Вести
31. 05. 2013.
Угрожено право да се зна све
Последња верзија Нацрта закона о јавним медијским сервисима могла би, ако буде усвојена, озбиљно да угрози не само слободу тих медија него и развој демократског друштва у Србији. Прелазак РТС-а на директно финансирање из буџета, а наведеним нацртом закона предвиђено је да то траје до 2015. године, отвара и реалне могућности утицаја власти на начин рада те медијске куће.
Премда ни до сада ова медијска кућа није могла да се претерано хвали својом самосталношћу и професионализмом, сада би дефинитивно била на путу да и постојећи ниво слободе и професионализма потпуно изгуби. Треба упозорити да је „тихо“ преузимање Јавног медијског сервиса од стране државе почело раније, прецизније речено то траје већ неколико месеци кроз буџетско покривање извесних трошкова ове куће, пре свега плата запослених.
Могу се власти колико хоће да труде да нас увере како заиста неће бити њиховог мешања у уређивачку делатност куће, ипак таква обећања ништа не значе. Овде се не ради о (не)поверењу да ли ће неко нешто да уради или неће, нити се ради о добрим или лошим људима и странкама, већ је напросто реч о томе да ће било која владајућа гарнитура, било која странка на власти, пре или касније, доћи у искушење да те медије које контролише финансирањем (зло)употреби за своје интересе, да их цензурише или усмери у жељеном правцу.
Још је Томас Џеферсон, велики заговорник слободе и слободног изражавања, и један од оснивача САД, рекао да поверење у власт води у деспотизам, односно тоталитаризам. Због тога власт мора да буде перманентно контролисана, а ту контролу могу да врше само слободни и критички медији, а они могу бити слободни само ако су финансијски независни.
Слободни медији, слобода јавног изношења мишљења и одговорност за јавно исказане ставове јесу цондицио сине qуа нон сваког демократског друштва, личних слобода и друштвеног напретка у сваком погледу. Слобода и независност медија су гаранција свих осталих грађанских слобода. Дакле, јавни медијски сервис свих грађана Србије, мора имати потпуно независан начин финансирања, који би му омогућио самосталну уређивачку политику и објективно информисање. Прелазак на финансирање из буџета угрожава не само независност и слободу јавних сервиса него и слободу самих грађана. Угрозило би се њихово „право да знају све“. И то није све, прелазак РТС-а (и, наравно, РТВ-а, медијског сервиса покрајине Војводине) на државне јасле успорио би, а можда и потпуно зауставио демократски развој.
Следећи проблем би могао да буде у предлогу (или одлуци) да се опрости дуг свима онима који, по досадашњем закону нису плаћали претплату, под бирократском формулацијом „општег рока застарелости“ што се чини веома непромишљеном потезом. Наравно, то је лепа вест за све оне који су дужници по том основу. Али, таква одлука о амнестији има и своју другу страну - то је лоша порука за све оне који су поштовали закон и измиривали своје обавезе. Треба знати да огроман број оних који су избегавали да плаћају ТВ претплату нису социјални случајеви и да због тога нема основа по коме би им се опростио дуг.
На другој страни, међу онима који су редовно плаћали претплату има и сиромашних, па чак и социјално угрожених. Намеће се логично питање да ли ће тим грађанима који су поштено измиривали своје обавезе паре бити враћене? У супротном, порука , или наравоученије за све грађане ове земље, било би да се исплати не поштовати законе. Због тога је потребан јасан став државе, како би се избегао револт и елиминисао осећај грађана да држава подстиче неправду.
Досадашњи начин финансирања РТС-а, по Закону о радиодифузији путем претплате везане уз наплату електричне енергије, можда није било најбоље решење, али је то, и требао би да је још увек, важећи правни акт донесен од стране највишег органа власти, Народне скупштине Републике Србије, и надлежни државни органи би требали да имају обавезу да га примењују све док се не донесе нови и бољи закон.
Питање стручне спреме за место генералног директора РТС-а, односно захтев да она треба да буде најмање ВСС, односно факултет, како је наведено у Нацрту закона, је сасвим у реду, са напоменом да је такав услов потребно поставити и за сва остала кључна руководећа места у овој кући.
Треба имати у виду да је РТС, или би такав требао да буде, не само водећа информативна већ и културна, образовна и васпитна установа у исто време, и на њеном челу треба да буду не само врхунски образовани људи већ и људи од интегритета, са широком општом културом, веома признати и са високим моралним дигнитетом. Али, од самог постављања стриктног услова факултетске спреме, далеко је важније поставити услов да се конкурси убудуће расписују за одређено радно место, а не за одређену личност. Само на такав начин би се избегло намештање конкурса.
Прича о јавним медијским сервисима не би било добро да се само заврши проналаском њиховог стабилног и адекватног облика финансирања. Када је реч о РТС-у, требало би истаћи да је тој кући преко потребна и унутрашња трансформација, без које се тешко може ићи даље. Регулисање претплате је веома важно, али није довољно. РТС треба трансформисати у модерну, кадровски и организационо реформисану, професионалну и референтну кућу, установу која у сваком тренутку послује по закону, транспарентно и рационално. Удворништво и послушност који у овој кући још увек постоје у неприхватљивим размерама и, на жалост, веома су пожељни, нису добар савезник објективног и слободног информисања.
Мислим да би после јавне расправе о Предлогу нацрта Закона о јавним медијима требало да уследи и јавна расправа о самом РТС-у - какав нам јавни сервис заиста треба и како би он требао да буде устројен, са каквим програмом и са каквом кадровском структуром градити нови РТС. Проблеми са којима се суочава ова кућа, а навели смо само неке, нису искључиво финансијске природе, већ много шири.
Аутор је новинар Програма за дијаспору РТС-а
Коментари (2)
Остави коментар31.05.
2013.
medijski recnik
Prvo tekst bez imena autora, zatim potpuno nejasno zvanje "novinara" za audiovizuelni medij, najzad komentar u kome se kolega nada da postoji trece resenje za finansiranje i neko reorganizovanje jedne od najvecih organizacija u Srbiji? Da li UNS ima sekciju za teoriju medija? Moze li neko od zaposlenih da odgovori ozbiljnim teksto7 m u ovom biltenu?
Одговори31.05.
2013.
RTS KAO EVROPSKI JAVNI SERVISI
Svima koji se bave izmenom medijskog zakonodavstva, naročito onog koji je vezan za javne servise, jasno je da se naši zakoni moraju "upodobiti" sa evropskim zakonodavstvom iz te oblasti.
ОдговориTu nema nikakvog dvoumljenja, pa ni mesta za neko "prelazno" stanje u kome će se naći RTS do konačnog rešenja. Medijski servis NE SME i NE MOŽE biti finansiran ni od vlade niti neke (ne)formalne grupe ili organizacije, ON MORA BITI FINANSIJSI NEZAVISAN!!! Mislim da nam ni EU kada već dobijemo taj datum neće tolerisati javni servis finasiran državnim parama. Biće to jedan uslov plus, ne manje politički od uslova za Kosovo. Ni mi medijski poslenici ne smemo dozvoliti da servis bude na budžetu. Ne sme to dozvoliti ni vlast bila ona (pro) demokratska ili "naprednjačka" i tsl. Pomoć za plate koje RTS dobija od države ne sme i ne ostati... Videćemo kako će biti, slede meseci raspleta...