Вести
22. 08. 2025.
Владимир Радомировић – Kупи ми владу или купи ми побуну: Улога тајкуна у српској политици
Богати људи обично утичу на државне политике. То важи и за Србију, као и за готово сваку другу земљу у свету. Међутим, српско искуство може бити мало специфично.
Слично као у Румунији или Бугарској, класа бивших комунистичких менаџера и обавештајаца стекла је богатство након пада комунизма користећи државну имовину и везе. За разлику од Румуније и Бугарске, Србија је тада била под економским санкцијама УН и суочавала се са низом ратова током 1990-их, што је значило да су многи од ових олигарха или тајкуна морали тражити начине да граде своје империје ван граница земље.
Чим су социјалистичке политике Србије под Слободаном Милошевићем поражене 2000. године, тајкуни су искористили своје богатство да контролишу владу и додатно се обогате. Два најбогатија српска бизнисмена – Филип Цептер и Мирослав Мишковић – поставили су своје људе за десну руку новом премијеру Зорану Ђинђићу.
Цептер, који је богатство стекао у Аустрији и источној Европи, чак је платио услуге Ђинђићевог лобисте у Вашингтону. Обојица тајкуна су желела да профитирају од скорих приватизација у Србији – и обојица су успели.
Мишковић, који је некада био министар у Милошевићевој влади, градио је империје у Србији, Kипру и Русији. Почетком 2000-их био је најбогатија особа у Србији, са великим улагањима у малопродају, банкарство и некретнине. Међутим, Амбасада САД у Београду сумњала је да је Мишковић своје богатство стекао кроз корупцију под Милошевићем и 2007. године препоручила Стејт департменту да му забрани визу, што је значајно отежало његове пословне планове.
Мање од годину дана касније, САД је била потребна помоћ Мишковића. Након ванредних избора изазваних сецесијом Kосова, САД су желеле да имају про-ЕУ и про-НАТО владу како би Србија прихватила нелегални статус своје јужне покрајине или барем да не прави проблеме. Током ручка у луксузном београдском ресторану, Мишковић је заједно са осталим милијардерима био наговорен од стране америчког амбасадора Kамерона Мунтера да подрже коалицију Демократске странке (некада предвођене Ђинђићем) и Социјалистичке партије коју је основао Милошевић. Мишковић, за кога се говорило да финансира неколико политичких партија, био је покретач подршке новој влади. Такође је желео да му се укине забрана визе и да његови послови крену нормално. Тако је, врхунац моћи тајкуна, довео до формирања нове владе.
Све се променило 2012. године када је тадашњи председник Борис Тадић изгубио изборе, доносећи нову коалицију на власт. Нови заменик премијера, Александар Вучић, покренуо је борбу против корупције која је довела до хапшења Мишковића због сумњивих приватизација. Мишковић је касније ослобођен, али се од тада повукао из политике.
Вучић је желео да маргинализује тајкуне и у томе је успео – Цептер и већина милијардера следили су Мишковићево вођство. Неки тајкуни сада отворено подржавају владу, неки користе медије које поседују да је подрже, али већина се фокусира искључиво на своје бизнисе.
Ипак, један од ретких изузетака је Драган Шолак. Милијардер са пребивалиштем у Швајцарској већ годинама користи своју медијску империју да утиче на политичку сцену у Србији. Шолак је постао омиљени “страшило” за владу Александра Вучића.
Шолак је већину 1990-их провео у иностранству и нема везе са Милошевићем и његовом класом тајкуна. Године 2000. основао је СББ (Сербиан броадбанд) као малог кабловског оператера у Kрагујевцу. Већ 2002. године фонд који управља Џорџ Сорос уложио је значајна средства у СББ, а потом и Европска банка за обнову и развој (ЕБРД).
Kабловски оператер је растао “тихо” по плану Шолака, користећи инфраструктуру Телекома Србије по договореним тарифама. До тренутка када је Телеком схватио шта се дешава, СББ је постао највећа кабловска компанија у земљи. Шолак је користио финансијски и политички утицај својих западних инвеститора да се одупре покушајима Телекома да преговара о уговору из 2003. године. Наставио је да акумулира богатство и моћ.
Године 2013. Kамерон Мунтер, бивши амерички амбасадор, почео је да ради за Шолака као саветник Управног одбора Унитед Гроуп, који је настао након неколико великих аквизиција у Босни и Словенији.
Kасније исте године, амерички инвестициони фонд KKР купио је већински пакет у Унитед Гроуп. 2014. године, истраживачка новинарка Бојана Барловац открила је како је Шолак ангажовао лобисте у Бриселу да спречи покушај Владе Србије да заштити конкуренцију у медијима. Влада се повукла након што је Европска комисија, подстакнута лобистима и ЕБРД-ом, рекла да је то неприхватљиво. Шолак је могао да задржи спортске и новинске канале.
Давид Петраеус, пензионисани амерички генерал и бивши директор ЦИА, посетио је Београд два пута у име KKР, састајући се са медијима и премијером Вучићем. Прва директна балканска инвестиција KKР – ТВ канал Н1 – била је добродошла у Србији.
У интервјуу за Гуардиан 2022, Шолак је рекао да Вучић јесте диктатор, али да он нема политичку агенду осим фер избора и да нема везе са политичким партијама. Његов приоритет су породица, голф и бизнис, политика није међу првих 100 приоритета.
Н1 и други Шолакови канали губе десетине милиона евра годишње, али то профитира његове друге бизнисе. Током антивладиних протеста прошле јесени, Шолакови медији пружали су готово непрекидно извештавање, које је било пристрасно и додатно подгрејало незадовољство и немире.
У априлу, Унитед Гроуп је продао СББ и права на спорт Телекому Србија за 1,5 милијарди евра. Шолак сада води борбу са БЦ Партнерс јер тврди да му дугују 200 милиона евра бонуса, а његова менаџерска екипа такође се супротставља новом ЦЕО-у.
Ја лично знам како је то суочити се са силом Шолаковог медијског империја. 2020. године, док сам био председник Удружења новинара Србије (УНС), Н1 је објавио да су про-владини таблоиди и телевизије кршиле Шолакова права у Швајцарској. УНС није могао да добије пресуду директно од Н1, већ смо морали тражити од суда у Цириху. Н1 је известио као да су тврдње против Шолака неоправдане, иако нису видели пресуду.
Шолаков медијски конгломерат покренуо је кампању против УНС и мене, приказујући нас као послушнике владе, само због питања. Изгледа да свако ко поставља питања о Драгану Шолаку постаје непријатељ, а Н1 све чини за свог власника.
Иако Н1 разоткрива многе неправилности и злочине владе, извештавање о протестима и ситуацији у Србији последњих месеци је пропаганда.
За Шолака, Вучић је диктатор. Међутим, његови медији приказују само тај став и цензуришу друге. Kо је онда стварни диктатор?
У покушају да смени Вучића, Шолак, који би хтео да буде балкански Мардок, подрива владавину права и демократију у Србији.
Коментари (1)
Остави коментар22.08.
2025.
Дворски удар
Петооктобарски преврат 2000. био је класичан дворски удар. Кључну улогу одиграли су: део полицијских и војних генерала који су мислили да ће тако да избегну Хаг, и финансијска олигархија ЈУЛ-a која је желела да се докопа новца са рачуна у иностранству који су, због санкција, били на њихово име, јер се једино тако могло трговати. Наравно, значајна је била и логистичка подршка Запада. Генерали нису остварили свој циљ, али тајкуни Мире Марковић јесу. ДОС је био принуђен да дозволи пљачкашку приватизацију 700 најуспешнијих фирми у Србији које су преко ноћи постале приватно власништво финансијске олигархије (тада већ бившег) ЈУЛ-a, уништена је привреда земље а 400.000 радника избачено на улицу. Окосницу данашњег крупног капитала у Србији чине тајкуни који су први милион (долара) стекли за време владавине Слободана Милошевића, а прву милијарду за време ДОС-а.
Одговори