Вести

18. 09. 2023.

Аутор: Милан Нешић Извор: www.glasamerike.net

Зашто се не обелодањује правоснажна пресуда за убиство Славка Ћурувије?

Апелациони суд у Београду објавио је на упит Гласа Америке, да је поступак који се води пред том судском инстанцом у вези са убиством новинара Славка Ћурувије у, како је назначено, нејавном делу.

То је, како је указано у одговору портпаролке Миљане Пиљић, разлог који Апелациони суд онемогућава да се оглашава о томе.

“Свакако, чим писани отправак одлуке у истом предмету буде експедован из Суда јавност ће о томе бити обавештена. У овој фази поступка даље не можемо да се изјашњавамо нити да коментаришемо спекулације о томе каква је одлука”, указала је Пиљић за Глас Америке.

Пред Апелационим судом је током марта 2023. одржан главни претрес на коме се одлучивало о првостепеној пресуди за убиство Славка Ћурувије донетој децембра 2021.

Тада су бивши функционери и оперативци Службе државне безбедности Радомир Марковић, Милан Радоњић, Мирослав Курак и Ратко Ромић, осуђени на укупно стотину година затвора.

Претрес пред Апелационим судом одржан је пошто су тужилаштво и одбрана уложили жалбу на поменуту првостепену пресуду.

У његовој надлежности је да потврди пресуду, повећа или смањи казну, или донесе сопствену пресуду, која може бити ослобађајућа.

Месецима након тога судска одлука, од које се очекује да после више од две деценије стави тачку на брутално убиство истакнутог новинара, и даље је непознаница. Управо то је побудило сумње и недоумице у делу јавности и медија Србије.

“Одуговлачење објављивања пресуде представља индиректан доказ да је пресуда ослобађајућа. Власти Србије покушавају да је пласирају у тренутку кад њима највише буде одговарало. Верујем да ће бити пласирана онда када председник Србије Александар Вучић буде направио неки компромис на међународном плану – било у вези са Косовом или санкцијама Русији”, каже за Глас Америке Мирослав Микуљанац блиски сарадник убијеног Славка Ћурувије и некадашњи уредник у листу “Дневни телеграф”.

Микуљанац није усамљен у тврдњама да би особе којима је два пута неправоснажно пресуђена одговорност за убиство оснивача и уредника листова “Дневни телеграф” и “Европљанин” – могле проћи некажњено.

О тој могућности је, уз невладину фондацију која носи Ћурувијино име и политичара Вука Драшковића, говорио и председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић.

“Потврду те информације добио сам од једног државног секретара, од суда нисам добио потврђујућу информацију. Комуникацију са Апелационим судом завршио сам са два закључка. Први је да на основу комуникације не могу тврдити да је донета ослобађајућа пресуда. Други - да на основу комуникације могу претпоставити да је донета ослобађајућа пресуда, само да није даље експедована”, рекао је Матић за Глас Америке.

Некадашњи власник и уредник Радио-телевизије Б92, медија који је у време владавине Слободана Милошевића био под бројним притисцима, указује да му није јасно зашто пресуда, уколико је донета, није обелодањена.

“То би могло да се тумачи као одређено тактизирање, а самим тим и знак да је одлука донета под одређеним утицајем и притиском. Ако је пресуда ослобађајућа, може се рећи и да то представља континуитет у целокупној опструкцији - почев од истраге овог убиства која 15 година није давала резултат, преко опструкције на суђењима у којима је два пута доношена пресуда на укупно 100 година затвора за четворицу оптужених, и на крају самог суђења пошто после ове пресуде неће постојати могућност за било какву нову правну радњу која би донела неки други резултат када је реч о оптуженима”, истиче Матић.

Славко Ћурувија убијен је 1999, током НАТО интервенције на бившу Савезну Републику Југославију, у пролазу зграде у којој је живео у центру Београда. Суђење је почело јуна 2015 - седамнаест година након убиства.

До сада су спроведена два поступка у којима су неправоснажно кривим проглашавани бивши припадници државне безбедности Марковић, Радоњић, Курак и Ромић. Прву пресуду, донету 2019, Апелациони суд укинуо је годину касније и одредио поновно суђење – јер је међу осуђенима била наведена и непозната особа означена као непосредни починилац убиства.

Дуг интервал обележен непознаницама, који је протекао од мартовског главног претреса одржаног о другој правоснажној пресуди, уочио је и њујоршки невладин Комитет за заштиту новинара (ЦПЈ).

“Познати су нам извештаји и изјаве о могућој пресуди и помно пратимо дешавања. Надам се да је одлагање објављивања пресуде показатељ да суд припрема темељну и правичну одлуку, која ће заувек стати на пут некажњивости убиства Славка Ћурувије”, указао је за Глас Америке Атила Монг – представник америчког ЦПЈ-а у Берлину.

Шта значи могућа ослобађајућа пресуда

Славко Ћурувија, није једини новинар у Србији, чији је живот насилно прекинут.

Околности које су обележиле смрт истакнуте новинарке листа “Дуга” Радиславе Даде Вујасиновић и даље нису расветљене. Тврдње и наводи вештака да је 1994. у свом стану починила самоубиство, доведене су у питање потоњим анализама стручњака, пошто су њене колеге и део јавности у Србији изражавали жестоке сумње у званичну верзију њене смрти. Нерасветљена је и смрт дописника “Вечерњих новости” из Јагодине Милана Пантића – убијеног 2001. пред улазом зграде у којој је живео.

То су околности у којима се отворено говори да је могућ епилог по коме не би било одговорних за Ћурувијуну смрт.

“Ослобађајућа пресуда у случају убиства Славка Ћурувије послала би изузетно лошу поруку грађанима Србије. Била би показатељ односа у судству пошто би постало очигледно да у зависности од воље власти пресуда може бити оваква или онаква. Указала би да је у безбедносним службама и властима у Србији поново ојачала фракција која је била на власти или уз њу у моменту када је Ћурувија убијен”, наводи његов колега – новинар Мирослав Микуљанац.

Марковић, Радоњић, Курак и Ромић, који су неправоснажно осуђени, били су између осталог оптужени да су убиство починили из ниских побуда, због Ћурувијиног јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти - ради очувања њене постојеће структуре, коју је предводио бивши председник Слободан Милошевић.

“Чак и када постоји политичка воља да се реши случај убиства, у овом случају Славка Ћурувије, снаге дубоке државе које се састоје од припадника различитих служби који су били стубови Милошевићевог режима, водећих људи у некадашњој државној безбедности, подривали су истрагу и суђење перманентно. Они би изашли као победници и у овом случају. Био би то знак да се ништа није променило од деведесетих година када су убијани новинари”, указује председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић.

Према његовим речима, некажњивост у оваквим случајевима увек представља охрабрење за особе које желе да нанесу зло појединцима, институцијама или држави.

“Ако се не решавају овакви случајеви и када се два пута осуде оптужени на по 100 година, онда та чињеница говори да су још довољно јаке снаге под чијом влашћу су се догађала убиства да, на исти или сличан начин, угрожавају безбедност, али и живот новинара. Али, не само новинара”, закључује он.

Могућност доношења пресуде којом како подвлачи, после 24 године правда не би била задовољена, за међународног посматрача Атилу Монга био би дубоко потресан и поражавајућ епилог.

“Некажњивост убиства Славка Ћурувије послала би језиву поруку свим новинарима у Србији, да систем владавине права није способан да им гарантује безбедност у обављању посла усред претњи и напада којима су изложени”, истиче представник њујоршког невладиног Комитета за заштиту новинара.

У истраживањима и извештајима бројних еминентних невладиних међународних посматрача, попут Репортера без граница (РСФ), Фридом хауса и других, Србија константно назадује или стагнира у области медијских, као и људских права и слобода.

У овогодишњем извештају РСФ позиција Србије се погоршала и тренутно се налази на 91. месту од укупно 180. земаља обухваћених публикацијом. Ради се о јединој држави Западног Балкана која је назадовала према критеријумима те организације.

У бази невладиног Независног удружења новинара Србије у 2023. нотирана су 122 напада на новинаре од којих је шест физичких, 85 претњи и 31 физичких претњи.

Такође, према подацима домаће Сталне радне групе за безбедност новинара у првих шест месеци 2023. забележена су 42 случаја напада и претњи новинарима у Србији, а решено је њих 11.

О Славку Ћурувији

Славко Ћурувија био је новинар и издавач, оснивач листова „Недељни телеграф“, „Дневни телеграф“ и „Европљанин“.

Новинарску каријеру почео је у “Борби” средином осамдесетих. Напушта је средином деведесетих, у тренутку државног притиска на медије.

Са новинаром и публицистом Момчилом Ђорговићем основао је „Недељни телеграф“, а након тога „Дневни телеграф“ и “Европљанин”.

Непосредно уочи убиства, током НАТО интервенције 1999. тадашња “Политика експрес” објавила је текст чији је наслов био "Ћурувија дочекао бомбе".

Исти текст прочитан је у другом Дневнику Радиотелевизије Србије.

Славко Ћурувија убијен је 11. априла 1999. у Светогорској улици (бившој Иве Лоле Рибара) у центру Београда код пролаза зграде у којој је живео.

Устрељен је ватреним оружјем с леђа.

У тренутку убиства Славка Ћурувије, министар информисања у тадашњој Влади Србије премијера Мирка Маријановића, био је актуелни председник Србије Александар Вучић.

Децембра 2013. године Вучић, који је тада обављао функцију потпредседника Владе, обећао је да ће поднети оставку уколико Ћурувијино убиство не буде разрешено.

Суђење Слободану Милошевићу

Слободану Милошевићу, бившем председнику Србије и некадашње Савезне Републике Југославије, судило се пред Хашким судом по оптужбама за злочине почињене у Хрватској и на Косову, као и за генооцид у Босни и Херцеговини.

Судски процес против њега почео је фебруара 2002. године. Милошевић је преминуо марта 2006. у притвору Трибунала - услед чега су судије истог месеца процес против њега прогласиле завршеним.