Вести
06. 02. 2013.
Држава је обавезна да помаже РТС
"Држава је обавезна да Јавном сервису обезбеди стабилан и довољан извор финансирања", каже Александар Тијанић поводом бескаматног кредита Владе Србије за РТС.
Влада је на јучерашној седници одобрила кредит од 1,8 милиона евра за РТС, што је био повод да Б92 истражује колико је у последне три године држава издвојила новца за финансирање Јавног сервиса. Тијанић каже да "ако држава не обезбеди европски просек претплате, мора да надокнађује разлику из буџета или да укине јавни сервис“.
Директор РТС-а Александар Тијанић је крајем прошле године у интервјуу НИН-у изјавио да јавни сервис неће издржати до фебруара уколико Влада не почне да им позајмљује три милиона евра месечно.
Пре јуче одобреног кредита Влада Србије је и претходних година бескаматним кредитима и издвајањима из буџета помагала РТС:
2012. године у буџету је било планирано 500 000 динара за обележавање годишњице Миланског едикта, још пола милиона за финансирање пројеката за дигитализацију аудио-система, али и за студијску опрему. Такође, одобрен је краткорочни бескаматни кредит у износу од 125 милиона динара.
2011. године у буџету је планирано сто милиона динара за Европско првенство у рукомету, а одобрен је и краткорочни бескаматни кредит за РТС у износу од 80 милиона. Кредит је враћен 8. фебруара 2012. године.
Како су тачно потрошене те паре, међутим, није познато.
Годинама уназад се указује на то да финансијски извештаји пословања Јавног сервиса и начин на који он троши новац буџетских корисника није транспарентан и да га готово нико не проверава. Истовремено, РТС годинама бележи пад наплате претплате, коју према неким проценама, измирује свега 30 одсто грађана, те се у последње време све чешће могу чути и предлози да се финансирање РТС-а потпуно врати под окриље државе.
По Закону о радио-дифузији и Статуту РТС-а, Јавни сервис финансијски извештај подноси искључиво Управном одбору, РРА и Скупштини. Последњи поднети извештај је из 2008 године, како пише на сајту РТС-а. Управни одбор требало би и да контролише финансијски извештај Јавног сервиса. У Управном одбору су три универзитетска професора, два социолога, новинар, историчар и само један економиста.
За пет година, колико постоји, Државна ревизорска институција ниједном није урадила ревизију финансијских извештаја Јавног сервиса.
Медији у Србији већ годинама су у кризи, али је готово немогуће пронаћи податке о томе колико је медија пропало и угашено, што због лоших приватизација, што због економске кризе. Такође нема ни збирног податка о томе колико је људи који су радили у медијима остало без посла.
Последњих неколико месеци угашено је више медија: дневни листови "Прес" и "Правда", недељник "Економист", ТВ Авала, која је имала националну фреквенцију, ТВ Чачак који је био регионални медиј.
Чини се да је ситуација најгора на локалу и то посебно у случају медија који су некада, као крагујевачка "Светлост", били у власништву државе.
Гордана Милошевић, бивша новинарка "Светлости", подсећа да је приватизација тог медија пропала, да је "Светлост" враћена држави, али да заостале зараде нису исплаћене.
"Мој процес је завршен, имам правоснажну пресуду, али са том пресудом ништа не могу да урадим, зато што једноставно нема од чега да се наплати, Светлост више нема имовину, тако да шта ће бити са тим парама, то се не зна, једини следећи корак је да тужимо државу, зато што је она у овом случају послодавац", каже Милошевићева.
Док су ти медији пропадали, Влада Србије је помагала највеће медије у државном власништву. Осим разних кредита за РТС, Влада Србије је, подсетимо, и пре нешто мање од године државној агенцији Танјуг дала бескаматни кредит од 17,5 милиона динара. Та одлука наишла је на оштру критику новинарских удружења окупљених у Медијску коалицију - НУНС, УНС, НДНВ, АНЕМ и Локал прес.
Коментари (2)
Остави коментар07.02.
2013.
Budzetska sredstva za finansiranje RTS-a?
Za finansiranje delatnosti ustanova javnog radiodifuznog servisa koje se odnose na ostvarivanje opšteg interesa utvrđenog ovim zakonom, plaća se radio-televizijska pretplata. Za obavljanje drugih poslova iz okvira svoje delatnosti ustanove javnog radiodifuznog servisa stiču sredstva od: 1) proizvodnje i emitovanja ekonomsko-propagandnog programa; 2) proizvodnje i prodaje audiovizuelnih programa (emisija, filmova, serija, nosača zvuka i dr.); 3) proizvodnje drugih programskih usluga (teletekst i dr.); 4) organizovanja koncerata i drugih priredbi; 5) obavljanja drugih delatnosti utvrđenih statutom; 6) iz drugih izvora, u skladu sa zakonom (clan 80. Zakona o radiodifuziji).
ОдговориDa li sredstva iz drugih izvora, u skladu sa zakonom, podrazumevaju i sredstva iz budzeta Srbije, ostaje da se vidi.
P. S. - Cini se da bi bilo razumno da po novom zakonu RTS posluje po propisima o javnim sluzbama.
06.02.
2013.
Локални медији
Постоји страх, као и ранијих година,да ће и нови закон о медијима бити изигран, од стране локалних телевизија, које још увек финансирају општине из својих буџета. Свима је добро познато да су то лоаклне партијске телевизије, еспеесове телевизије, углавном. Докле тако?
Одговори