Вести
06. 06. 2013.
РТС је био војна мета
Џејми Шеј, некадашњи портпарол НАТО-а, вероватно је био најомраженија личност у Србији током бомбардовања тадашње СРЈ 1999. године. Њему се приписује израз „колатерална штета” којим је објашњавао нападе на цивилне објекте. И данас верује да је кампања НАТО била неизбежна.
Четрнаест година касније Џејми Шеј у интервјуу за НИН оцењује да би сада посао обавио боље, због једноставне чињенице да је кроз искушење кампање стекао драгоцено искуство. Говорећи о свом ангажману, каже да је радио најбоље што је у то време могао.
„Наравно, правио сам и грешке. Касније сам покушавао да извучем поуке и унапредим медијске и јавне дипломатске операције НАТО-а. Руководио сам се проценама које сам доносио на основу улоге неколико актера и проблема који су тада били у игри”, каже некадашњи портпарол северноатлантске алијансе Шта је био кључни изазов из војне перспективе?
Најважнија ствар је била да ефикасно дејствујемо против српских снага распоређених на територији Косова, и да у исто време минимизирамо повреде цивила и физичка оштећења. Ово је стандардни захтев свих модерних војних кампања у које су инволвиране НАТО чланице. То није био нимало лак задатак.
Зашто?
Па, пре свега због веома лукаве одбрамбене стратегије обмане коју су користили Срби. Наравно, проблематично је било и што смо морали да користимо летелице на 15.000 метара без директне подршке са земље што је отежавало лоцирање циљева. Да ли са ове временске дистанце и даље верујете да је НАТО кампања била оправдана? Да, без икаквог оклевања. Убеђен сам да би апарат смрти, поред ионако високог нивоа насиља и људске патње на Косову, починио још горе злочине да није било НАТО интервенције. Друге могуће историјске последице и спекулације „шта би било, кад би било”, никад не могу да буду доказане. Разумем и оне који себе гледају као жртве НАТО акције. Они ће тешко прихватити овај аргумент.
Очекујете ли да Срби прихвате такав аргумент?
Наравно да не очекујем од Срба да одобре тадашњу кампању НАТО-а и да о томе говоре са одобравањем. Било би превише тражити тако нешто. Али, можда би бар могли да преиспитају став о томе и да догађај сместе у прави историјски контекст, као нешто што је предузето да донесе мир у региону, а не да казни обичне људе у земљи. Да ли заиста верујете да је зграда РТС -а била легитимна војна мета? Да. То је тада био став војне команде НАТО. Као портпарол нисам имао никакву улогу нити утицај у тим конкретним одлукама.
Да ли вас је нешто изненадило током бомбардовања?
Ваздушна кампања је трајала дуже него што је било ко очекивао 78 дана, а за тако дугу акцију требало је задржати политичку подршку међу чланицама Алијансе.
Специфичан проблем је био свакодневно добијање брзе и поуздане информације о спровођењу ваздушне кампање, а посебно о врло драматичним инцидентима у којима је било цивилних жртава. Паралелно са кампањом текла је и прилично компликована дипломатска активност. Где сте, у том смислу, имали највише тешкоћа?
Најкомпликованије је било изградити заједничку позицију НАТО земаља и Русије како би окончали конфликт. Било је јасно да је Милошевић био расположенији да повуче снаге с Косова и разговара о условима окончања ваздушне кампање ако је и Русија део те заједничке дипломатске иницијативе. Када то кажем говорим о чињеници да је требало убедити Русију да Милошевићу не пружа ни директну ни индиректну подршку.
Како коментаришете чињеницу да сте били један од најомраженијих НАТО званичника у Југославији? То је без сумње тачно, али односи се само на Србију и Црну Гору. Не верујем да је то важило и за друге делове бивше Југославије. У сваком случају, то је била неизбежна последица посла који сам обављао у то време. Често сте истицали да нисте против Срба, већ против Милошевићевог режима. Многи и данас ту тврдњу оцењују као лицемерну?
Срби ће такође оценити да је Милошевићева политика на Косову била погрешна и да је једино потпаљивала насиље. То је штетило угледу Србије у региону, али и широм света. Шта данас мислите о Србима? Драго ми је да се Србија касније кретала у добром правцу. Приближава се Европској унији и надам се да ће конкретни преговори о чланству Србије у ЕУ почети врло брзо. Врло сам задовољан и потписивањем споразума између Београда и Приштине у коме је ЕУ посредовала у погледу статуса северног дела Косова и стварања асоцијације општина у том делу. Надам се да ће тај споразум бити потпуно примењен.
Споразум је ипак уредио само односе званичника?
Надам се да ће једног дана односи између Београда и Приштине, али и између заједница Срба и Албанаца унутар Косова, постати више пријатељски и конструктивни, односно да ће бити потпуно нормализовани унутар европског простора. Нема сумње да је атмосфера битно промењена у односу на 1999.
годину. И Србија је поново део европске породице и игра конструктивну улогу у промовисању сарадње и помирења у југоисточној Европи.
Хоће ли Србија, према вашем мишљењу, једног дана постати чланица НАТО ?
Србија је део НАТО програма „Партнерство за мир” и то даје добар оквир да се тежи политичкој и практичној сарадњи. Много је земаља у Европи које су блиски партнери Алијансе, попут Шведске, Финске или Аустрије, које су значајно допринеле НАТО операцијама на Балкану, Авганистану и Либији, али које немају намеру да траже чланство.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.