Вести

22. 05. 2025.

Аутор: Алексеј Кишјухас Извор: cenzolovka.rs

Нови РЕМ или РЕМикс?

По свему судећи, РЕМ ће бити само РЕМикс једне те исте пропаганде. Овдашњи медији махом су политички маркетинг маскиран у информативни програм. Шта онда може да уради наш Петар Петровић са уплатнице са таксом за РТС?

 Да стисне "Муте" дугме на даљинском, да угаси телевизор и да се организује.

Под натегнутом претпоставком да је 99 одсто студената уопште чуло за алтернативни рок бенд Р.Е.М., јер дотични је свој врхунац имао крајем осамдесетих и почетком деведесетих година (а престали су да постоје још 2011), у питању јесте згодна метафора за Регулаторно тело за електронске медије или истоимени РЕМ.

Бенд Р.Е.М. је имао и свој концерт у Београду у Арени 1 на Београдском сајму 2005. године (док нам је још неко битан долазио да музицира), који сам посетио, а када су данашњи студенти били биолошки рођени.

А "РЕМ" је и још нешто осим бенда: физиолошки феномен брзог покрета очију (Rapid Eye Movement) - док особа спава оним најдубљим сном.

Отприлике дубоко као и наше регулаторно тело. Акроними се сами намећу. Регулаторни Ексцесни Механизам? Режимски Електронски Мегафон?Међутим, гледе Р.Е.М. као бенда, од "губљења вере" (Losing My Religion, 1991) у наше регулаторно медијско тело, или питања о (националним) фреквенцијама Оливери (What’s the Frequency, Kenneth?, 1994), све до Радија Слободна Европа (Radio Free Europe, 1981), чињенице да овде "свако пати" и да је "понекад све погрешно" (Everybody Hurts, 1992), те краја света каквог познајемо - због чега се осећамо супер (It’s the End of the World as We Know It, And I Feel Fine, 1987), сонгови овог ангажованог америчког бенда заправо су изврсна музичка подлога за процес избора нових чланова Савета РЕМ, зар не?

Ако не познају ову музику и текстове, ваља упознати наше студенте са истим.И зато, можемо ли очекивати нови и другачији РЕМ који ће радити свој посао - или ће у игри бити само "ремикс" старе песме нерада и јавашлука? У неправној држави у којој су конкурси јавни, али се исходи знају унапред, избор новог Савета РЕМ биће још једно музицирање којим се диригује са Андрићевог венца.

У тренутку када би избор новог Савета требало да буде корак ка јачању регулисања скарадних медија у Србији, овај процес је (п)остао симбол институционалне кризе, политичког утицаја и урушавања поверења. Када би РЕМ био мали кухињски уређај, рецимо пекач за топле сендвиче, упутство за употребу би гласило: "Не користити без консултације са политичким врхом. У супротном може доћи до кратког споја медијских слобода".Без зезања, РЕМ јесте кључна институција за регулацију електронских медија у Србији, са задатком да обезбеди поштовање закона, професионалних стандарда и плурализма у медијском простору. Независност РЕМ један је од предуслова за слободне и фер изборе, али и за испуњавање обавеза из преговарачког поглавља 23 у процесу приступања Европској унији.

Или већ некаквог кластера за који баш брига и Београд и Брисел.А процес избора новог Савета РЕМ, који је требао да буде спроведен до новембра 2024, зауставила је нова реалност у виду новосадске трагедије, али и добро познатих кашњења, отказивања, нетранспарентности и кршења законских процедура.Критичари целог процеса зато указују на присуство кандидата блиских владајућим структурама, укључујући и бивше функционере режима и особе повезане са прорежимским медијима.

Затим, Одбор за културу и информисање Скупштине Србије озбиљно нарушава кредибилитет процеса избора новог састава РЕМ. Док је за новог медијско-информативног министра изабран човек познат по јавном спаљивању заставе Европске уније и борби против педерлука. Тако да смо од РЕМ који би радио свој посао и логички и практично, и друштвено и космички, удаљени као жирафа и стиропор.

Шта се догодило?Као што су Цензоловка и преостали независни медији одавно писали, чак 7 од 18 кандидата за чланове РЕМ повлачи своје кандидатуре управо због разних притисака, те нетранспарентности и незаконитости процеса и целе гужве. Јер тврда челична стега напросто мора затегнути слободу медија и пратећу пропаганду, на чему умногоме преживљава овај режим. Уз сендвич и пар црвених за неодлучне и довучене башмебригисте на дан избора, односно на дан прскања кажипрста ради заокруживања броја 1.

И сада РЕМ-у треба нови Савет, па расписујемо конкурс који нико није видео, у року који није испоштован, уз кандидате који се јављају као да је у питању ваучер за Врњачку Бању, а не тело које треба да одлучује ко (не) сме да нас информише, а ко да нас информативно злоставља.Скупштински Одбор за културу и информисање, где ведре и облаче ударне песнице режима (председница Невена Ђурић, па Марко Атлагић, Небојша Бакарец и Наташа Јовановић), организује јавни позив за нове чланове РЕМ попут "журке изненађења". Нико не зна када је, ко долази, и ко пије, а ко плаћа гарниране сендвиче.

Још једном, из ове аудиције ("Ко жели да постане регулатор?") повукло се седам кандидата, међу њима и професори омрзнутог универзитета. Јер у жирију седи споменути скупштински Одбор. И пошто се људи овде одвајкада не бирају по стручности, већ лојалности; не по знању већ по томе кога познају. Међу преосталим кандидатима су и бивши уредници прорежимских медија, бивши државни секретари и будући гарантовани ћутолози. Њихов CV гледе надгледања медија огледа се у заборављању слободе говора и изражавања када то затражи партијска централа.

Дакле, РЕМ, који би требао да буде заштитник етичког и медијског здравља ТВ-нације, одавно је изгубио способност да трепне када се, рецимо, пређе црвена линија говора мржње, и када се вести претварају у "Дезинформер" ријалити програм. Као нпр. на Информер ТВ, где четворица јахача медијске апокалипсе шатро коментаришу сопствене вести, а заправо псују, пљују, бљују, вређају и отворено прете без икакве регулативе између кварног мозга и поганог језика.

А уколико се и провуче неки изузетак (који потврђује правило), и неки опозиционар или студенткиња се појаве на националном екрану - антена се одмах подешава у правцу владајуће фреквенције.И шта сад?Па, морамо се борити. Студенти који (изнутра) блокирају факултете, одважно су се одлучили на (спољашњу или уличну) блокаду РТС, а међу њиховим захтевима је било и решавање питања РЕМ. Указали су на незаконити и нерегуларни одабир нових чланова Савета који би требао да ради по закону и да нешто регулише. Као и на потребу да се процес избора (пре)испита и да се неправилности отклоне да би се избегао наставак "медијског мрака" у нашој Републици.

Међутим, законитост, интегритет, транспарентност, непристрасност и здрав разум овде звуче као листа за шопинг из Шведске или Јапана. Режим на протесте реагује тако што их игнорише и/или гуши и буши. Другим речима, није РЕМ једини слеп на реалност - или у споменутом стању брзог покрета очију (дакле, дубоког сна) - већ је и остатак система на истим националним фреквенцијама.

Процес избора новог Савета РЕМ, уместо да буде прилика за јачање независности и професионализма, постао је симбол политичког утицаја и кршења законских процедура. Повлачење кандидата, протести студената и упозорења стручњака указују и на дубоку кризу поверења у институције које би требало да гарантују слободу медија и демократске стандарде.

Али, ваља знати и следеће. РЕМ је симптом и последица, а не узрок. И зато рафална паљба митраљезом Максим по овој регулаторној институцији јесте луп(ет)ање и неће променити много. Проблем је цео систем који је градуално гасио, односно "уподобљавао" сваку независну институцију, па и сваку месну заједницу, у продужену руку власти.

А када се бирају једино "лојални", а не стручни - падају надстрешнице и убијају људе. Зато не изненађује ако РЕМ не види ништа спорно у медијском линчу. Он је изабран да не види, да не чује, да не говори, попут Савета састављеног од она три примата. Уместо да негује људе који ће да виде, чују и говоре, односно питају, раскринкавају и критички мисле. Али коме још требају грађани уместо поданика?

С друге стране, РЕМ заправо може да контролише медијски простор, и то у земљи у којој управо телевизија формира мишљење, став и дневни мени просечног гласача. Задатак РЕМ је и да одлучује ко крши правила, ко емитује пропаганду, и ко сме да емитује шта. По свему судећи, РЕМ ће бити само РЕМикс једне те исте пропаганде.

Овдашњи медији махом су политички маркетинг који је маскиран у информативни програм и то је, отприлике, тако. Неки су и дословно "Два минута (двадесет и четири сата?) мржње". Шта онда може да уради наш Петар Петровић са уплатнице са таксом за РТС? Да стисне "Муте" дугме на даљинском управљачу. И послуша бенд Р.Е.М. из Атине (у Џорџији). Или, још боље, да угаси телевизор и да се организује.