Вести

07. 02. 2013.

Извор: Сведок

Министарство проговорило: Нећемо да (од)говоримо!

Од смрти Бранислава Милинковића, српског амбасадора при НАТО, 4. децембра 2012. године у Бриселу, у тренутку писања овог текста (недеља, 20. јануар) прошло је 47 дана.

 

Самоубиство на бриселском аеродрому, пуно заготеки и нејасноћа, на брзину затворено у нашим медијима и државним органима, окончано кремацијом амбасадора, ипак - није објашњено јавности до краја и није одговорено на питања која остављају простор за дилему када је реч о томе каква је била стварна судбина српског амбасадора при НАТО и шта се тачно десило кобног дана у Бриселу.

„Сведок“ је у три претходна броја изнео више питања која су постављена Министарству спољних послова, а на која већ недељама чекамо одговоре.

Залуд!?

Сви наши покушаји да дођемо до неке врсте одговора завршавали су се у свега пар секунди разговора са људима надлежним за односе с јавношћу при овом министарству. Поред тога што су нам неколико пута тражили, или да их подсетимо о чему се ради, или да им поново пошаљемо питања „јер су се заубила“, осим одоговора да је то „поново прослеђено даље“ никакав одговор нисмо добили.

Ипак, наша срећа се променила, или нам се барем тако учинило, када смо, после вишенедељних покушаја да ступимо у контакт, коначно дошли до портпарола МСП Милоша Тодоровића.

Ево како је текао разговор:

Сведок: Већ недељама покушавамо да дођемо до одговора на питања у вези околности смрти амбасадора Милинковића.

Милош Тодоровић, портпарол МСП: Ми тај случај више нећемо да коментаришемо. То за нас није случај!?!

С: Зар не сматрате да јавност има право да сазна одговоре на ова питања?

М.Т: За нас је непристојно да се тако нешто истражује даље.

С: Дакле, МСП не жели да одговори на ова питања?

М.Т: Не. Сигуран сам да нећемо одговорити.

Овом последњом реченицом окончан је наш разговор. Дакле, МСП је донело одлуку да не одговори.

Нажалост, овим чином не само да нису затворена питања која „Сведок“ упорно поставља, већ су отворена и нова:

1. Због чега у Министарству спољних послова одмах нису одмах рекли да неће да одговоре?

2. Зашто су недељама ћутали?

3. Ко је у МСП донео одлуку да се ћути на питања везана за случај трагичне смрти амбасадора Милинковића?

4. Да ли МСП има право да не поштује закон?

Закон о доступности информација од јавног значаја јасно одређује да државни орган мора да пружи информацију која је од њега тражена. Пошто се информације које већ неколико бројева „Сведок“ тражи (погледати антрфиле са питањима) засигурно налазе у државним документима, што потпада под категорију информација од јавног значаја, Министарство спољних послова је дужно да на ова питања одговори.

У претходним бројевима на страницама „Сведока“ су говорили и Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, и Предраг Симић, дипломата и пријатељ сад покојног Милинковића, као и многи други истакнути стручњаци и јавни делатници који су захтевали од Министарства да се понаша професионално и одговори на питања.

Ставом Министарства спољних послова изненађени су саговорници „Сведока“ који су од почетка пратили ову причу.

Владимир Радомировић, уредник антикорупцијског портала „Пиштаљка“ који се годинама бори против прикривања информација од јавности, сматра да овакво понашање МСП није прихватљиво.

- Ако имају некакве информације дужни су да их доставе јавности. Питања „Сведока“ су у потпуности исправна и заслужују одговор. Овакво понашање институције чији рад финансирају грађани Србије преко буџета није одговорно и оправдано. Баш зато што их грађани финансирају, МСП је дужан да изнесе све информације које има и да не прикрива ишта!

Став уредника „Пиштаљке“ дели и Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије, који такође истиче да нема ничег спорног у питањима нашег листа:

Поштујући приватност преминулог треба подвући црту између интереса јавности и заштите породице. Ипак, код јавних личности знатно је редуциран ниво заштите личних података, сматра Обрадовић.

- Уколико се ради о чињеницама за којима постоји оправдан интерес јавности, не постоји разлог да их не учине јавним. Државне институције морају да одговоре на ова питања. Интерес јавности је изнад става МСП-а, наглашава први човек НУНС-а.

Љиљана Смајловић, председник Удружења новинара Србије, сматра да овакво понашање МСП може бити одраз пијетета према колеги. Уз напомену да може да схвати да запослени у МСП тако доживљавају пијетет према сопственом колеги, ипак сматра да случај треба да се истражи.

- Чак и ако немају право да ово раде није ми неразумљив њихов одговор. Ипак, мислим да је одбијање сваког разговора непросефионално, али у конкретном случају то је можда донекле разумљиво с обзиром на околности.

Ипак, УНС нема ништа против тога да се случај истражује. Али не могу строго да судим о људима који мисле да штите свог колегу, каже председница УНС-а.

Након оваквог одговора из МСП чини се да је питање о томе да ли ово министарство прикрива податке од јавности још оправданије него раније.

„Сведок“ је једини медиј који је наставио да истражује причу о смрти амбасадора Милинковића. Анализирали смо околности смрти Милинковића, медијске извештаје у земљи и свету и извештаје државних органа, исповест његових пријатеља и колега из бранше. У прошлом броју смо објавили и информацију да је прво обавештење које је стигло из Брисела било то да је Милинковић убијен!?

Свако ко је у протекла три броја пратио шта је о овом случају извештавао „Сведок“ јасно је могао да види да нам није намера да користимо туђу несрећу и сензационализам да дижемо тираж. Напротив, као професионалан и одговоран медиј, предан искреном одговорном истраживачком раду, уредништво и новинари „Сведока“ у овој, али и у другим рубрикама, увек настоје да максимално професионално и коректно обаве задатак, а то је да јавности понудимо тачне и прецизне информације, а самим читаоцима остављамо да донесу суд.

Када се од одговора бежи, онда остају само нагађања. Верујемо да није ни у интересу државе односно МСП, ни јавности, да се оставе бројна неодговорена и неразјашњена питања јер је реч о смрти једног од најискуснијих српских дипломата на, у овом тренутку можда политички најважнијем месту за Србију - у Бриселу.

Због свега наведеног, „Сведок“ ће и даље тражити од надлежних да нам доставе одговоре на питања која постављамо, јер јавност има право да зна!

Питања на која МИП одбија да одговори

1. Колико људи је било присутно у тренутку смрти амбасадора?

2. Да ли су биле присутне и неке стране дипломате у тренутку када је
смрт наступила?

3. Зашто није покренута истрага од стране српских органа?

4. Ако је истрага покренута, зашто јавост није обавештена?

5. Зашто није објављен званичан извештај који потврђује узроке смрти
амбасадора Милинковића?

6. Да ли је спроведена аутопсија тела амбасадора Милинковића, која после
кремације више није могућа?


Нова питања

1. Због чега у Министарству спољних послова одмах нису рекли да неће да
одговоре?

2. Зашто су недељама ћутали?

3. Ко је у МСП донео одлуку да се ћути на питања везана за случај
трагичне смрти амбасадора Милинковића?

4. Да ли МСП има право да не поштује закон?


Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије

Нема ничег спорног у питањима „Сведока“. МСП дужан да одговори!

- Подвлачим да је МСП дужан да одговори на ова питања јер се ради о интересу јавности да сазна!

Нема ничег спорног у питањима Сведока и она не прелазе границу заштите привантости покојног амбсадора и односе се на околности његове смрти, а не на приватне ствари.


Марко Ницовић, адвокат:

МСП прикрива праву позадину

- Мислим да МСП овде, ипак, прикрива ствари. Џравни орган је дужан да одговори на захтев који је пред њега постављен уколико има информације о томе.

Реч је о смрти њиховог службеника која се десила, наводно, у присуству човека из МСП!

Иначе, њихова објашњења о самоубиству због болести просто не стоје. Неко ко је тако болестан извршио би самоубиство у стану, шуми, негде другде, а не на радном месту. То је била порука и МСП и људима из државе. Мислим да у позадини свега леже неки притисци на Милинковића, сазнања и претње. Извршењем самоубиства на јавном месту он је послао поруку управо
држави.


Божидар Спасић, бивши оперативац ДБ-а

Потврђена сумња да се нешто крије

- Одоговор је неумесан. Напросто, јавност је очекивала да добије барем неки одговор на питања која су постављена.

Није истина да није вођена истрага. Сигурно да имају довољно података о чему се ради. Сада се поставља питање зашто прикривају податке.

Сада је дефинитивно потврђена оправданост сумње да МСП нешто прикрива од јавности. Не треба искључити да је породица замолила да се подаци не објављују, али то не оправдава да се не каже шта се тог дана догодило на бриселском аеродрому. Све ово мене веома забрињава.