИ у јуну 2009. године почела званичну сарадњу са Радио Фокусом, који сваког дана реемитује једночасовни програм КРИ на српском језику. У марту 2009. године кренула је сарадња са часописом „Вива” као и са осталим „Политикиним” издањима, Међународним радиом Србија и другим медијима.
У ситуацији када Србија за јачање своје економије умногоме рачуна на инвестиције из Кине, медијска сарадња између две удаљене земље добија посебан значај. Кинески радио интернационал у том погледу има незамењиву улогу. Тога су свесни и запослени у српској редакцији. Без обзира на то да ли на свет гледају кинеским или балканским очима.
Кад дан траје 2.471 сат
Кинески радио интернационал основан је 3. децембра 1941. године под називом Радио Пекинг, а од 1993. носи садашњи назив.
Сваког дана емитује, укупно, више од 2471 сат програма на 56 страних језика и пет кинеских дијалеката, а отворени су и сајтови на 61 светском језику. Ради правовременог извештавања о догађањима у земљи и иностранству, поред 40 дописништава у земљи, КРИ има и 30 дописништава у разним крајевима света.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.