Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  'Трка за кликом превагнула над етиком': Извештавање медија о нестанку и смрти девојчице у Србији
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

08. 04. 2024.

Аутор: Мила Манојловић Извор: www.slobodnaevropa.org

'Трка за кликом превагнула над етиком': Извештавање медија о нестанку и смрти девојчице у Србији

Узнемиравање чланова породице, објављивање детаља из истраге, нетачних информација и експлицитних детаља о околностима убиства.

Све ово обележило је медијски простор у данима када је полиција трагала за двогодишњом Данком Илић која је нестала 26. марта испред куће у насељу Бањско Поље код Бора.

Након десетодневне потраге полиције, ухапшена су двојица радника јавног предузећа "Водовод" због сумње за тешко убиство девојчице.

Извештавање медија је било недопустиво сензационалистичко и недостојно, оценио је Савет за штампу, независно тело које су основала новинарска удружења, а које прати поштовање новинарског кодекса у штампаним и онлајн медијима.

"Прекршено је све што је могло бити прекршено у новинарском кодексу, пре свега и изнад свега од самог почетка, претпоставке су третиране као чињенице, саговорници су слободно оптуживали кога су хтели и износили своје теорије", наводи за Радио Слободна Европа (РСЕ) Тамара Скрозза, чланица Савета за штампу.

Прекршен и Закон о заштити података о личности

Начин на који извештавају о случају девојчице поједини медији нису мењали ни након апела полиције и Министарства за информисање.

"Та трка за читаоцима и гледаоцима, за кликовима, за тиражима, засенила је све, оставила је стварно мучан утисак. Били смо сведоци свега – од дословно малтретирања породице те девојчице, па до лансирања некаквих вести које су таблоиди пласирали најширем аудиторијуму", каже за РСЕ Родољуб Шабић, некадашњи Повереник за заштиту података о личности.

Указује да је осим етичког кодекса прекршен и Закон о заштити података, али да у Србији институције поводом тога "одавно не реагују".

У циљу да се девојчица пронађе, у Србији је први пут активиран и систем "Пронађи ме", односно Амбер алерт. Овај систем, којим се јавност хитно обавештава о нестанку детета, у Србији је уведен крајем октобра 2023.

Одмах је започела потрага у којој је учествовао велики број припадника полиције, Горске службе спасавања и грађана. Потрагу за несталом девојчицом из Србије објавила је и међународна полицијска организација Интерпол.

Министар полиције Србије Братислав Гашић саопштио је 4. априла да се потрага за Данком завршила трагично и да су осумњичена двојица радника јавног предузећа "Водовод" у Бору ударили девојчицу аутомобилом и потом њено тело оставили на депонији.

Које тачке новинарског кодекса су прекршили медији?

Тамара Скрозза, новинарка и чланица Савета за штампу, за РСЕ наводи које су све тачке новинарског кодекса прекршили и даље крше медији током извештавања о случају двогодишње девојчице:

• Претпоставке су третиране као чињенице.

• Изношене су озбиљне оптужбе без икаквих доказа.

• Разговарало се са породицом девојчице, кодекс иначе забрањује злоупотребљавање менталног и емотивног статуса људи о којима се извештава.

• Изношени су подаци из истраге. Као пример за то Скрозза наводи да су родитељи девојчице након информација да су њихови телефони вештачени, били на мети напада на друштвеним мрежама, а да је тек касније објашњено да је реч о рутинској процедури током истраге.

• Као релевантни саговорници у програме су укључивани људи који су имали интерес у том случају, особе које су имале везе са било којим сегментом истраге или Амбер Алертом. Нису смели да буду интервјуисани током истраге, нити да износе своје претпоставке.

• Правило о родној равноправности, јер је, пре свега, мајка оптуживана за нестанак и судбину девојчице.

• Неоправдано је застрашивана и узнемиравана јавност, изношени су узнемирујући детаљи, који нису смели да буду изношени.

• Прекршено је право на претпоставку невиности, пре свега мајке.

• Прекршено је право на приватност уопште и посебно право на приватност детета.

Из Министарства информисања само апел, РЕМ без реакције

Скрозза оцењује да су Министарство информисања и Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), које треба да прати начин извештавања електронских медија, морали да реагују.

"Уосталом, Министарство је надлежно за спровођење Закона о јавном информисању. И ја мислим да је много важнија улога РЕМ-а, јер имам утисак да су телевизије биле још горе него штампа", рекла је Скрозза.

Министарство за информисање огласило се само једном, апелом медијима 4. априла, након објављивања информације да девојчица није жива.

"Молимо медије да се суздрже од сензационалистичког приступа који може додатно узнемирити јавност и нарушити приватност породице жртве", саопштило је Министарство.

Додали су да је "сада најважније да медији поштују Кодекс новинара и етичке стандарде пружајући тачне и проверене информације, а истовремено штитећи и достојанство".

РЕМ који треба да прати начин извештавања медија и да ли је оно у складу са законом, ниједном није реаговало.

Издали су само једно саопштење, 2. априла у коме су навели да су телевизије са националном фреквенцијом испуниле "обавезу о обавештавању јавности о несталом малолетном лицу", након што је активиран систем "Пронађи ме".

РЕМ до објављивања текста није одговорио на упит РСЕ да ли ће и на који начин реаговати у случајевима кршења новинарског кодекса и етике.

МУП издао девет саопштења и два апела

МУП је од 26. марта када је нестала девојчица и активиран систем Пронађи ме издала девет саопштења.

У два наврата су апеловали на медије, први пут 28. марта - да не објављују непроверене и нетачне информације "јер на тај начин угрожавају истрагу, чији је циљ да се девојчица што пре пронађе".

"Безбедност и проналазак девојчице је апсолутни приоритет који је изнад свих других интереса", саопштио је тада МУП.

У другом апелу 3. априла замолили су представнике медија да припаднике МУП-а који раде на случају нестанка девојчице "не позивају директно на службене бројеве телефона за информације, изјаве, гостовања и омогуће им да несметано обављају свој рад".

Тада су навели да се сарадња са медијима према процедурама МУП-а, одвија "искључиво преко Одељења за медије и комуникације".

За Гашића – сви медији исти

Другог дана потраге, због одавања информација о истрази, против једног припадника МУП-а из Бора покренут је дисциплински поступак.

То је уједно био и једини одговор министра унутрашњих послова Србије Братислава Гашића на новинарско питање како су таблоиди долазили до информација из истраге.

Саопштио је то на јединој конференцији МУП-а, 4. априла, након што је јавност истог дана већ била упозната са епилогом.

"Ми смо се трудили да онолико колико (можемо) не угрозимо саму истрагу да вама новинарима буде омогућен и приступ и да можете и да снимите шта радимо, али наравно да не угрозимо само место догађаја. Остало не могу да вам кажем", рекао је Гашић.

Он је додао да неће да каже да је неко од његових колега "на било који начин злоупотребио свој положај".

На питање да прокоментарише сензационалистичко писање таблоида, Гашић је рекао да не прави разлику међу медијима.

"Ја не знам како правите градацију шта су таблоиди, а шта нису. За мене су то новинари", рекао је он.

Прво председник, па тек онда МУП

Вест да је девојчица убијена и да се трага за њеним телом први је јавности саопштио председник државе Александар Вучић. Учинио је то током преноса уживо ванредне седнице Владе 4. априла сазване другим поводом а којој је и сам присуствовао.

У седмом минуту Вучићевог обраћања, у ком је говорио о дијалогу Србије и Косова у Бриселу и предстојећем састанку са француским председником Емануелом Макроном, министар унутрашњих послова Србије Братислав Гашић му је дао фасциклу са документима.

Председник Србије затим је јавности саопштио да је полиција ухапсила "два лица која су извршила убиство мале Данке" и да су обојица признали кривично дело, након чега их је полиција одвела до места "где су бацили тело детета".

Затим се обратио Гашићу:

"Јел има још нешто, Бато, што би требало? Све остало ви кажите детаље после."

"То је само један случај у низу којим је потврђена доминантна позиција коју председник има у односу на институције. Наравно да би се та информација очекивала, не ни од министра унутрашњих послова, него од директора полиције, ког ми немамо више од две године", каже за РСЕ Родољуб Шабић.

Претходном директору полиције мандат је истекао у децембру 2021. МУП до данас није расписао јавни конкурс за ту позицију.

Председник државе по Уставу и законима Србије нема никакву надлежност у вези са истрагама које спроводи полиција.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси