Вести

12. 04. 2013.

Извор: е-Новине

Дно дна: Србијански таблоиди у септичкој јами

Срећан вам масакр, медијски домаћини!

Оно што су србијански таблоиди писали о масакру у Великој Иванчи превазилази сваки поремећени ум. Без имало пијетета или уздржаности, листови који се зову „Блиц“, „Ало“, „Курир“ или „Телеграф“ као да су се такмичили у скаредности, откривајући, тобож, астролошка проклетства, црну магију, убиство калуђера у XВИИ веку, утицај Урана у подзнаку Овна, а узгред нудећи јевтина квазипсихолошка лупетања о профилу убице и његовој менталној снази.

Не зна се шта је страшније: да ли сама трагедија или овај медијски масакр који најбоље говори о данашњем србијанском новинарству, располућеном између национализма и мистицизма, лишеног сваке емпатије према жртвама. Не помажу овде никаква саопштења из УНС/НУНС ћелија: извештавање о овом трагичном догађају показало је да је ова држава болеснија него што је ико мислио. О томе говоре следећи наслови и текстови, насумично одабрани, али писани са злом намером: да и смрт претворе у Фарму Великог Брата.

 

Масакр у Великој Иванчи, где је Љубиша Богдановић убио 13 особа, укључујући и двогодишње дете, очекивано је представљао стартни пуцањ за србијанску штампу која се већ неколико дана надмеће у дисциплинама “Најморбиднији наслов”, “Проливање крви штампарским оловом”, “Мртва деца као неисцрпан ресурс за раст тиража”... Медијски ударници засукали су рукаве и прионули на посао: исповести рођака, изјаве неименованих мештана, психолошки профил убице више нису довољни, потребно је нешто јаче. Ужас реалног догађаја потребно је заогрнути у плашт окултног. У овом удруженом некрофилном подухвату за сада предњаче популарни србијански таблоиди.

 

НАСЛОВИ ИЗ БЛИЦА

# Шта открива ДНК масовног убице: Постоји ли ген зла?

# Полицајци који су обавили увиђај: Јована је грчевито покушавала да заштити дете од убице

# Рођаци идентификовали и преузели тела убијених у Великој Иванчи

# Преминуо убица из Велике Иванче

# "Мама још не зна да јој је син мртав, не зна ни за остале жртве"

# Убица из Иванче био бесан на сина јер није хтео да се жени

# Смртоносни траг масовног убице: Како је Љубиша Богдановић затро пет породица

# Дан после масакра у Великој Иванчи: Овде више нема никога

# Исповест младића који је преживео масакр: Трчао сам по селу и затицао мртве комшије

#Брат масовног убице: "Зар он то да уради?! Не знам шта му се десило"

# Психијатар Милан Милић: Људима са озбиљним депресивним поремећајима је најтеже ујутру

# Јована и мртва држала сина Давида у наручју

# И погребник заплакао у Иванчи: “Мислио сам да сам огуглао, али ово једва преживљавам”

# Десет фактора ризика који су довели до масакра у Великој Иванчи

1) Толерисање насиља у породици 2) Потиснута депресија 3) Нерешени породични конфликти 4) Посттрауматски стрес због боравка на ратишту 5) Самоубиство у породици 6) Поремећај структуре личности 7) Држање оружја у кући 8) Скученост живота на селу 9) Губитак посла 10) Трауматично детињство

 АЛО, МЛАЂА СЕСТРА БЛИЦА

Сујеверје или нешто друго, тек број 13 обележио је најмасовније убиство у новијој српској историји! У Великој Иванчи страдало је 13 људи. Масакр се догодио 9. априла (9+4=13) 2013. године. Тела жртава преузета су јуче у 13 сати са судске медицине, а сахрана је данас у 13 сати. А и ноћ пре покоља код убице се опрасила крмача која је на свет донела 13 прасића. А и убица је умро јуче у 13.58 (5+8=13)! И више него довољно да се поверује у баксузлук броја 13!

Веровање у несрећу коју у себи носи број 13 подједнако је заступљено у готово свим западним културама. Многи хотели немају 13. спрат, авиони 13. ред, у улицама се прескаче тај кућни број... Верује се да је Исуса издао Јуда, који је по неким веровањима био 13. човек за столом на последњој вечери. Многи верују и да је Каин убио Авеља 13. дана у месецу, а и масакр витезова Темплара догодио се на петак 13. у октобру 1307. године.

Доказ да с овим бројем нешто дефинитивно није у реду је и чувена мисија “Аполо 13”, чији су се астронаути због несреће једва вратили на Земљу. Психологија је признала и трискаидекафобију, то јест страх од броја 13. Број 13 се у калдејској нумерологији сматра лошим пошто се састоји од бројева 1 и 3, који су природне вође, али не иду заједно јер сваки вуче на своју страну.

+++

Душан Величковић, астролог:

Љубиша је предодређен да убије!

Убица Љубиша Богдановић је рођен 5. 4. 1953. године у поподневним часовима. Он је Ован са подзнаком у Ваги и на том подзнаку има планету Сатурн, коју углавном имају они људи за које кажемо да су “тешки као Трепча”. Тај Сатурн је планета одговорности и одрицања, али кад он пукне, доведе до трагедије.

Сунце у Овну говори о јакој амбицији и личности која је врло егоцентрична, то не би био довољан разлог за оно што се десило да то Сунце или его није угрожен од Урана, планете генија или лудака. Ово је аспект “жуте минуте” или једног поремећаја душе која се генетски наслеђује од оца. То су људи који глуме све да би добили похвале околине, то јест живе живот који се од њих очекује, ван куће - на позорници. У кући су то тирани који себе виде као поглавицу или диктатора који све најбоље зна и кога сви беспоговорно треба да слушају. Пошто је немогуће испунити сва њихова очекивања и наређења, они једном пуцају.

 

 

И на крају планета која представља пиштољ, пуцање и убиство - Марс. Марс се код њега налази у Бику, где је у знаку свог изгона, па испољава своје најлошије особине. Он у том знаку говори о великој увредљивости, особа се осећа понижено, мање вредно, ратује (Марс) за новац и богатство (Бик). Због тога је био богат домаћин, јер то му је био орден који није зарадио витешки у неком рату.

Овакав монструм се не рађа, већ постаје у животу. Далеко од тога да му је живот био лаган. Самоубиство оца (Сунце-Уран квадрат) проблем је како је он све то доживео и како је то компензовао касније у животу. Због тог Урана у кући религије је имао огроман гнев на Бога и судбину, а способност адаптације на непредвиђени стрес му је нула. Разочаран у Бога, разочаран у сина јер не продужава лозу, не жени се и при томе се забавља са девојкама сумњивог морала или недовољно добрим по критеријумима оца. Понижен и завидећи онима који имају више до њега, у немогућности да више глуми, у ноћи када је у знаку Овна било чак шест планета са све Месецом које су пумпале тај его, он је пукао и урадио то што је урадио. Свестан свог лудила, трудио се да отклони све окидаче који би га ослободили, није пио, није пуцао из пиштоља и није улазио у ситуације са кавгом и слично. Све док притисак није достигао критичну тачку, која га је натерала да дигне руку на себе, али и да претходно казни све оне који су му били трн у оку и пред којима се осећао понижен. Због тога је убио и бебу од две године, јер је он нема у својој кући и јер му она представља највећи трн у оку. Зато је убио сина, који га није усрећио потомством и извор је његовог пораза, а и бебу у комшијском дворишту, која вреди више од његових имања, штала и комбајна.

И поред свега што је имао, гледао је како се његова кућа и огњиште гасе, а та злоба и завист су га натерале да погаси још неколико огњишта из свог ужег комшилука. Питање је кад би престао да није спречен у томе.

КУРИР, СЕПТИЧКА ЈАМА

Наравно, Курир доноси своју верзију узрока покоља. Разлог је научно прецизан – “Мештани под дејством злих чини”. Ову истину Курировим истражним органима открива стручно, а свештено лице, Дејан Милановић, локални поп. “У Велику Иванчу су се за време сеобе Срба однекуд доселила петорица калуђера. Они су у селу поставили темеље манастира који нико није саградио до краја”, открива Свештено Лице у тексту под насловом “Цело село као да је проклето”.

Све је кренуло по злу, наставља Милановић, када су чланови породице Ристић убили калуђере. “Нико не зна зашто су то урадили практично на манастирском темељу, али од тада Велика Иванча као да је проклета. После тог злочина Ристићи су променили презиме у Николић, а један од чланова те породице се убио.”

Експерт у мантији осврнуо се и на починиоца овонедељног покоља за којег каже да је “често долазио у цркву” те да је “био вредан”, но не лези, враже – следи тwист: “Али било је нечег необичног у његовом погледу, покрету и понашању! Много ме је подсећао на тог Николића који се убио”, рече поп, али не објасни на основу чега је уочио сличност између данашњег убице и човека који је живео у 17. веку.

Поп Милановић није пропустио да благо, очински укори сина Љубише Богдановића, јер није долазио у цркву: “Он чак није био присутан ни кад се у њиховој кући светила водица. Био је миран и повучен дечко. Мало је причао, само би ме у пролазу поздравио и продужио даље.”

Љубиша Богдановић преминуо је у четвртак, а Курир се истакао и на том пољу, па је ову вест пропратио ингениозним насловом: “Монструм дубоко уздахнуо, па умро!”

 

Виртуелни Курир, међу пучанством познатији као telegraf.rs, доноси екслузиву, истина нешто свакодневнију у односу на своје таблоидне побратиме Ало и Курир: “Телеграф пронашао девојку због које је монструм из Велике Иванче побио пола села!”

Што би се рекло: Срећан вам масакр, медијски домаћини!