Вести
17. 05. 2024.
Америчка подсекретарка за Глас Америке: Забринути смо због руске пропаганде у српским медијима
Подсекретарка за јавну дипломатију америчког Стејт департмента Елизабет Ален у четвртак је изразила забринутост због руске пропаганде и дезинформација "које се шире у Србији" и истакла је да је то део дијалога који представници САД имају са српским колегама:
„Желимо да будемо сигурни да људи у Србији имају приступ медијима који им пласирају истините информације, да нису подвргнути пропаганди која их лишава разумевања тога шта се заправо дешава овде и широм света. Дакле, то је нешто о чему разговарамо када дођемо овде у посету. Такође, то је нешто о чему смо говорили на овој трибини да можемо да учинимо за независне медије да превазиђу неке од тих изазова“, рекла је Ален за Глас Америке, одговарајући на питање о томе како медијско окружење у Србији учинити здравијим с обзиром на руску пропаганду која постоји у српским медијима, на односе српских институција према независним медијима и политичком притиску на медије у Србији, те на оцену независних медијских организација да српске власти и посебно председник Александар Вучић имају највећи утицај на водеће медије у Србији.
Ален је претходно, на панелу „Професионалност и сигурност новинара у времену (дез)информација“ који је поводом Светског дана слободе медија одржан у београдском Дорћол плацу, поручила да је јако независно новинарство најбољи начин за борбу против дезинформација и да су независни медији основа сваког демократског друштва.
Говорећи о природи власти у Србији и изазовима за медије, америчка званичница је истакла да је њена посета Београду заправо жеља да се потврди и јача партнерство са Србијом, али и да у сваком партнерству постоје лакша и тежа питања.
„Нешто од посла којим се бави америчка амбасада у Београду је намењено јачању независног новинарства. Јер ако независно новинарство функционише, информације су засноване на истини и онда могу да се умножавају и дистрибуирају, да их више људи чује, и онда имамо веће шансе да се превазиђе овај проблем са медијима“, рекла је Елизабет Ален.
По њеним речима људи желе да ојачају своје предрасуде, тако да траже информације или оно у шта верују да су информације и траже потврду тога.
"Сада имамо најкомплекснији и можда један од најзагађенијих простора када је реч о информацијама у свету. Ту су алгоритми, независно новинарство је под нападом", предочила је она и додала да пада поверење у институције.
Међутим, комплексности медијске ситуације конкретно у Србији у актуелном тренутку пре свега доприноси однос центара моћи према слободи говора, сматрају новинари. Директор новинске агенције Фонет Зоран Секулић рекао је да у Србији ни у прошлости није постојала влада која је третирала медије као део демократског процеса, већ искључиво као као алат и инструмент којим се политички противници могу држати под контролом.
“Али ова конкретна влада и председник Александар Вучић су развили систем застрашивања и контролисања медијске сцене скоро до савршенства, тако да нисам изненађен да је Србија, према последњем извештају Репортера без граница, пала за седам места на скали слободе медија и да смо сада на 98. месту. То је најгори положај Србије од када је почео да се мери индекс слободе медија и са те тачке гледишта Србија је у најгорем положају од свих република бивше Југославије. Ситуација је званично описана као „тешка“ - што значи да се грађани Србије свакодневно и то већ годинама суочавају са перцепцијом која произилази из центара моћи, а не на основу објективног информисања на основу ког би сами могли да изведу закључке”, казао је.
Додао је да у овом тренутку у Србији постоји само мала породица независних медија, а да се “огромна већина” новинара који професионално раде свој посао налазе под неком врстом притиска.
“Застрашивања долазе од кључних институција ове земље, пре свега из кабинета председника и она се умножавају кроз садржај дела медијске сцене који је под апсолутном политичком контролом. Бавити се новинарством у Србији није лако, никада није досадно и мислим да данас имамо много више изазова него раније”, сматра Секулић.
Одговарајући на питање новинара и професора Филозофског факултета у Новом Саду Динка Грухоњића о томе како је могуће променити атмосферу некажњивости напада на новинаре у Србији, Елизабет Ален је рекла да је једини начин на који САД могу да реагују јесте да то питање ставе на своју дипломатску агенду.
"То и радимо, када путујемо по свету, питање безбедности и сигурности новинара укључујемо у разговоре са својим саговорницима", казала је Ален.
Ипак, и у таквом окружењу постоји интересовање младих да се баве новинарством, рекла је учествујући на истом панелу професорка Филозофског факултета у Новом Саду Јелена Клеут.
“Оно чему сведочимо у Новом Саду је да су студенти веома заинтересовани за новинарство, нарочито после догађаја који смо имали на нашем факултету и без обзира на то што су они и њихови професори били под притиском због тога. Све више људи жели да се бави правим новинарством које је засновано на чињеницама. Многи су већ укључени у иницијативе провере и утврђивања информација и побољшања медијске писмености међу сопственом генерацијом и видимо да праве вести постају нешто што младе новинаре чини врло страственим”, казала је Клеут, закључујући да млади људи на западном Балкану у будућности желе да виде етички медијски пејзаж који ће као последицу створити релевантно информисане грађане.
У оквиру истог догађаја, Независно удружење новинара Србије доделило је и награде за истраживачко новинарство "Дејан Анастасијевић".
Гордана Андрић и Александар Ђорђевић из БИРН-а добили су прву награду за истраживачки текст: Лажиране исплате, фиктивна предавања: Како су милиони евра за угрожене завршили у туђим џеповима.
Другу награду добио је КРИК, односно Милица Војиновић, Бојана Јовановић и Стеван Дојчиновић за текст: Жандарм Вучковић наређивао криминалцима, уништио телефоне Салета Мутавог након убиства.
Трећу награду добио је ЦИНС за истраживање о кол центру СНС-а: Агенција за хостесе, куповина гласова и милиони и кешу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.