Вести
11. 07. 2025.
Живот под рафалом лоших вести
Са медија и поготово друштвених мрежа чека нас баражна паљба лоших вести. Како не потонути у њих, а ипак знати шта се дешава око нас.
Позната је логика медија if it bleeds, it leads – што више крви, то већа вест. Уопште, у свету и свакодневици већине људи има много више неспектакуларних, досадних догађаја… али, редовно стање никад није вест.
У медијима пак је обратно – ратови, наоружавање, катастрофе, афере… Додајте на то све друштвене мреже пуне непроверених информација и лажи и имате коктел да се дрогирате лошим вестима до миле воље.
А то све појачава несигурност и страхове па се човек често пита – где ја живим.
„Под сталном смо паљбом лоших вести“, каже немачки клинички психолог Јирген Марграф, професор на Рурском универзитету у Бохуму и један од водећих стручњака за лечење анксиозности.
„И ја пратим један блог уживо о рату у Украјини, али гледам га једном дневно и свакако не кад легнем у кревет. Ко ексцесивно конзумира ратне вести или написе о поплавама, сушама и пожарима, о кризи светске економије или таласима отпуштања, тај је у опасности да постане доомсцролер“, наводи он у интервјуу за Шпигел.
Кад нас вести усисају
Доомсцролинг је кованица која описује листање, скроловање информација у медијима или посебно на друштвеним мрежама, тако да наилази све горе од горег.
То нам се свима дешава у тренуцима великих вести. Кад почне рат или кад, као у новембру у Србији, надстрешница погуби невине животе. Али, како се човек осећа кад чита такве вести?
„Махом узнемирено, под стресом, уплашено, депримирано и изоловано. Човек се исцрпи емотивно и телесно. Ако смо стално под утиском да немамо контролу над стварима, лоше подносимо стрес и лакше се разбољевамо физички и психички“, прича Марграф.
Посреди је илузија, прича он, јер верујемо да нам интензивно праћење лоших вести даје сигурност, да ћемо све знати и бити на све припремљени.
На питање шта предузети, Марграф каже да повлачење у свој мали свет није решење. „За демократију је важно да будемо упознати са позадином ствари. Ја покушавам да држим Доналда Трампа ван свог живота. Али, пратим његову политику у грубим цртама, филтрирано.“
Испитивања, каже психијатар, показују да су стресу мање изложени људи који прате квалитетне медије уместо да јурцају за таблоидима и друштвеним мрежама. Боље је, каже, читати него гледати, јер у читању свако следи свој темпо и квалитетније вари информације.
Отићи на дистанцу, али не предалеко
Помиње студију према којој су људи који су за по 20 минута дневно смањили боравак на Фејсбуку брзо били задовољнији, са мање страхова и цигарета и више кретања. Али први дани јесу били тешки – имали су осећај да стално нешто пропуштају.
„Када се лоше вести угнезде у главу и покваре расположење, као мера прве помоћи помаже да се направи одстојање. Некад је довољан излет у природу или чак сањарење“, каже Марграф.
Али, упозорава да, као и са вестима, ни са бегом на дистанцу не треба претерати.
„Кад се људи одвоје од реалности, осећају се слабо. Није им боље него раније“, каже он и даје занимљив пример:
„Знам да треба да једем штапиће целера и гледам ‘Шиндлерову листу’ јер целер је здрав, а тај филм захтеван. Али данас ми се пре гледају ‘Четири венчања и сахрана’ и једе чоколада, јер ми треба да ми нешто одвуче пажњу. То је у реду. Али ако је сваки дан као данас, и комедије које гледам постају све плиће и једем све више чоколаде, онда стварам себи нови проблем.“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.