Вести

10. 05. 2024.

Аутор: Ивана Предић Извор: Цензоловка

Једна реч мења све: РЕМ одбио предлог да врати обавезу националних ТВ да имају бар петину квалитетног програма

Регулатор одбио предлог да се у правилник о условима за издавање националне дозволе врати обавеза телевизија да имају најмање 20 одсто тзв. квалитетног програма, образлажући одлуку тумачењем речи ВИШЕ. Правилник о изрицању мера телевизијама стављен ван снаге. Нису усвојени предлози за унапређење извештавања током предизборне кампање

Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) усвојио је прекјуче на ванредној седници 15 подзаконских аката, које су имали обавезу да усвоје шест месеци од ступања на снагу Закона о електронским медијима.

Нацрти подзаконских аката били су на јавној расправи 20 дана током априла, због чега су поједине организације цивилног друштва, међу којима је и Славко Ћурувија фондација, затражиле од РЕМ-а да продужи рок за јавну расправу о новим правилницима.

То се, међутим, није догодило и РЕМ је, након разматрања сугестија, предлога и примедби учесника јавне расправе, усвојио правилнике. Они се односе на заштиту људских права, заштиту малолетника, обавезе медија током изборне кампање, на услове и критеријуме за издавање дозволе за пружање медијске услуге…

Од 83 поднета предлога, чак 64 су одбијена, 15 је прихваћено у целини, а четири делимично. Већина усвојених предлога је, међутим, процедуралне природе.

Правилник о изрицању мера стављен ван снаге На дневном реду ванредне седнице Савета РЕМ-а, одржане 7. маја, неколико правилника Регулатора, између осталог и Правилник о изрицању мера пружаоцима медијских услуга, стављено је ван снаге. На питање због чега је тај правилник стављен ван снаге, Оливера Зекић је одговорила: „Правилник о изрицању мера је стављен ван снаге јер новим законом није дато овлашћење РЕМ-у да прописује процедурална правила у вези са изрицањем мера подзаконским актом, већ је законодавац све то прописао (процедуру и поступак) новим законом. Дакле, новим законским решењем, процедурална правила у вези са изрицањем мера ПМУ су искључиво законска, а не подзаконска материја.“

Ред информативе, ред ријалитија

Након што је Цензоловка открила да у нацрту новог РЕМ-овог Правилника о условима и критеријумима за издавање дозволе за пружање медијске услуге, нема обавезе телевизија да петину њиховог садржаја чини такозвани квалитетан програм, Славко Ћурувија фондација је, заједно са медијским организацијама и Цртом, упутила РЕМ-у предлог о враћању обавезе заступљености најмање 20 одсто документарног, научно-образовног, културно-уметничког или дечијег програма. Исту сугестију РЕМ-у упутила је и Јунајтед медија, али су оба предлога одбијена.

У образложењу, Регулатор је навео да Закон о електронским медијима прописује у члану 56, да се под општом медијском услугом сматра више различитих врста програма/медијских садржаја, а реч „више“ се језичким и логичким тумачењем односи на минимално два, а потенцијално и више различитих врста програма.

„С тим у вези, Регулатор не може општим правним актом ниже правне снаге другачије регулисати предметну материју и обавезати пружаоца медијске услуге на објављивање и више врста програма од онога што законодовац дефинише као општу медијску услугу“, наводи се у образложењу.

Реч „више“ не постоји у старом закону, док се у новом, према тумачењу РЕМ-а, односи на минимално две врсте програма.

Ивана Стевановић, извршна директорка Славко Ћурувија фондације, каже за Цензоловку да је РЕМ-ово тумачење закона злонамерно и да иде у корист комерцијалним телевизијама са националном дозволом, које ту обавезу годинама нису поштовале, што показују и извештаји Регулатора.

„Правилници још нису објављени, али уколико овакво решење остане, ми ћемо изгубити један важан критеријум према коме оцењујемо шта је квалитетан програм. Такође, можемо да очекујемо да ћемо имати телевизије које ће нам емитовати, на пример, ред информативе, ред ријалитија. На овај начин РЕМ је одустао од обавезе која ја требало да служи заштити јавног интереса“, сматра Стевановић.

Она је напоменула и да су у Фондацији уочили да претходни Закон о електронским медијима не прописује обавезу емитовања документарног програма, али се та врста програма нашла у старом правилнику РЕМ-а, па поставља питање да ли је претходни правилник био противзаконит, будући да је прописивао обавезу која се у закону не помиње.

Ово као и друга питања у вези са правилницима упутили смо Рајки Галин Ћертић, директорки РЕМ-а, као и Оливери Зекић, председници Савета РЕМ-а. Док се директорка није оглашавала, Зекић је у СМС поруци одговорила да је тачно да се документарни програм не помиње експлицитно у старом закону, али се у дефиницији спомиње „…и на друге програмске садржаје“, те је тиме, како је објаснила, и тај програм обухваћен.

На питање када ће јавности бити доступни правилници, одговорила је да ће бити објављени када буду ступили на снагу, а то је осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику. Ипак, на сајту РЕМ-а у саопштењу о јавној расправи о нацртима, као рок за објављивање правилника наводи се 7. мај.

Оливеру Зекић смо питали и због чега су новим правилником практично смањене обавезе емитерима у вези са емитовањем квалитетног садржаја, а она нам је цитирала образложење РЕМ-а објављено у извештају.

На питање због чега нису усвојени предлози који се односе на изборне услове, имајући у виду понашање телевизија током последње предизборне кампање, Зекић је одговорила да су сви предлози узети у разматрање након спроведене јавне расправе и образложени у Извештају са јавне расправе.

Јараковић: РЕМ је надлежан да одреди проценат учешћа различитих програма Коментаришући спорни члан који више не обавезује телевизије да емитују квалитетан програм у одређеном постотку, правна експерткиња у организацији ЦРТА Владана Јараковић објашњава за Цензоловку да је тачно да РЕМ не може да одреди појам опште медијске услуге другачије него што је тај појам одређен законом, али да управо закон даје РЕМ-у надлежност и обавезу да донесе ближа правила којима се утврђују минимални услови за подносиоце пријава на јавни конкурс. „Између осталих, то су програмски услови. Према слову закона, РЕМ ближе одређује правила која се односе на врсте програма и квантитативни однос између појединих врста програма… које треба да задовоље подносиоци пријава на јавни конкурс. Управо из ових законских одредаба произлази и надлежност РЕМ-а да одреди проценат учешћа различитих врста програма у укупном програму, како би се програм сматрао квалитетним у контексту доделе дозвола на јавном конкурсу. Тај део предлога је РЕМ пропустио да образложи“, напомиње Јараковић. Јараковић скреће пажњу и на део закона којим је прописано да се услови и критеријуми за доделу дозволе на јавном конкурсу не смеју мењати у току трајања поступка по расписаном јавном конкурсу. Напомиње да је чланом 42, став 1 Нацрта правилника о условима и критеријумима предвиђено да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог правилника окончати према одредбама новог правилника. Имајући у виду да је још увек у току поступак за доделу пете дозволе за национално покривање, који је покренут још у лето 2022, оваква одредба Нацрта правилника је очигледно несагласна са законом и представља још један доказ да РЕМ селективно одређује које ће императивне законске норме применити.

РЕМ не жели да одреди себи интервале и начин извештавања о налазима мониторинга

Организација ЦРТА је, заједно са другим организацијама цивилног друштва и удружењима новинара, поднела предлоге на Нацрт правилника о начину извршавања обавеза пружалаца медијских услуга током изборне кампање, који се тичу привилегованог положаја представника власти у изборној кампањи, негативне кампање, надзора над извршењем обавеза медија током изборне кампање, политичког оглашавања итд.

Сви предлози осим једног су одбијени. Прихваћени предлог је више терминолошке природе.

Одбијање ових предлога посебно забрињава имајући у виду кампању за изборе одржане 17. децембра прошле године, када су на телевизијама забележена „најфлагрантнија предизборна кршења прописана законом“.

Извештавање телевизија с националном покривеношћу било је обележено пристрасношћу у корист владајућих странака, острашћеношћу и манипулисањем информацијама. ЦРТА је због тога поднела 28 пријава РЕМ-у, али до сада ниједна телевизија није кажњена.

Током јавне расправе о новим правилницима ЦРТА је поднела предлоге који се односе на повећање предвидивости у поступању Регулатора у вези са забраном давања привилегованог положаја носиоцима јавних функција током кампање, као и на уређивање начина на који ће РЕМ извештавати о налазима свог надзора програма ПМУ током изборне кампање.

„Не смемо заборавити да налазе мониторинга над комерцијалним телевизијама са националном покривеношћу РЕМ ни пола године касније није објавио. Упркос образложењу РЕМ-а, сматрамо да није постојала законска препрека да РЕМ сам себи одреди интервале и начин извештавања о налазима мониторинга изборних кампања“, оцењује Владана Јараковић.

Јараковић каже да не постоји никакво оправдање за обједињавање јавне расправе о нацртима 15 правилника, и додаје да се у таквом поступању огледа лакоћа са којом је РЕМ пригрлио недемократску праксу обједињене расправе о предлозима аката коју упражњава наш парламент.

„Правилник о начину извршавања обавеза пружалаца медијских услуга током изборне кампање вероватно ће ступити на снагу око 15 дана пре окончања кампање. Избори за одборнике у Скупштини града Београда били су извесни још 3. марта ове године, и РЕМ је већ тада требало да се фокусира на овај правилник, спроведе јавну расправу и спреман дочека расписивање избора 2. априла. Притом, текст који је стављен на јавну расправу у незнатном делу се разликује од Правилника усвојеног 2022. године. Дакле, није уложен посебан труд који би оправдао чекање последњег тренутка пред истек рока за усвајање правилника. Све то говори у прилог томе да је јавна расправа спроведена про форме“, закључује Јараковић.

Кампања за изборе 2. јуна увелико траје и нови правилник ће се, према речима Владане Јараковић, у најбољем случају, примењивати у последњих десетак дана пре изборне тишине. До тада ће за комерцијалне медије важити необавезујућа препорука.

„РЕМ је одлучио да неће радити систематичан мониторинг кампање, већ да ће поступати искључиво по пријавама. Искуство Црте из децембарске кампање говори да РЕМ по пријавама не поступа у законским роковима и да благонаклоно гледа на очигледне повреде закона које доводе до стварања неравноправних изборних услова за учеснике кампање. Док год се РЕМ суштински не реформише, а пре свега док сви чланови тренутног сазива Савета овог тела не буду разрешени, односно док не буду сносили одговорност за незаконито поступање РЕМ-а, не можемо очекивати никакве помаке у медијском извештавању о политичким актерима и изборним кампањама. Ни најсавршенији правилници неће направити никакву промену док се не деси промена у РЕМ-у“, закључује Јараковић.

Шансу да правилници буду „поправљени“ Ивана Стевановић види у најављеним изменама закона, и покушају увођење у закон одредбе о обавезном емитовању квалитетног програма.

Прилику за унапређење рада РЕМ-а Стевановић налази и у избору нових чланова Савета Регулатора, који према новом Закону о електронским медијима морају да буду изабрани годину дана након ступања на снагу закона, а то је 4. новембар.

Процедура за избор чланова Савета, која је у надлежности Одбора за културу и информисање Скупштине Србије, још није покренута и Стевановић сматра да то треба да буде један од приоритета новог сазива скупштине.

Џабе сте предлагали Подаци из извештаја о спроведеној јавној расправи, који је такође усвојен на истој седници Савета, показују да су сугестије поднели Унитед Медиа, Арена цханнелс гроуп, професор у пензији др Раде Вељановски, РТС, РТВ, Транспарентност Србија, Телевизија Хепи, РАБ. Сугестије су заједнички поднели и удружење ЦРТА, Независно удружење новинара Србије, Славко Ћурувија фондација, Асоцијација онлајн медија, Асоцијација медија, Независно удружење новинара Војводине и Асоцијација независних електронских медија…