Вести
17. 04. 2013.
Облици наметања политичке воље
Потпун и прецизан пренос информација преко јавних гласила, обично је препознат као идеалитет демократског друштва. У условима тржишно или политички контролисаних односа у области текстуалне продукције, информације пренете у јавну сферу могу бити селективно изнете, неадекватно контекстуализоване, непотпуне или чак конструисане у циљу остваривања одређених интереса.
Контролисан проток и дистрибуција информација најчешће су усмерени ка манипулацији јавним мњењем, било планским усредсређивањем пажње медијских корисника на поједина друштвена питања, било наметањем погрешне интерпретације актуелних тема или друштвених односа.
У друштвима у којима медији уживају аутономију, како од власти, тако и од тржишних притисака, оспособљеност медијских професионалаца, те њихова потчињеност доминантним културним моделима, често се посматрају као фактори који у већој или мањој мери ограничавају или поспешују друштвено одговорно деловање медија.
За разлику од такозваног квалитетног журнализма, који претпоставља настојање да се пренетим извештајима пажња корисника медија усмери на она догађања која помажу разумевању ширег друштвеног контекста, таблоидни медији, преко друштвено неодговорно селектованих и неаргументованих извештаја, стварају непосредан оквир, погодан за некритичко и најчешће емотивно сагледавање дешавања у једном друштву.
Оваква фрагментација и тривијализација сложене друштвене стварности не само што смањује способност корисника медија да дођу до смисла догађаја, већ скреће пажњу јавности са актуелних политичких и друштвених питања, усмеравајући је на површна интересовања у вези са љубавним аферама, различитим тривијалним дешавањима или бизарним криминалним причама.
Оваква тенденција таблоидних медија да усмеравају своју пажњу на драматичне појединости неког догађаја, пре него да дају општу слику о кретањима у друштву, тежња ка сензационализму и инсистирање на интимним детаљима деградира статус корисника медија.
Непоштовање етичких кодекса, промовисање језика мржње и нетолеранције, спектакуларизација насиља, баналности и егоизма, те разни облици сензационализма не деградирају статус корисника медија само одређивањем њихове позиције као воајерске, већ и прикривањем политичности оваквог извештавања.
Квазизабавни текстови таблоидних медија који нису у директној вези с политичким садржајима, промовишу низ „општепознатих”, значења, која су конструисана, политички опредељена и идеолошки утемељена. Ови конструкти потом се прихватају као стандарди.
На тај начин медијске поруке које се износе као неполитичке постају кључне за разумевање савремених политичких односа, јер медијским корисницима отварају прецизну перспективу за тумачење постојеће политичке климе. Овакво деловање таблоида у Србији је додатно интензивирано склоношћу њихових редакција да објављују извештаје о политичким збивањима, писане у једном популистичком маниру.
Извештаји јавних гласила, која свој рад темеље на аматеризму, ширењу најразличитијих фобија, подстицању нетрпељивости и мржње, манипулисању јавним мњењем, а неретко под маском заштите друштвених интереса, отуда не могу бити посматрани само као производи квазипрофесионалног вређања грађанског достојанства, већ и као облици наметања политичке воље.
Занемаривање њиховог деловања значило би напуштање борбе за напредак друштва и одбрану грађанских интереса. Инсистирање на едукацији медијских корисника, на јавности рада јавних гласила, професионализацији новинарских кадрова, а изнад свега на одбрани грађанске позиције, отуда би морало (п)остати једним од основних усмерења друштвено одговорног деловања.
*Доцент на Факултету за културу и медије Мегатренда
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.