Вести
29. 01. 2013.
Поштовање етике пре трке за тиражом
Инцидент у Црвеној звезди између председника и потпредседника фудбалског клуба Драгана Џајића и Небојше Човића, у којем јесте или није било физичког обрачуна, још једном је у први план истакао проблем правовременог и истинитог извештавања медија.
Информација о наводном ударању раширила се у свим домаћим, па и неким страним медијима муњевитом брзином, а да притом нико није детаљно проверио извор информације. Из црвено-белог табора, бар од стране Човића, физички обрачун је демантован, али ће остати стална дилема да ли су из клуба заташкали случај или је, наводно, једини присутни новинар као извор иза затворених врата „кроз танке зидове“ чуо нешто што је касније у жељи за сензационализмом претворио у националну тему број један.
С друге стране, поставља се и питање одговорности новинара за (не)истинито извештавање, односно санкције према њима. На тасове ваге с једне стране стављају се истинитост и етичност извештавања, а с друге потреба за повећањем тиража јаким причама, да вест објавите први, што скраћује време за проверу информације и њеног извора.
Тамара Скроза, новинарка Времена која је упућена у новинарску етику, сматра да новинари морају поштовати прво правило истинитог писања, уз објашњење да постоје институције које би се бавиле санкцијама.
- Новинарство одувек прати питање релевантности и поузданости извора информација. У прошлости смо имали много случајева у којима су сукобљене стране подметале приче преко својих медија који су информацију пуштали у етар без провере њене истинитости, јер су је добили од свог „поузданог извора“.
Санкције свакако да постоје, али поступак неко мора да покрене. У Србији је основан и Савет за штампу, који би се бавио овом проблематиком, али неко њему мора да достави жалбу или макар да затражи мишљење. Ако се оштећене стране, у овом случају господа Џајић и Човић, одлуче за истеривање правде онда они могу да поднесу жалбу надлежним државним органима.
У прошлости је било примера жалби на писање медија који су отишли и до међународног суда у Стразбуру. Међутим, било је много више случајева који су изгубили на актуелности после неколико дана и који су се заборавили. Мислим да ће тако бити и у овом инциденту - истиче Скроза.
Саша Гајин, професор Правног факултета Универзитета Унион, такође потврђује да постоје правни механизми да се јавност избори са неистинитим и неетичним писањем медија, али да најпре треба утврдити тачно чињенично стање.
- Ако оштећене стране сматрају да је то неопходно оне могу поднети захтев за објаву опозива или демантија. Такав захтев, у овом случају, може поднети и сам клуб Црвена звезда. Ова проблематика увршћена је и у Закон о јавном информисању. Међутим, пракса нам говори да од целог овог случаја вероватно неће бити ништа и да ће се инцидент, како год он стварно изгледао, заборавити - наглашава Гајић.
Да је поштовање новинарског кодекса светиња, те да то неће умањити тираже, али ни променити улогу таблоида, сматра Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије. Он наглашава да је провера истинитости информације из најмање два независна извора прво правило новинарства, али да је свестан да то није понекад могуће.
- Новинари преносе релативну, а не апсолутну истину, односно различита виђења једног истог догађаја. У овом случају вероватно и није било више актера, али се поставља питање поузданости извора информације. Наравно да објављивање није
могло да чека, али су новинари били дужни да провере информацију или бар то покушају пре него што су вест емитовали. Та провера никако не би умањила снагу новина па ни таблоида, а на крају крајева често је битан кредибилитет на тржишту, а не пуки тираж - објашњава Брајовић.Он додаје да се јавност у конкретном случају може позвати на изреку „где има дима, има и ватре“, али и да би измишљање једне овакве приче било грубо кршење етичког кодекса и групо урушавање целе професије.
- Овај случај испунио је све медије зато што је реч о Црвеној звезди и теми која занима целу нацију. Не улазим у то да ли је информација истинита, већ се питам колико је оваквих ситуација било и колико их имамо сваки дан, а да се не подигне оволико прашине, јер није реч о теми као што је један од два највећа фудбалска клуба у земљи - закључује Брајовић.
Медији и судије и кадије
- Наше новинарство дошло је до стадијума у којима медији воде поступке у име државе, судија и судова, па надлежним органима остаје још само да донесу званичну пресуду. То никако није добро, а занемарен је често и Устав. На стуб срама доспевају сви које медији дохвате. Људи се преко медија разрачунавају, што није добро за земљу. На Западу је ситуација одавно другачија, па је познат случај да је уредник новина кривично осуђен на казну затвора зато што је пре суда донео пресуду, без обзира што се испоставило да је она истинита - истиче адвокат Сава Анђелковић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.