Вести
26. 04. 2013.
Кључ је у примени знања
РАБ Србија је пример како се одлично ради и како се међусобно дели знање да би се подигао ниво овог медија и како би најслабија карика била много јача,рекли су гости и учесници на петим по реду Радио данимa.
Пети по реду сусрет чланица РАБа Србије на Радио данима на Златибору показао је не само да се број комерцијалних радија у овом удружењу увећава (сада их је 57) већ и да међусобно нису конкуренција, већ пријатељи који се труде да побољшају квалитет свог програма и радиоиндустрије у нашој земљи а успех и искуство несебично преносе другима. То је права реткост у свету електронских медија јер нико не може да помисли да се, рецимо, комерцијалне телевизије окупе и једне другима откривају формулу квалитетног програма и привлачења оглашивача.
Једнако је битно и то што су Радио дани прерасли оквире наше земље и постали регионални сусрет. Тако су на предавањима и округлим столовима учествовали познаваоци радија и из Босне и Херцеговине, Македоније, Хрватске, Словеније, Мађарске, Сједињених Америчких Држава...
Гордана Предић, државна секретарка у Министарству културе и информисања задужена за медије, рекла је да дугује велику захвалност радиостаницама јер је на Радио данима много научила о успесима и проблемима радија и нагласила да би нови закон о медијима требало да се нађе пред Скупштином у мају и да он доноси велике промене закључивши да радио има сигурну будућност, и да га доживљава као живо биће које се прилагођава и мења..
Радо сам се одазвала позиву да дођем и предочим све оно што се дешава у сфери медијских закона. Велики помак је то што су присутни представници из региона и њихово искуство ми је било значајно. РАБ поседује ентузијазам и види начин да гледа унапред. Ове радиостанице не желе да се мире са ситуацијом или да моле државу за новац него траже могућност зараде и дуготрајна решења, рекла је Гордана Предић.
Милош Рајковић, члан Савета РРА, такође уверен у добру будућност радија, истакао је и да ће све тешке дилеме које постоје бити решене када се донесу сви закони, који ће бити ефикаснији од досадашњих. О томе зашто је Србија једина земља у региону у којој постоје пиратске радио станице, рекао нам је:
Акцијом одељења за високотехнолошки криминал МУП угашен је читав низ дивљих радиостаница које су служиле као платформа за пљачкање слушалаца помоћу порука у укључивања у програм по енормно високим тарифама... Некада је то било у надлежности РРА и имали смо све што је потребно: људе, опрему. Уједном тренутку то је измештено у Министарство за телекомуникације у којем на том послу ради једна жена која нема на расп олагању чак ни адекватан аутомобил за обилазак терена. Ми смо спремни да помогнемо јер имамо огромно искуство и људе који добро познају тај посао а распоређени су на неке друге послове... Уколико се у скорије време не донесу закони, а ја мислим да хоће, тражићемо правну форму да они буду ангажовани од стране Министарства за телекомуникације и да уз асистенцију МУПа крену у коначни обрачун са радиостаницама које раде без дозволе.
Томислав Јакобовић је пре три године са колегама основао консултантску кућу која ради на подручју некадашње Југославије на радијским пројектима. У плану нам је оснивање прве радијске академије на простору бивше Југославије јер постоји недостатак знања и образовања које би пратило савремена светска достигнућа у свету радија а у тренинг центру ће уз симулаторе посетиоци моћи да се увере колико је то моћан медиј. За озбиљан радио потребан је већи број запослених јер и код нас и овде у Србији, ако имате радио са четири, пет или шест запослених не можете правити озбиљно добар програм. Треба нам мањи број станица са више запослених и већим квалитетом јер је 160 радија за Хрватску, која има четири милиона становника, сувише, каже Јакобовић и наставља:
- Распадом државе која је имала 25 милиона становника сви смо постали толико мали да је нелогично да једни од других кријемо колективно светско знање које су други сакупили и желе да поделе. Циљ је оснажити радио и учинити да има већи удео у маркетиншком колачу. О томе где је место нас из региона у односу на радио у развијеним земљама Европе, наш саговорник објашњава:
Кад гледамо просек, ми смо у региону за два степеника испод светског нивоа али постоје и поједини пројекти који показују да постоје сјајне идеје које се могу пласирати у свет. Забрињава ме велика разлика између појединих радија с обзиром на то коме припадају јер у Хрватској су још увек поједине радиостанице у власништву жупанија и општина, што није било чак ни предмет разговора са Европском унијом.
О томе како су у Босни и Херцеговини успели да угасе „дивље" радиостанице Емир Повлакић, руководилац сектора за дозволе, дигитализацију и координацију у емитовању у Регулаторној агенцији за комуникације Босне и Херцеговине каже:
Ми смо регулаторно тело које је објединило обе агенције РРА и РАТЕЛ, бавимо се емитовањем и телекомуникацијама. Зато је наше искуство позитивније и имали смо могућност да случајеве пиратерије брзо и ефикасно решимо. Имамо тим који изађе на терен, утврди да ли постоји емитовање без дозволе и уз асистенцију полиције делујемо, прецизније вадимо део из предајника без којег се не може радити. То се показало ефикасно и последњи случај радија који је покушао да емитује програм без дозволе забележен је пре 13 година.
Маја Раковић, председница РАБ Србија, нам је о својим утисцима и плановима рекла:
Једна од основних ствари коју сам започела окупљањима на нашим Радио данима била је да направимо везу између радиостаница и промовишемо наше уверење да радио није конкуренција и да не требамо међусобно да се боримо, већ да будемо пријатељи који уче једни од других и бранимо и заступамо наше медијске интересе.
Отворено смо причали о идејама и добрим искуствима, успели смо да заинтересујемо квалитетне предаваче из света а они који су присуствовали тим тренинзима у својим срединама су примењивали та знања. Свим снагама сам се потрудила да два пута годишње организујем сусрете РАБ и о томе се чуло и у Мађарској.
Они су одушевљени нашим заједништвом и предложили су да следеће Радио дане организујемо у њиховој земљи а они ће бити домаћини и замолили су да им помогнемо да направе РАБ Мађарска. Ово је највеће окупљање радиостаница и људи из радиоиндустрије и жеља нам је да овај медиј заузме место које му припада, да побољшамо финансијско стање свих радиостаница које је у последње време опало свуда у свету и да научимо и применимо најмодерније европске и светске формате. РАБу Србија нису пришли само они који нису били спремни да знање деле са другима, а показало се да од тада само стагнирају.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.